Micelija

Из Википедије, слободне енциклопедије
Micelija na listovima
Gljivične micelije
Mikroskopski pogled na micelijum

Micelija predstavlja mrežu koja se obrazuje umnožavanjem i preplitanjem hifa. Kod micelijskih gljiva se radi o cenotskim ćelijama između kojih postoji kontinuitet.

Telo pravih gljiva je talus, vegetativni organ sastavljen od mnoštva končastih niti razgranatih u svim pravcima, koje se kod nekih vrsta nakon izolacije na hranljivi supstrat vrlo lepo uočavaju. Nazivaju se hife. Skup hifa čini miceliju.[1]

Micelija i njene tvorevine[уреди]

Gljive niže somatske organizacije, kao i pojedini gljivoliki organizmi, pripadnici carstva Stramenopila imaju jednostavne, jednoćelijske, višejedarne hife. Takve hife se nazivaju neseptirane. Kod druge grupe, tzv. pravih gljiva, hife micelije su izdeljene poprečnim pregradama(septama) na vise ćelija. U svakoj ćeliji nalazi se po jedno ili vise jedara. Ovakva micelija naziva se septirana. U odnosu na lokaciju, odnosno, mesto naseljavanja na biljci domaćinu, micelija može biti: Epifitna (Površinska) i endofitna (u biljnom tkivu).

Epifitna micelija[уреди]

Epifitna micelija (Epi-na; phyton-biljka) razvija se na površini napadnutih delova biljke domaćina (stablo, list, plod). Karakteristična je za gljive, prouzrokovača bolesti, tipa pepelonica.

Endofitna micelija[уреди]

Endofitnu miceliju (endo-unutar; phyton-biljka)stvaraju gljive i gljivoliki organizmi koji prodiru u svog domaćina i u unutrašnjosti organizma crpe neophodne hranljive materije. Nakon penetracije, njihova micelija se razvija ili u medjućelijskom prostoru (intercelularna) ili direktno u samoj ćeliji (intercelularna) , a može i dvojako (interintercelularna). Kontakt sa ćelijama domaćina gljive koje obrazuju epifitnu i intercelularnu miceliju ostvaruju preko posebnih izraštaja (sisaljki) micelija koji se nazivaju haustorije. Pomoću ovih sisaljki vrši se apsorpcija hranljivih materija.

Oblici micelija[уреди]

Različiti oblik ovih tvorevina, karakterističan za pojedine gljive, može biti od značaja u procesu njihove indetifikacije. Micelija nekih viših gljiva, najčešće iz stabla Basidiomycota, obrazuje zadebljale tvorevine u vidu vrpci koje predstavljaju skup hifa (uzdužno spajanje) obavijenih zaštitnim omoačem i nazivaju se rizomorfe. Jedna od takvih gljiva je Micelija predstavlja mrežu koja se obrazuje umnožavanjem i preplitanjem hifa. Kod micelijskih gljiva se radi o cenotskim ćelijama između kojih postoji kontinuitet. -Rizomorphae subterranea- stvaraju se ispod površine zemlje, u zoni korenovog sistema biljke.

Reference[уреди]

  1. Goran Delibašić; Milorad Babić. Opšta fitopatologija. 

Spoljašnje veze[уреди]