Пређи на садржај

Karbaminska kiselina

С Википедије, слободне енциклопедије
Karbaminska kiselina
Structural formula of carbamic acid
Structural formula of carbamic acid
Ball-and-stick model of carbamic acid
Ball-and-stick model of carbamic acid
Nazivi
IUPAC naziv
Carbamic acid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
KEGG[1]
MeSH Carbamic+acid
  • O=C(O)N
Svojstva
CH3NO2
Molarna masa 61,040 g/mol
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
Ditiokarbamat
Ugljena kiselina
Ureja
Etil karbamat
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Karbaminska kiselina je jedinjenje koje je nestabilno pod normalnim uslovima. Ona je tehnički najjednostavnija aminokiselina, mada njena nestabilnost (i jedinstvena priroda karboksil-azotne veze) omogućavaju glicinu do poprimi taj status. Na osnovu njenog imena se formiraju imena većih analoga.[4] Sama karbaminska kiselina nije bila sintetisana.[5]

Radical se zove karbamoil. Karbamoiltransferaze su transferazni enzimi klasifikovan pod EC brojen 2.1.3.

Karbaminske kiseline su intermedijari u razlaganju karbamatnih zaštitnih grupa; hidroliza estarske veze proizvodi karbaminsku kiselinu, iz koje se izdvaja ugljen dioksid, čime nastaje nezaštićeni amin.

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Thomas L. Lemke. (2003). Review of organic functional groups : introduction to medicinal organic chemistry. Philadelphia, Pa.: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 63. ISBN 978-0-7817-4381-5. 
  5. ^ R.K. Khanna, M.H. Moore. (1998). „A 55”. Carbamic acid: molecular structure and IR spectra (pii: S1386-1425(98)00228-5) (PDF). Greenbelt, MD.: Elsevier. стр. 961—967. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]