Karbaminska kiselina

Karbaminska kiselina
Structural formula of carbamic acid	Ball-and-stick model of carbamic acid
Nazivi
	IUPAC naziv Carbamic acid
Identifikacija
CAS broj	463-77-4 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:28616 ;
ChemSpider	271 ;
DrugBank	DB04261 ;
KEGG	C01563 ;
MeSH	Carbamic+acid
PubChem C ID	277;
	SMILES O=C(O)N; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	CH3NO2
Molarna masa	61,040 g/mol
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Ditiokarbamat; Ugljena kiselina; Ureja; Etil karbamat
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Karbaminska kiselina je jedinjenje koje je nestabilno pod normalnim uslovima. Ona je tehnički najjednostavnija aminokiselina, mada njena nestabilnost (i jedinstvena priroda karboksil-azotne veze) omogućavaju glicinu do poprimi taj status. Na osnovu njenog imena se formiraju imena većih analoga. ^[4] Sama karbaminska kiselina nije bila sintetisana.^[5]

Radical se zove karbamoil. Karbamoiltransferaze su transferazni enzimi klasifikovan pod EC brojen 2.1.3.

karbaminska kiselinska grupa
karbamatna grupa
karbamoilna grupa

Karbaminske kiseline su intermedijari u razlaganju karbamatnih zaštitnih grupa; hidroliza estarske veze proizvodi karbaminsku kiselinu, iz koje se izdvaja ugljen dioksid, čime nastaje nezaštićeni amin.

Reference[уреди | уреди извор]

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Thomas L. Lemke. (2003). Review of organic functional groups : introduction to medicinal organic chemistry. Philadelphia, Pa.: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 63. ISBN 978-0-7817-4381-5.
^ R.K. Khanna, M.H. Moore. (1998). „A 55”. Carbamic acid: molecular structure and IR spectra (pii: S1386-1425(98)00228-5) (PDF). Greenbelt, MD.: Elsevier. стр. 961—967.

Literatura[уреди | уреди извор]

Thomas L. Lemke. (2003). Review of organic functional groups : introduction to medicinal organic chemistry. Philadelphia, Pa.: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 63. ISBN 978-0-7817-4381-5.
R.K. Khanna, M.H. Moore. (1998). „A 55”. Carbamic acid: molecular structure and IR spectra (pii: S1386-1425(98)00228-5) (PDF). Greenbelt, MD.: Elsevier. стр. 961—967.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Thomas L. Lemke. (2003). Review of organic functional groups : introduction to medicinal organic chemistry. Philadelphia, Pa.: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 63. ISBN 978-0-7817-4381-5.

[5] R.K. Khanna, M.H. Moore. (1998). „A 55”. Carbamic acid: molecular structure and IR spectra (pii: S1386-1425(98)00228-5) (PDF). Greenbelt, MD.: Elsevier. стр. 961—967.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]