Оксидационо стање

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Оксидациони број)
За другу употребу, погледајте чланак Број (вишезначна одредница).

Оксидациони број у хемији представља број електрона, које је дати атом предао или примио од других атома док је градио хемијско једињење. Термин „предаја“ или „примање“ електрона у овом случају може да означава потпуну предају електрона другом атому (или групе њих), што доводи до јонске везе, или само делимичну предају електрона, што доводи до поларне ковалентне везе. Ово практично значи да оксидациони број, у ствари, представља број електрона које би атом примио или отпустио када би све везе које је наградио биле јонске.

Оксидациони број се рачуна као баланс свих предатих и примљених електрона у датом атому. Према томе, оксидациони број може бити позитиван (уколико атом отпушта електроне) или негативан (уколико атом прима електроне), као и да има вредност нула (уколико се налази у елементарном стању или су све везе које гради неполарне). Оксидациони бројеви су углавном цели бројеви (мада постоје и једињења у којима поједини елементи за вредности оксидационих бројева немају целобројне вредности).

Дефиниција оксидационог броја од стране IUPAC гласи:[1]

Оксидациони број не треба мешати са валенцом. На пример, у једињењу H2O2 кисеоник је двовалентан (сваки атом кисеоника гради по две ковалентне везе), али оксидациони број кисеоника је -1 (јер је једна од тих ковалентних веза између два атома кисеоника, што је чини неполарном).

У називима хемијских једињења, кад елемент може имати више вредности оксидационог броја, оксидациони број се пише римским цифрама у загради, нпр. сумпор(IV)-оксид.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. IUPAC Gold Book (енглески)

Спољашње везе[уреди]