Владимир Мајаковски

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Мајаковски
Вл. Маяковский.jpg
Владимир Мајаковски
Пуно имеВладимир Владимирович Мајаковски
Датум рођења(1893-07-19)19. јул 1893.
Место рођењаБагдати, Руска Империја
Датум смрти14. април 1930.(1930-04-14) (36 год.)
Место смртиМосква, СССР
Период1912 - 1930
Најважнија дела
Облак у панталонама

Потпис

Владимир Владимирович Мајаковски (Багдати поред Кутаисија, 19. јул 1893 - Москва, 14. април 1930)[1][2] био је руски књижевник и сликар.

Током свог раног пререволуционарног периода који је довео до 1917. године, Мајаковски је постао познат као истакнута личност руског футуристичког покрета. Он је један од потписника футуристичког манифеста „Шамар јавном укусу“ (1913) и написао је песме попут „Облак у панталонама“ (1915) и „Флаута-кичма“ (1916). Мајаковски је током своје каријере произвео велики и разнолик опус садржаја: он је писао песме, писао и режирао драме, појављивао се у филмовима, уређивао уметнички часопис ЛЕФ и производио агитпроп плакате у знак подршке Комунистичкој партији током Грађанског рата у Русији 1917–1922. Иако је рад Мајаковског редовно показивао идеолошку и патриотску подршку идеологији бољшевика и велико дивљење према Владимиру Лењину,[3][4] његов однос са совјетском државом увек је био сложен и често буран. Мајаковски се често нашао у сукобу са све већим укључивањем совјетске државе у културну цензуру и развојем државне доктрине социјалистичког реализма. Дела која су критиковала или сатирала аспекте совјетског система, попут песме „Разговор са порезником о поезији” (1926), и драма „Стеница” (1929) и Купатило (1929), наишла су на ниподаштавање совјетске државе и књижевног естаблишмента.

Мајаковски је 1930. умро самоубиством. Чак и након смрти, његов однос са совјетском државом остао је нестабилан. Иако су Мајаковског раније оштро критиковали совјетски владини органи, попут Руског удружења пролетерских писаца (РАПП), премијер Јосиф Стаљин описао је Мајаковског након његове смрти као „најбољег и најталентованијег песника наше совјетске епохе”.[5]

Биографија[уреди | уреди извор]

Пошао је у сликарску школу, био затворен због социјалистичке агитације, одушевљено прихватио Октобарску револуцију и ставио у њену службу свој песнички и сликарски таленат. Песнички рад почео је као футуриста, стојећи уједно на челу тога покрета. Настојао је да створи нову поезију која би одговарала урбаном, а затим и револуционарном раздобљу историје Русије и човечанства. Увео је у поезију вулгаризме, жаргонске речи, намерно грубе антиестетизме, стварао властите кованице, служио се врло често игром речи, дотада непознатим метафорама, а посебно је волео хиперболе.

Разбио је традиционалну ритмичку структуру стиха и створио нови, у графичком слогу "степенасти" стих, који посебно погодује ставу реторичког песника који се директно обраћа великом аудиторијуму. Смисао такве поезије одвео га директно на револуционарну трибину, митинг. Експерименталну лирику следе велике лирске поеме монолошког типа "Облак у панталонама“, „Рат и свет“, „Човек“. Стављајући поезију свесно у службу револуције, писао је агитацијске песме ("Леви марш"), сценско дело на тему револуције с библијским мотивима "Мистерија Буфо".

Својим делом извршио је велики утицај на развој совјетске поезије, а деловао је и на песнике изван СССР (Арагон, Бехер, Вапцаров и др.)

Оснивач руског футуризма[уреди | уреди извор]

Мајаковки је био један од оснивача руског футуризма. Године 1912. појавио се "Шамар јавном укусу", манифест руског футуризма, који су потписали: Давид Бурљук, Александар Кручоних, Владимир Мајаковски и Виктор Хлебњиков. Увео је нове жанрове поеме: лирске репортаже, лирско-епске поеме, лирско-фантастичне поеме.

Трагична смрт[уреди | уреди извор]

Живео је снажним, динамичним и пуним животом човека и песника, а умро је тихо и повучено: претпоставља се да се убио априла 1930. године. Тај његов чин остао је тајна. Песник је јавно изјавио "Мрзим све оно где се смрт јавља и снује! Обожавам живот па ма какав био." Он је осудио самоубиство песника Сергеја Јесењина, али је у опроштајном писму написао: "Ово није начин (другима га не препоручујем), али ја немам излаза."

Дела[уреди | уреди извор]

Поеме[уреди | уреди извор]

Песнички циклуси и збирке[уреди | уреди извор]

  • Први (Первое, 1912–1924, 22 поеме)
  • Ја (Я, 1914, 4 поеме)
  • Сатире. 1913–1927 (23 поеме, укључујући „Узми то!”, 1914)
  • Рат (Война, 1914–1916, 8 поема)
  • Лирика (Лирика, 1916, Лирика, 1916, 3 поеме)
  • Револуција (Революция, 1917–1928, 22 поеме, укључујући „Оде револуцији”, 1918; „Леви марш”, 1919)
  • Свакодневни живот (Быт, 1921–1924, 11 поема, укључујући „На ђубрету”, 1921, „Поновне конференције”, 1922)
  • Уметност комуне (Искусство коммуны, 1918–1923, 11 поема, укључујући „Наредба војсци уметности”, 1918)
  • Агитпоеме (Агитпоэмы, 1923, 6 поема, укључујући "The Mayakovsky Gallery")
  • Запад (Запад, 1922–1925, 10 поема, укључујући "How Does the Democratic Republic Work?", and the 8-poem Paris cycle)
  • Америчке поеме (Стихи об Америке, 1925–1926, 21 поема, укључујући „Бруклински мост”)
  • О поезији (О поэзии, 1926, 7 поема, укључујући „Разговор са порезником о поезији”, „За Сергеја Јесењина”)
  • Сатире. 1926 (Сатира, 1926. 14 поема)
  • Лирика. 1918–1924 (Лирика. 12 поема, укључујући "Ја волим", 1922)
  • Публицистика (Публицистика, 1926, 12 поема, укључујући „За другове Нета, пароброд и човек”, 1926)
  • Дечија соба (Детская, 1925–1929. 9 поема за децу, укључујући „Шта је добро, а шта лоше”)
  • Поеме. 1927–1928 (56 поема, укључујући „Лењин са нама!”)
  • Сатире. 1928 (Сатира. 1928, 9 поема)
  • Културна револуција (Культурная революция, 1927–1928, 20 поема, укључујући „Пиво и социјализам”)
  • Агит…(Агит…, 1928, 44 поеме, укључујући „'Јид'”)
  • Путеви (Дороги, 1928, 11 поема)
  • Први од пет (Первый из пяти, 1925, 26 poems)
  • Напред-назад (Туда и обратно, 1928–1930, 19 поема, укључујући „Песма совјетског пасоша”)
  • Страшан смех (Грозный смех, 1922–1930; више од 100 поема, објављено постхумно, 1932–1936)
  • Поеме, 1924–1930 (Стихотворения. 1924–1930, укључујући „Писмо другу Кострову о суштини љубави”, 1929)
  • Ко ја треба да постанем? (Кем Быть, Кеб бит'?, објављено постхумно 1931, поема за децу, илустровао Н. А. Шифрин)

Драме[уреди | уреди извор]

  • Владимир Мајаковски (1913)
  • Хладан туш (1930), где се руга совјетској бирократији
  • Владимир Мајаковски (Владимир Маяковский. Титловано: Трагедија, 1914)
  • Баф мистрерије (Мистерия-Буфф, 1918)
  • Стеница (Клоп, 1929)
  • Бања (Баня. 1930)
  • Москва гори 1905 (Москва горит. 1905, 1930)

Есеји и скице[уреди | уреди извор]

  • Моје откриће Амереке (Мое открытие Америки, 1926), у четири дела
  • Како правити стихове (Как делать стихи, 1926)

Остала дела[уреди | уреди извор]

  • Мистерија Буфо
  • Шамар јавном укусу (1912)

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Mayakovsky, Vladimir”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. 
  2. ^ "Mayakovsky". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  3. ^ Mayakovsky, Vladimir (1985). „Conversation with Comrade Lenin”. Selected Works in Three Volumes. 1 (Selected Verse). English poem trans. Irina Zheleznova. USSR: Raduga Publishers. стр. 238. ISBN 5-05-00001 7-3. »On snow-covered lands / and stubbly fields, / in smoky plants / and on factory sites, / with you in our hearts, / Comrade Lenin, / we think, / we breathe, / we live, / we build, / and we fight!« 
  4. ^ Mayakovsky, Vladimir (1960). „At the Top of My Voice”. The Bedbug and Selected Poetry. trans. Max Hayward and George Reavey. New York: Meridian Books. стр. 231—235. ISBN 978-0253201898. »When I appear / before the CCC / of the coming / bright years, / by way of my Bolshevik party card, / I’ll raise / above the heads / of a gang of self-seeking / poets and rogues, / all the hundred volumes / of my / communist-committed books.« 
  5. ^ Sundaram, Chantal (2000). Manufacturing Culture: The Soviet State and the Mayakovsky Legend 1930–1993. Ottawa, Canada: National Library of Canada: Acquisitions and Bibliographical Services. стр. 71, 85. ISBN 0-612-50061-6. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Aizlewood, Robin. Verse form and meaning in the poetry of Vladimir Maiakovsky: Tragediia, Oblako v shtanakh, Fleita-pozvonochnik, Chelovek, Liubliu, Pro eto (Modern Humanities Research Association, London, 1989).
  • Brown, E. J. Mayakovsky: a poet in the revolution (Princeton Univ. Press, 1973).
  • Charters, Ann & Samuel. I love : the story of Vladimir Mayakovsky and Lili Brik (Farrar Straus Giroux, NY, 1979).
  • Humesky, Assya. Majakovskiy and his neologisms (Rausen Publishers, NY, 1964).
  • Jangfeldt, Bengt. Majakovsky and futurism 1917–1921 (Almqvist & Wiksell International, Stockholm, 1976).
  • Lavrin, Janko. From Pushkin to Mayakovsky, a study in the evolution of a literature. (Sylvan Press, London, 1948).
  • Mayakovsky, Vladimir (Patricia Blake ed., trans. Max Hayward and George Reavey). The bedbug and selected poetry. (Meridian Books, Cleveland, 1960).
  • Mayakovsky, Vladimir. Mayakovsky: Plays. Trans. Guy Daniels. (Northwestern University Press, Evanston, Il, 1995). ISBN 0-8101-1339-2.
  • Mayakovsky, Vladimir. For the voice (The British Library, London, 2000).
  • Mayakovsky, Vladimir (ed. Bengt Jangfeldt, trans. Julian Graffy). Love is the heart of everything : correspondence between Vladimir Mayakovsky and Lili Brik 1915–1930 (Polygon Books, Edinburgh, 1986).
  • Mayakovsky, Vladimir (comp. and trans. Herbert Marshall). Mayakovsky and his poetry (Current Book House, Bombay, 1955).
  • Mayakovsky, Vladimir. Selected works in three volumes (Raduga, Moscow, 1985).
  • Mayakovsky, Vladimir. Selected poetry. (Foreign Languages, Moscow, 1975).
  • Mayakovsky, Vladimir (ed. Bengt Jangfeldt and Nils Ake Nilsson). Vladimir Majakovsky: Memoirs and essays (Almqvist & Wiksell Int., Stockholm 1975).
  • Novatorskoe iskusstvo Vladimira Maiakovskogo (trans. Alex Miller). Vladimir Mayakovsky: Innovator (Progress Publishers, Moscow, 1976).
  • Noyes, George R. Masterpieces of the Russian drama (Dover Pub., NY, 1960).
  • Nyka-Niliūnas, Alfonsas. Keturi vėjai ir keturvėjinikai (The Four Winds literary movement and its members), Aidai, 1949, No. 24.
  • Rougle, Charles. Three Russians consider America : America in the works of Maksim Gorkij, Aleksandr Blok, and Vladimir Majakovsky (Almqvist & Wiksell International, Stockholm, 1976).
  • Shklovskii, Viktor Borisovich. (ed. and trans. Lily Feiler). Mayakovsky and his circle (Dodd, Mead, NY, 1972).
  • Stapanian, Juliette. Mayakovsky's cubo-futurist vision (Rice University Press, 1986).
  • Terras, Victor. Vladimir Mayakovsky (Twayne, Boston, 1983).
  • Vallejo, César (trans. Richard Schaaf) The Mayakovsky case (Curbstone Press, Willimantic, CT, 1982).
  • Volk, Craig, "Mayakovsky Takes The Stage" (full-length stage drama), 2006 and "At The Top Of My Voice" (feature-length screenplay), 2002.
  • Wachtel, Michael. The development of Russian verse : meter and its meanings (Cambridge University Press, 1998).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]