Miroslav Kraljević

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Miroslav Kraljević
1910, Miroslav Kraljevic, Autoportret sa psom, ulje, 110x85,5, Moderna galerija Zagreb.jpg
Miroslav Kraljevic, autoportret sa psom (1910)
Датум рођења14. decembar 1885.
Место рођењаGospić
 Hrvatska
Датум смрти16. април 1913.(1913-04-16) (27/28 год.)
Место смртиZagreb
 Hrvatska
Правац/традицијаmoderna umetnst, ekspresionizam

Miroslav Kraljević (Gospić, 14. decembar 1885. — Zagreb, 16. april 1913.) bio je hrvatski slikar, grafičar i vajar, pripadnik Minhenskog kruga, uz Josipa Račića i Vladimira Becića. Kao jedan od prvih hrvatskih slikara moderne umetnosti, on je u Hrvatsku iz Pariza preneo slikartvo Eduarda Manea i Pola Sezana i svojim brzim potezom četkice i slikanjem mračnih tema začeo ekspresionizma u Hrvatskoj.[1]

Život i karijera[уреди | уреди извор]

Rođen je u Gospiću 14. decembar 1885, u slavonskoj porodici. Nakon školovanja u Hrvatskoj započeo je studije prava u Beču, koje je prekinuo 1904. i posvetio se izučavanju slikarstva.

Likovnu umetnost je studirao je na mihenskoj Akademiji od 1907. do 1910. godine zajedno s J. Račićem, O. Hermanom i V. Becićem. Ova mala grupa bila je sličnog likovnog stava kao i Miroslav prema akademizmu, i zajedničke orijentaciji prema impresionizmu. Njih četvoricu su zbog sličnog načina stvaranja likovnih dela i određenih sličnosti u radu, profesori i studenti nazvali „hrvatska škola”.[a]

Nakon završetka studinja u Minhenu, 1910. godine, otišao je u Požegu, gde je intenzivno slikao sve do sredine 1911. godine, kada je otišao u Pariz.

U Parizu se Miroslav Kraljević upisao na Académie de la Grande Chaumière, koju je jako brzo i napustio, i jedno kratko vreme boravio u Parizu (1911–1912) kao aktivni učesnik u praćenju glavnih tokova savremene likovne avangarde, i u toj oblasti ispoljio punu stvaralačku zrelost.

Kraljevićevo likovno stvaralaštvo koje je bilo u punom zamahu prekinula je prerana smrt umetnika u Zagrebu, 16. aprila 1913.

Likovno stvaralaštvo[уреди | уреди извор]

Miroslav Kraljević je na početku svog slikarskog stvaračaštva radio u duhu impresionizma, a potom je prešao na realistički pristup i tonsko građenje volumena (1909), u kome se koristio vrlo slobodnim, širokim i pastoznim potezima četkice. Radeći u tom stili Kraljević se sve više udaljavao od tonskog nijansiranja, a približavao tonskom kontrastu.[b]

U svom kratkom životom putu i likovnom stvaranju Kraljević se kretao od realističkih (kojima je bio bliži) do ekspresionističkih oblika, neprestano tražeći lični likovni izraz. U tom traganju, podlegao je različitim formalnim uticajima, protiv kojih se borio snagom izuzetne darovitosti, i tako stvarao lični pečat — što se najbolje vidi na: Autoportretu s psom (1910)) koji sadrži delom Maneove ideje, ali i uticaje impresionizma uopšte, ali se Kraljević oslanja oslanja i na hrvatske prethodnike (npr Bukovčeve portrete), što ukazuje na njegov senzibilitet i rafinirano tretiranje motiva.

Impresionistički plenerizam Kraljević je ispoljavao pune dve godine, a u nekima od njih prevladavaju

U pojedinim Kraljevićevim delima vidljiv je i naglašen smisao za grotesku, npr. u nizu crteža, bakrorza i sitne plastike (terakote) iz 1912.

Istovremeno sa ekspresionističkim idejama kod Kraljeviča se ponegde uočavaju i pokušaji razrade konstrukcije slike, koji su ga približili sezanizmu (npr. Voće, 1912; Portret strica Lace, 1912).

Kraljevićev celokupni opus prvi put je prikazan 1913. na izložbi u Salonu „Ulrich” neposredno nakon njegove prerane smrti.

Sopstvenim likovnim stvaralštvom, koja je kratko trajalo, Miroslav Kraljević je stekao mnogobrojne sledbenike, jer je...

Napomene[уреди | уреди извор]

  1. ^ Uhrvatskoj stručnoj literaturi „hrvatska škola” nosi naziv „minhenski krug”
  2. ^ Na slikama — Na paši, 1909; Bik, 1910; Konji u staji, 1910 .

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Kraljević, Miroslav”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 10. 4. 2020. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Mediji vezani za članak Miroslav Kraljević na Vikimedijinoj ostavi