Ugljena kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ugljena kiselina
Structural formula
Ball-and-stick model
Nazivi
IUPAC naziv
Carbonic acid
Drugi nazivi
Rastvor ugljen dioksida; Dihidrogen karbonat; vazdušna kiselina
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.133.015
KEGG[1]
Svojstva
H2CO3
Molarna masa 62.03 g/mol
Gustina 1.0 g/cm3 (rastvor)
Tačka topljenja n/a
postoji samo u rastvoru
Kiselost (pKa) 6.352 (pKa1)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Ugljena kiselina je neorgansko jedinjenje sa formulom H2CO3 (ili OC(OH)2).[2] Ovo ime se isto tako koristi za rastvore ugljen dioksida u vodi, zato što takvi rastvori sadrže male količine H2CO3, i reakcije teku kao da je glavni molekul H2CO3. Ugljena kiselina formira dve vrste soli: karbonate i bikarbonate. Ona je slaba kiselina.

Hemijska ravnoteža[уреди]

Kad se ugljen dioksid rastvori u vodi uspostavi se hemijski ekvilibrijum sa ugljenom kiselinom:

CO2 + H2O је у еквилибријуму са H2CO3

Reference[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Literatura[уреди]

  • Welch M. J.; Lipton J. F.; Seck J. A. (1969). „Tracer studies with radioactive oxygen-15. Exchange between carbon dioxide and water”. J. Phys. Chem. 73 (335): 3351. doi:10.1021/j100844a033. 
  • Jolly, W. L. (1991). Modern Inorganic Chemistry (2nd Edn.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-112651-1. 
  • Moore M. H.; Khanna R. (1991). „Infrared and Mass Spectral Studies of Proton Irradiated H2O+Co2 Ice: Evidence for Carbonic Acid Ice: Evidence for Carbonic Acid”. Spectrochimica Acta. 47A: 255—262. doi:10.1016/0584-8539(91)80097-3. 
  • W. Hage K. R. Liedl, Mayer E.; Hallbrucker, A; Mayer, E (1998). „Carbonic Acid in the Gas Phase and Its Astrophysical Relevance”. Science. 279 (5355): 1332—1335. doi:10.1126/science.279.5355.1332. PMID 9478889.  Недостаје |last2= у Authors list (помоћ)
  • Hage W.; Hallbrucker A.; Mayer E. (1993). „Carbonic Acid: Synthesis by Protonation of Bicarbonate and Ftir Spectroscopic Characterization Via a New Cryogenic Technique”. J. Am. Chem. Soc. 115: 8427—8431. doi:10.1021/ja00071a061. 
  • Hage W.; Hallbrucker A.; Mayer E. (1995). „A Polymorph of Carbonic Acid and Its Possible Astrophysical Relevance”. J. Chem. Soc. Farad. Trans. 91: 2823—2826. doi:10.1039/ft9959102823. 

Spoljašnje veze[уреди]