Kopirajting

Из Википедије, слободне енциклопедије

Kopirajting (engl. copywriting) je pisanje sadržaja koji se prenosi preko digitalnih medija i štampe. Kopi (engl. copy) je sadržaj koji se koristi za reklamiranje i marketing. Ova vrsta pisanog materijala se često koristi da ubedi ljude ili grupe i poveća svest o brendu (engl. brand awareness). Cilj kopirajtinga je da stvori odličan sadržaj koji će čitalac oceniti kao vredan i želeti da uradi ono što kopirajter traži od njega.[1]

Kopirajter stvara: admail, tagline, jingle, lyrics, sadržaj veb stranica, internet reklame, e-mail i druge internet sadržaje, TV i radio reklame, scenario, saopštenje za javnost, katalog, bele knjige, bilborde, brošure, razglednice i mnoge druge sadržaje. Istorija kopirajtinga je duga i prvi pravi kopirajter je bio Džon Emori Povers (1837 - 1919).[2][3][4] Kopirajting ne mora da bude primarna karijera, mnogi su bili pisci i novinari koji su se takođe bavili njim. Neki od poznatih kopirajtera su Vladimir Majakovski, Teri Gilijam, Salman Rušdi i Mari Voker.

Kopirajter[уреди]

Većina kopirajtera radi u organizacijama poput PR i advertajzing agencija. Veće kompanije, lanci prodavnica, televizije, kablovske televizije, novine, izdavačke kuće i časopisi mogu imati zaposlenog kopirajtera koji radi samo za njih. Kopirajteru mogu raditi i samostalno kao frilenseri koji pišu za klijente u njihovim kancelarijama ili iz svojih prostorija. Postoje i kopirajting agencije koje uz sam kopirajting nude i niz drugih usluga koje se vezuju za njega poput SEO savetovanja, dizajna, proveravanja činjenica i kopieditinga. Ovakve agencije unajmljuju velike korporacije.

Kopirajter oblično radi kao deo kreativnog tima. Advertajzing agencije ih uparuju sa umetničkim direktorima. Kopirajter stvara verbalni ili tekstualni sadržaj reklame, što znači da mu klijent obično dostavlja kopi. Na njegov posao se dovezuje art direktor koji je zadužen za vizualnu komunikaciju, posebno u slučaju štampe i zato je bitna saradnja ove dve profesije.

Kopirajteri su slični tehničkim piscima i njihov posao se u mnogo čemu preklapa. Ipak, tehnički pisac obično stvara sadežaj da informiše čitaoca, a ne da ga ubedi. Na primer, kopirajter piše reklamu za prodaju automobila, dok tehnički pisac piše uputstvo za korišćenje u kom objašnjava kako automobil funkcioniše.

Internet[уреди]

Internet je povećao zaduženje kopirajtera, jer je stvorio brojne druge potrebe za njima. Danas kopirajteri mogu da pišu bilo kakav sadržaj na internetu: oglase, e-mailove ili da pišu na blogovima, društvenim mrežama... Pisanje za internet se dosta razlikuje od pisanja za medije. Još jedna pogodnost interneta je što kopirajteri, umetnički direktori i klijenti mnogo lakše da se pronalaze međusobno. Zbog ovoga je frilensig postao opcija za mnoge kopirajtere.

SEO[уреди]

Veb kompanije uključuju u svoje ciljeve i dobijanje višeg ranga na pretraživačima veba. Poznato kao SEO optimalizacija veb-sajta (engl. Search engine optimization), ova praksa uključuje strategijsko postavljanje i ponavljanje ključnih reči i fraza na internet stranicama.

Vidi takođe[уреди]

Reference[уреди]

  1. Hubspot Blog http://blog.hubspot.com/marketing/copywriting-101-content-principles-ht
  2. Patrick Robertson (11 November 2011). Robertson's Book of Firsts: Who Did What for the First Time. Bloomsbury Publishing. стр. 1893—1894. ISBN 978-1-60819-738-5.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. Jens Olesen (1998). Normal People Do Not Work in Advertising. Dados internacionais de catalogacao na publicidade. стр. 2. ISBN 978-85-900682-1-1. 
  4. Joel Shrock (30 June 2004). The Gilded Age. ABC-CLIO. стр. 53. ISBN 978-0-313-06221-6.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)