Владимир Мајаковски

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Владимир Мајаковски
Вл. Маяковский.jpg
Владимир Мајаковски
Пуно имеВладимир Владимирович Мајаковски
Датум рођења(1893-07-19)19. јул 1893.
Место рођењаБагдати, Руска Империја
Датум смрти14. април 1930.(1930-04-14) (36 год.)
Место смртиМосква, СССР
Период1912 - 1930
Најважнија дела
Облак у панталонама

Потпис

Владимир Владимирович Мајаковски (Багдати поред Кутаисија, 19. јул 1893 - Москва, 14. април 1930) био је руски књижевник и сликар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Пошао је у сликарску школу, био затворен због социјалистичке агитације, одушевљено прихватио Октобарску револуцију и ставио у њену службу свој песнички и сликарски таленат. Песнички рад почео је као футуриста, стојећи уједно на челу тога покрета. Настојао је да створи нову поезију која би одговарала урбаном, а затим и револуционарном раздобљу историје Русије и човечанства. Увео је у поезију вулгаризме, жаргонске речи, намерно грубе антиестетизме, стварао властите кованице, служио се врло често игром речи, дотада непознатим метафорама, а посебно је волео хиперболе.

Разбио је традиционалну ритмичку структуру стиха и створио нови, у графичком слогу "степенасти" стих, који посебно погодује ставу реторичког песника који се директно обраћа великом аудиторијуму. Смисао такве поезије одвео га директно на револуционарну трибину, митинг. Експерименталну лирику следе велике лирске поеме монолошког типа "Облак у панталонама“, „Рат и свет“, „Човек“. Стављајући поезију свесно у службу револуције, писао је агитацијске песме ("Леви марш"), сценско дело на тему револуције с библијским мотивима "Мистерија Буфо".

Својим делом извршио је велики утицај на развој совјетске поезије, а деловао је и на песнике изван СССР (Арагон, Бехер, Вапцаров и др.)

Оснивач руског футуризма[уреди | уреди извор]

Мајаковки је био један од оснивача руског футуризма. Године 1912. појавио се "Шамар јавном укусу", манифест руског футуризма, који су потписали: Давид Бурљук, Александар Кручоних, Владимир Мајаковски и Виктор Хлебњиков. Увео је нове жанрове поеме: лирске репортаже, лирско-епске поеме, лирско-фантастичне поеме.

Трагична смрт[уреди | уреди извор]

Живео је снажним, динамичним и пуним животом човека и песника, а умро је тихо и повучено: претпоставља се да се убио априла 1930. године. Тај његов чин остао је тајна. Песник је јавно изјавио "Мрзим све оно где се смрт јавља и снује! Обожавам живот па ма какав био." Он је осудио самоубиство песника Сергеја Јесењина, али је у опроштајном писму написао: "Ово није начин (другима га не препоручујем), али ја немам излаза."

Дела[уреди | уреди извор]

Поеме[уреди | уреди извор]

  • Облак у панталонама (1915)
  • Флаута-кичма (1915)
  • О томе (1923)
  • Владимир Илич Лењин (1924)
  • На сав глас (1930)
  • Рат и свет
  • Човек
  • Леви марш

Драме[уреди | уреди извор]

  • Владимир Мајаковски (1913)
  • Хладан туш (1930), где се руга совјетској бирократији

Остала дела[уреди | уреди извор]

  • Мистерија Буфо
  • Шамар јавном укусу (1912)


Галерија[уреди | уреди извор]


Спољашње везе[уреди | уреди извор]