Metastatski rak dojke

С Википедије, слободне енциклопедије
Metastatski rak dojke
Diagram showing most common sites breast cancer spreads to CRUK 169.svg
Udaljeni organi u koje se metastatskim procesom širi rak dojke
SpecijalnostiOnkologija
Simptomirazlikuju se prema lokalizaciji mata staza u tkivima organizma i od toga koliko se rak dojke proširio. Ostali nespecifični sistemski simptomi metastatskog raka dojke mogu uključivati — ​​umor, gubitak težine i slab apetit.
Faktori rizikaŽenski pol, gojaznost, nedostatak vežvanja, alkohol, zamenska hormonska terapija tokom menopauze, jonizujuće zračenje, prva menstruacija u ranom uzrastu, višestruke porođaje ili odsustvo porođaja, starost, pređašnji rak dojke, porodična istorija, Klinefelterov sindrom.[1]
Dijagnostički metodBiopsija tkiva
LečenjeOperacija, radioterapija, hemoterapija, hormonalna terapija, ciljana terapija
PrognozaPetogodišnja stopa preživljavanja ~85% (SAD, UK)
Frekvencija2,1 miliona slučajeva 2015. godine[2]
Smrtnost533.600 (2015)[3], 627.000 (2018)[4]

Metastatski rak dojke ili IV stadijum raka dojke predstavlja najodmakliju fazu ove bolesti u kojoj se rak iz dojke proširio i u udaljene organe kao što su limfni čvorovi kosti, jetra, mozak, koža ili pluća.[5]

Rana terapija uz integrisanu suportivnu onkologiju u onkološko lečenje pacijenata sa metastatskim rakom dojke značajno može usporiti proces i poboljšava kvalitet života bolesnici u ovom stadijumu raka dojke.[6]

Ovo stanje je neizlečivo, uprkos velikom napretku u lečenju karcinoma dojke, jer bolesnice sa metastatskom bolesti najčešće progrediraju u toku 1-2 godine, a preživljavanje je i dalje 2-4 godine. Pet godina preživi nešto manje od 30%, osam godina oko 12% bolesnika i samo izuzetno mali broj (1-3%) može da preživi i do 20 godina.[7]

Iako je veći broj agenasa biološke terapije mono ili u kombinaciji sa hemioterapijom, poslednjih godina pokazao produženje perioda do progresije bolesti, i znatan nivo kontrola simptoma, ipak je mali broj njih doveo i do produženja preživaljavanja. Verovatnoća odgovora na terapiju smanjuje se za ~50% sa svakom novom linijom terapije, pa tako iznosi 60-80% u prvoj liniji, ~30 u drugoj i oko 15 u trećoj liniji, jednim delom zbog povećane rezistencije na brojne agense, a drugim delom zbog ograničenog izbor hemioterapije u metastatskoj fazi.[8][9][10]

Epidemiologija[уреди | уреди извор]

Metastatski rak dojke je vodeći uzrok smrti izazvan rakom kod žena širom sveta. Procenjuje se da je samo u 2018. godini od ovog oblika raka umrlo 627.000 žena.[4]

Nakon primarne terapije ranog karcinoma dojke, ipak će 2-20% bolesnica dobiti lokalni recidiv u toku 10 godina, dok se udaljene metastaze dijagnostikuju u 30-50% bolesnica u toku 10 godina nakon primenjene adjuvantne terapije. Metastatska bolest može biti dijagnostikovana istovremeno sa pojavom lokoregionalnog relapsa, ili inicijalno u trenutku postavjanja dijagnoze karcinoma dojke što čini < 10% svih novodijagnostikovanih karcinoma dojke

Načini širenje metastaza[уреди | уреди извор]

Širenje raka iz dojke obično se dešava na jedan ili više načina od kojih su najznačajniji:[11][12]

Prodor ćelija raka u obližnje zdrave ćelije

Kada ćelija raka prodre u zdravu ćeliju, ona se može replicirati više abnormalnih ćelija.[13]

Prodor ćelija raka u cirkulatorni ili limfni sistem.

Ćelije raka iz dojke „putuju” kroz zidove obližnjih limfnih ili krvnih sudova, do jedne od lokacija u limfnim čvoorovima

Migracija kroz cirkulaciju

Ćelije raka po celom telu može da raznosi cirkulacija (limfna i krvna) u druge delove tela.

Razmnožavawe ćelija raka u kapilarama.

Ćelije raka u kapilarima na periferiji tela (udaljernim lokacijama) prestaju da se kreću intenzivno se dele i odatle potom migriraju u okolno tkivo.

Stvaranjem i rastom novih malih tumora

Ćelije raka sposobne su da formiraju male tumore na novoj lokaciji (nazvane mikrometastaze).

Klinička slika[уреди | уреди извор]

Simptomi i znaci bolesti razlikuju se prema lokalizaciji u tkivima organiz,a i od toga koliko se rak dojke proširio. Ostali nespecifični sistemski simptomi metastatskog raka dojke mogu uključivati — ​​umor, gubitak težine i slab apetit, ali je važno imati u vidu da se ovi simptomi mogu javiti i nakon upotrebe citostatika ili zbog malignim procesom izazvane depresije.[5]

Simptomi metastatskog raka dojke po lokacijama u koje se maligni proces proširio.[14]

Lokacija Simptomi
Metastaze u kosti
  • Teška, progresivna bol
  • Otok
  • Česta su naprsnuća i prelomi kosti
Metastaze u mozgu
  • Uporna, progresivno pogoršana glavobolja ili pritisak na glavu
  • Poremećaji vida
  • Psihomotorni napadi
  • Povraćanje ili mučnina
  • Promene u ponašanju ili promene ličnosti
Metastaze u jetri
  • Žutica
  • Svrb kože ili osip
  • Nenormalno visoki enzimi u jetri
  • Bolovi u trbuhu
  • Gubitak apetita, mučnina i povraćanje
Metastaze u plućima
  • Hronični kašalj ili nemogućnost da se normalno udahne vazduh (dispneja)
  • Nenormalan rendgen grudne duplje i pluća
  • Bol u prsima

Terapija[уреди | уреди извор]

Metastatski rak dojke se leči sistemskom terapijom koja podrazumeva primenu:[15][5]

Hormonska (endokrina) terapija

Hormonska terapija zasnovana na lekovima koji smanjuju dejstvo estrogena, koristi za lečenje raka dojke kod onih oblika koji su pozitivni na estrogenske receptore (ER +).

Hemoterapija

Hemoterapija može da ponuditi jedan lek ili kombinaciju hemoteraputika.

Ciljane (biološke) terapije

Samo osobe čiji je rak pozitivan na HER2 imaće koristi od ciljanih terapija. Pre početka ove terapije uzimaju se tkiva za biopsiu i metastaza ili nakon operacije primarnog raka dojke da bi se utvrdilo da li je HER2 pozitivan.

Hirurška terapija[уреди | уреди извор]

Iako operacija neće izlečiti metastatski rak dojke, u određenim slučajevima neopohodno je tumosrtko tkivo ukloniti.

Operacija se može primeniti, ako je područje sekundarnog raka dojke vrlo malo, ako je hirurški pristup laka, ili ako u telu nema drugog sekundarnog raka dojke. Međutim, u većini slučajeva u zahvaćenim područjima operacija nije moguća.

Transplantacija organa nije opcija za ljude koji imaju sekundarni rak dojke.

Termička ili krioablacija se može koristiti samostalno ili u kombinaciji s operacijom. Ove procedure uništavaju ćelije raka bilo da ih zagrevaju ili zamrzavaju. Na primer, radiofrekventna ablacija (RFA) uključuje ubacivanje igle u pojedinačne tumore u jetri i njihovo uništavanje toplotom.

Radiofrekventna ablacija je specijalistički tretman i nije široko dostupan jer se ne može primeniti u svim slučajevima. Na to utiče broj, veličine i lokalizacija tumora u napadnutom organu.

Stereotaktička radioterapija (poznata i kao radiohirurgija)

Veoma je precizna radioterapijska metoda koja se može primeniti kod bolesnika sa malim sekundarnim rakom u nekom organu, i koji imai dobar nivo opšteg zdravlja i kondicije. Ovaj tretman omogućava da se primeni visoke doze zračenja sa ekstremnom preciznošću i minimalnim oštećenjem okolnog tkiva.

Sistemska terapija

Kako sistemska terapija stiže u sve deove tela ona deluje na sve metastatske promene bez obzira na njihovu lokalizaciju

Izbor terapije[уреди | уреди извор]

Na sam izbor terapije utiče više faktora, kao što su:[16]

  • broj i vrsta organa zahvaćenih metatazama,
  • opšte stanje pacijenta i pridružene bolesti
  • biološki tip raka dojke.

Od čega zavisi ishod lečenja?[уреди | уреди извор]

Ishod lečenja metastatskog raka dojke zavisi od „pognostičkih faktora“, koji se obavezno procenjuju za svaku pacijentkinju nakon operacije i pregleda odstranjenog tumorskog tkiva od strane patologa.[5]

Na osnovu veličine tumora, stepena njegove diferentovanosti, eventualne zahvaćenosti pazušnih limfnih žlezda, kao i broja zahvaćenih žlezda, i još nekih karakteristika tumorskog tkiva, posebno prisustva tzv. steroidnih i HER2 receptora, posebni stručni konzilijumi procenjuju rizik relapsa (ponovnog javljanja bolesti) i predlažu dodatne mere lečenja kako bi se ovaj rizik umanjio.

Palijativna i suportivna terapija[уреди | уреди извор]

Lekovi značajno produžavaju život bolesnica u metastatskoj fazi bolesti. Međutim neodvojivi deo sveobuhvatnog lečenja pacijenata sa metastatskim rakom dojke je i palijativna i suportivna terapija koja ima za cilj da ublaži tegobe nastale zbog širenja odmakle maligne bolesti, odnosno ublažavanje bola zbog metastaza u kostima i suzbiju neželjena dejstva sistemske onkološke terapije.

Palijativna i potporna nega ima za cilj ne samo kontrolu simptoma već je i izuzetno važan deo brige i tretmana za mnoge osobe sa sekundarnim rakom dojke jer može značajno poboljšati kvalitet života bolesnika tako i njihove porodice.

Palijativno zbrinjavanje je obično povezano sa tretmanom na kraju života. Međutim, dobro je da se ona primeni u bilo kojoj fazi bolesti, zajedno sa medicinskim tretmanom, u sprečavanju i ublažavanju simptoma kao što su bol ili umor, ali i u ublažavanju emocionalnih, socijalnih i duhovnih efekta metastatskog raka dojke.

Zašto je metastatski karcinom dojke neizlečiva bolest?[уреди | уреди извор]

Na nizlečivot metastatski karcinom dojke pre svega utče razvoj rezistencije na onkološku terapiju, a pre svega hemioterapiju. Rezistencija, bilo urođena ili stečena, razvija se u odnosu na vrlo efikasne antikancerske lekove, brojnim različitim mehanizmima koji uključuju:[5]

  • smanjen influks,
  • povećan efluks lekova,
  • aktivaciju mehanizama popravke oštećene DNK,
  • izbegavanje lekom indukovane apoptoze.

Ovi mehanizmi vode nastanku MDR (multidrug resistance), u kojoj ćelija postaje rezistentna na veći broj lekova, pored onog koji je primarno primenjen, delujući individualno ili sinergistički.[17][18][19][20]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Klinefelter Syndrome”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 24. 5. 2007. Архивирано из оригинала на датум 27. 11. 2012. 
  2. ^ GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577Слободан приступ. PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  3. ^ GBD 2015 Mortality and Causes of Death, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903Слободан приступ. PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  4. ^ а б World Health Organization. Cancer: breast cancer. Available at:https://www.who.int/cancer/prevention/diagnosis-screening/breast-cancer/en/. Accessed February 5, 2019.
  5. ^ а б в г д „Metastatic Breast Cancer: Symptoms, Treatment, and More”. Breastcancer.org (на језику: енглески). 2020-12-01. Приступљено 2021-02-02. 
  6. ^ „Metastatic Breast Cancer”. National Breast Cancer Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02. 
  7. ^ National Cancer Institute. Surveillance, Epidemiology, and End Results (SEER) Program. Cancer stat facts: female breast cancer. Available at: https://seer.cancer.gov/statfacts/html/breast.html. Accessed February 5, 2019.
  8. ^ O’Shaughnessy J. Extending survival with chemotherapy in metastatic breast cancer. Oncologist 2005;10(Suppl 3):20–29.
  9. ^ Roche´ H, Vahdat LT. Treatment of metastatic breast cancer: second line and beyond. Ann Oncol 2011;22:1000-1010.
  10. ^ Jones SE. Metastatic breast cancer: the treatment challenge. Clin Breast Cancer 2008; 8(3):224–233.
  11. ^ „Breast Cancer Diagnosis”. National Breast Cancer Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02. 
  12. ^ „Types of Breast Cancer: Common, Rare and More Varieties”. Cancer Treatment Centers of America (на језику: енглески). 2018-10-05. Приступљено 2021-02-02. 
  13. ^ „Invasive Ductal Carcinoma (IDC)”. National Breast Cancer Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02. 
  14. ^ „What are the Symptoms and Signs of Breast Cancer?”. Cancer Treatment Centers of America (на језику: енглески). 2018-10-05. Приступљено 2021-02-02. 
  15. ^ „Breast Cancer Radiation: Shrink Tumor & Limit Side Effects”. Cancer Treatment Centers of America (на језику: енглески). 2018-10-05. Приступљено 2021-02-02. 
  16. ^ „Metastatic Breast Cancer: Symptoms, Treatments & More”. Cancer Treatment Centers of America (на језику: енглески). 2019-02-12. Приступљено 2021-02-02. 
  17. ^ Schrag D, Garewal HS, Burstein HJ, et al: American Society of Clinical Oncology Technology Assessment: Chemotherapy sensitivity and resistance assays. J Clin Oncol 2004;22:3631-638.
  18. ^ Burstein HJ, Mangu PB, Somerfield MR, et al: American Society of Clinical Oncology clinical practice guideline update on the use of chemotherapy sensitivity and resistance assays. J Clin Oncol 2011;29:3328-3330.
  19. ^ Mellor H, Callaghan R. Resistance to chemotherapy in Cancer: A complex and integrated cellular response. Pharmacology 2008;81: 275-300.
  20. ^ Mimeault M, Hauke R, Batra SK. Recent Advances on the Molecular Mechanisms Involved in the Drug Resistance of Cancer Cells and Novel Targeting Therapies. Clin Pharmacol Ther 2008;83:673-691.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).