Molibdat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Struktura molibdata
3D model molibdatnog jona

U hemiji molibdat je jedinjenje koje sadrži oksoanjon sa molibdenom u njegovom najvišem oksidacionom stanju od 6. Molibden može da formira veoma veliki opseg takvih oksoanjona koji mogu da budu diskretne strukture ili polimerne produžene strukture, mada je ovaj drugi oblik prisutan samo u čvrstom stanju. Veći oksoanjoni su članovi grupe jedinjenja zvanih polioksometalati, i pošto oni sadrže samo jedan tip metalnih atoma često se nazivaju izopolimetalatima.[1] Diskretni molibdenski oksoanjoni pokrivaju opseg veličina od najjednostavnijeg MoO42−, prusutnog u kalijum molibdatu do ekstremno velikih struktura prisutnih u izopoli-molibdenskom plavom koje sadrži na primer Mo atoma. Svojstva molibdena su različita od drugih elementa šeste grupe. Hrom formira samo hromate, CrO42−, Cr2O72−, Cr3O102− i Cr4O132− jone koji su svi bazirani na tetrahedralnom hromu. Volfram je sličan molibdenu i formira mnoštvo volframata koji sadrže 6 koordinatni wolfram.[2]

Primeri molibdatnih anjona[уреди]

Primeri molibdatnih oksoanjona su:

  • diskretni Mo2O72− u tetrabutilamonijum soli i polimerni Mo2O72− u amonijum soli;[3]
  • polimerni Mo4O132− u kalcijumskoj soli;[5]
  • polimerni Mo5O162− u anilinijumskoj, (C6H5NH3)+ soli;[6]
  • diskretni Mo6O192−(heksa-molibdat) u tetrametulamonjiumskoj soli;[7]

Imenovanje molibdata generalno sledi konvenciju prefiksa koji pokazuje broj prisutnih atoma Mo. Na primer, dimolibdat za 2 atoma molibdena; trimolibdat za 3 atoma molibdena, etc.. U nekim slučajevima se oksidaciono stanje dodaje kao sufiks, kao u pentamolibdat(VI). Heptamolibdatni jon, Mo7O24 6−, se često naziva "paramolibdat".

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  2. ^ Cotton F. Albert; Wilkinson Geoffrey; Murillo Carlos A; Bochmann, Manfred (1999). Advanced Inorganic Chemistry (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-19957-5. 
  3. ^ V. W. Day; M. F. Fredrich; W. G. Klemperer; W. Shum (1977). „Synthesis and characterization of the dimolybdate ion, Mo2O72−”. Journal of the American Chemical Society. 99 (18): 6146. doi:10.1021/ja00460a074. 
  4. ^ Guillou N.; Ferey G. (1997). „Hydrothermal Synthesis and Crystal Structure of Anhydrous Ethylenediamine Trimolybdate (C
    2
    H
    10
    N
    2
    )[Mo
    3
    O
    10
    ]
    ”. Journal of Solid State Chemistry. 132 (1): 224—227(4). Bibcode:1997JSSCh.132..224G. doi:10.1006/jssc.1997.7502.
     
  5. ^ B. M. Gatehouse; P. Leverett (1971). „Crystal structure of potassium tetramolybdate, K
    2
    Mo
    4
    O
    13
    , and its relationship to the structures of other univalent metal polymolybdates”. J. Chem. Soc. A: 2107—2112. doi:10.1039/J19710002107.
     
  6. ^ W. Lasocha; H. Schenk (1997). „Crystal Structure of Anilinium Pentamolybdate from Powder Diffraction Data. The Solution of the Crystal Structure by Direct Methods Package POWSIM”. J. Appl. Cryst. 30 (6): 909—913. doi:10.1107/S0021889897003105. 
  7. ^ S. Ghammami (2003). „The crystal and molecular structure of bis(tetramethylammonium) hexamolybdate(VI)”. Cryst. Res. Technol. 38 (913): 913. doi:10.1002/crat.200310112. 
  8. ^ Howard T. Evans jr.; Bryan M. Gatehouse; Peter Leverett (1975). „Crystal structure of the heptamolybdate(VI)(paramolybdate) ion, [Mo7O24]6−, in the ammonium and potassium tetrahydrate salts”. J. Chem. Soc., Dalton Trans. (6): 505—514. doi:10.1039/DT9750000505.