Maskenbal na žicama
 | |
| Nastanak i sadržaj | |
|---|---|
| Orig. naslov | ' |
| Autor | Perica Jokić |
| Dizajner korica | Damian Paić |
| Zemlja |  Srbija |
| Jezik | srpski |
| Žanr / vrsta dela | roman |
| Izdavanje | |
| Datum izdavanja | 28. jul 2020. |
| Broj stranica | 264 |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-86-7974-786-0 |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Perigrami |
| Naslednik | Slike i prilike, katalog |
Maskenbal na žicama je sedamnaesta po redu knjiga književnika Perice Jokića, objavljena u izdanju „Alme“ iz Beograda, 2020. godine.[1][2]
Koncepcija romana[уреди | уреди извор]
Roman Maskenbal na žicama sastavljen je od 144 telefonska razgovora svrstana u četiri poglavlja. Celokupan roman je pisan u dijaloškoj formi, nema pripovedača, pa za praćenje radnje čitalac mora da se osloni isključivo na telefonske razgovore aktera, od kojih saznaje šta se zbiva. Čitalac je ovde u prednosti jer ima mogućnost da osluškuje sve razgovore, dak akteri romana znaju samo za one u kojima sami učestvuju.
Mesto i vreme radnje[уреди | уреди извор]
Kao što u podnaslovu romana piše, mesto zbivanja je London. Tačnije „London i okolina“, što znači da se radnja izvesno odvija, kako se saznaje, i u drugim mestima: Kembridžu, Lionu, Sent Moricu... Vreme radnje – decembar / januar 1985/86.
Fabula[уреди | уреди извор]
Maskenbal na žicama je dektivski roman u kojem će, povratkom dvadesetšestogodišnje Sare u rodni London, biti pokrenut čitav niz dešavanja, kao i operacija Aznavur u kojoj su uključeni Sarini poznanici Hemri, Brajan i Lili. Klupko operacije pokušaće da razmota Fredi, ali na tom detektivskom poslu biće ometen mehanizmima zavođenja od strane misteriozne Lili. Otkrivanje istine Fredi će, kao u Sofoklovoj tragediji, morati da plati gorkim saznanjima.
Statistika[уреди | уреди извор]
Na kraju romana postoji statistika o broju pojedinačnih razgovora koji su vođeni. To je ujedno i spisak svih aktera u romanu, poređanih od najveće do najmanje uloge.
Recenzije[уреди | уреди извор]
Na poslednjim stranicama knjige su recenzije. Pisali su ih Mr Bojan Rajević i Bojan Bogdanović. Recenzija Matije Bećkovića nije učla u knjigu, ali je izvod iz nje objavljen na sajtu Espona.[3]
Istinski pronalazak i pravi duhovni pogodak[уреди | уреди извор]
„Kad bismo po onome što piše Perica Jokić odgonetali gde on živi pre bismo pomislili da živi i radi u Berlinu a ne u Beranama. Već decenijama se oglašava svojim modernim i originalnim pričama, humoreskama, aforizmima, a svaka originalnost je uvek bolja od oponašanja. Držeći korak s vremenom Perica Jokić je napisao roman čiji sadržaj čine telefonski razgovori. Već je to istinski pronalazak i pravi duhovni pogodak, kojeg se, koliko znam, niko nije setio pre Perice Jokića iako je bio toliko očigledan. Nikad se nije toliko razgovaralo telefonom i nikad telefon nije igrao toliku ulogu u životu ljudi kao u našem vremenu. Bez telefona se više ne može zamisliti ni današnje vreme ni život današnjeg čoveka. A to znači ni film, ni pozorište, ni književnost. Perica Jokić je prvi napisao roman u kojem je telefon glavni junak. Već to njegovom romanu obezbeđuje budućnost i garantuje da će biti sa najvećom radoznalošću dočekan i od književne kritike i od čitalačke publike.“ (Matija Bećković)
Kripto-roman[уреди | уреди извор]
Dijaloška forma pripovedanja nije nepoznata, ali način autora Jokića čini malu diverziju čak i u poslovično perverzno prijemčivoj postmoderni. Svrha pisanja ove čudne knjige, kao i njeno odgonetanje/enkripcija razjasniće vam se zajedno sa mnogim neobičnim stvarima i pričama koje možete čuti putem telefonskih žica.
