Miocit

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Myoblasts)
Miocit
Opšta struktura mišićne ćelije i živčano-mišićnog spoja:
  1. Akson
  2. Nervno-mišićna veza
  3. Mišićno vlakno (Miocit)
  4. Miofibril
Detalji
LatinskiMyocytus
Pokazatelji
THH2.00.05.0.00002
FMA67328
Anatomska terminologija

Miocit (takođe poznat kao mišićna ćelija)[1] je tip ćelija prisutan u mišićnom tkivu. Miociti su duge, cevaste ćelije koje se razvijaju iz mioblasta da formiraju mišiće u procesu poznatom kao miogeneza.[2] Postoje različiti specijalizovani oblici miocita sa izrazitim svojstvima: ćelije srca, skeleta i glatkih mišića. Prugaste ćelije srčanih i skeletnih mišića nazivaju se mišićnim vlaknima.[3] Kardiomiociti su mišićna vlakna koja formiraju komore srca i imaju jedno centralno jedro.[4] Skeletna mišićna vlakna pomažu potpori i pomeranju tela i imaju tendenciju da imaju periferna jezgra.[5][6] Ćelije glatkih mišića kontrolišu nesvesne pokrete, poput kontrakcija peristaltika u jednjaku i želucu.

Struktura[уреди | уреди извор]

Terminologija[уреди | уреди извор]

Neobična mikrostruktura mišićnih ćelija navela je citologe da stvore specijalizovanu terminologiju. Međutim, svaki izraz specifičan za mišićne ćelije ima protivvrednost koja se koristi u terminologiji koja se primenjuje na druge vrste ćelija:

Mišićna ćelija Druge ćelije organizma
sarkoplazma citoplazma
sarkoplazmatični retikulum glatki endoplazmatični retikulum (SER)
sarkozom mitohondrija
sarkolema ćelijska membrana

Sarkoplazma je citoplazma mišićnog vlakna. Većina sarkoplazme je ispunjena miofibrilima, koji su duge proteinske niti sastavljene od miofilamenata. Sarkoplazma se takođe sastoji od glikogena, polisaharida od glukoznih monomera, koji ćeliji daje energiju pri intenzivnom vežbanju, i mioglobina, crvenog pigmenta koji skladišti kiseonik dok nije potreban za mišićnu aktivnost.[7]

Postoje tri vrste miofilamenata:[7]

  • Debeli filamenti, sastavljeni od molekula proteina zvanog miozin. U strijacijama mišićnih traka, to su tamne niti koje sačinjavaju A-bend.
  • Tanki filamenti su sastavljeni od molekula proteina zvanog aktin. U strijacijama mišićnih traka, to su lagana vlakna koja čine pojas I.
  • Elastični filamenti su sačinjeni od titina, velikog opružnog proteina; ove niti se učvršćuju debelim nitima na Z disku.

Ovi miofilamenti zajedno rade na stvaranju kontrakcije mišića.

Sarkoplazmatični retikulum, specijalizovani tip glatkog endoplazmatičnog retikuluma, formira mrežu oko svakog miofibrila mišićnog vlakna. Mreža je sastavljena od grupa dva dilatatora, nazvana terminalni sudovi, i jedne poprečne tubule, ili T tubule, koji prolaze kroz ćeliju i izlaze na drugu stranu; ove tri komponente zajedno čine trijade koje postoje unutar mreže sarkoplazmatskog retikuluma, u kojima svaka T cev ima po dva terminalna suda sa svake strane. Sarkoplazmatski retikulum služi kao rezervoar za jone kalcijuma, pa kada se akcioni potencijal širi preko T tubula, on signalizira sarkoplazmatskom retikulumu da oslobadi jone kalcijuma iz zapornih membranskih kanala kako bi se stimulisala mišićna kontrakcija.[7][8]

Sarkolema je ćelijska membrana prugastih mišićnih vlakana koja prima i provodi podražaje. Na kraju svakog mišićnog vlakna, spoljni sloj sarkoleme se kombinuje sa tetivskim vlaknima.[9] Unutar mišićnog vlakna pritisnutog uz sarkolemmu nalaze se višestruko spljoštena jezgra; ovo multinuklearno stanje rezultat je višestrukih mioblasta koji su spajeni pri foromiranju svakog mišićnog vlakna, pri čemu svaki mioblast doprinosi jednim jezgrom.[7]

Unutrašnja struktura[уреди | уреди извор]

Skeletalni mišić

Ćelijska membrana miocita ima nekoliko specijalizovanih područja, koja mogu uključivati interkalirani disk i poprečni cevasti sistem. Ćelijska membrana je pokrivena slojem lamine širine oko 50 nm. Laminarni premaz može se odvojiti u dva sloja; lamina densa i lamina lucida. Između ova dva sloja može biti prisutno nekoliko različitih vrsta jona, uključujući kalcijumove.[10]

Ćelijska membrana je pričvršćena na ćelijskom citoskeletu ankerskim vlaknima koja su široka približno 10 nm. Ona se generalno nalaze na Z linijama tako da formiraju brazde i poprečne cevčice. U srčanim miocitima ovo formira išaranu površinu.[10]

Citoskelet je ono od čega se gradi ostatak ćelije i ima dve glavne svrhe; prvo je da se stabilizuje topografiju unutarćelijskih komponenti, a drugo je da se kontroliše veličina i oblik ćelije. Dok je prva funkcija važna za biohemijske procese, poslednja je presudna u definisanju odnosa površine i zapremine ćelije. To snažno utiče na svojstva električnog potencijala ćelija koje se mogu pobuđivati. Pored toga, odstupanje od standardnog oblika i veličine ćelije može imati negativan prognostički uticaj.[10]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ al.], consultants Daniel Albert ... [et (2012). Dorland's illustrated medical dictionary. (32nd изд.). Philadelphia, PA: Saunders/Elsevier. стр. 321. ISBN 978-1-4160-6257-8. 
  2. ^ Myocytes на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
  3. ^ al.], consultants Daniel Albert ... [et (2012). Dorland's illustrated medical dictionary. (32nd изд.). Philadelphia, PA: Saunders/Elsevier. стр. 321 and 697. ISBN 978-1-4160-6257-8. 
  4. ^ „Muscle tissues”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2015. г. Приступљено 31. 07. 2019. 
  5. ^ Scott, W; Stevens, J; Binder-Macleod, SA (2001). „Human skeletal muscle fiber type classifications.”. Physical Therapy. 81 (11): 1810—1816. PMID 11694174. Архивирано из оригинала 13. 2. 2015. г. 
  6. ^ „Does anyone know why skeletal muscle fibers have peripheral nuclei, but the cardiomyocytes not? What are the functional advantages?”. ResearchGate. Архивирано из оригинала 19. 9. 2017. г. 
  7. ^ а б в г Saladin, K (2012). Anatomy & Physiology: The Unity of Form and Function (6th изд.). New York: McGraw-Hill. стр. 403–405. ISBN 978-0-07-337825-1. 
  8. ^ Sugi, Haruo; Abe, T; Kobayashi, T; Chaen, S; Ohnuki, Y; Saeki, Y; Sugiura, S; Guerrero-Hernandez, Agustin (2013). „Enhancement of force generated by individual myosin heads in skinned rabbit psoas muscle fibers at low ionic strength”. PLoS ONE. 8 (5): e63658. Bibcode:2013PLoSO...863658S. PMC 3655179 Слободан приступ. PMID 23691080. doi:10.1371/journal.pone.0063658. 
  9. ^ Bentzinger, CF; Wang, YX; Rudnicki, MA (1. 2. 2012). „Building muscle: molecular regulation of myogenesis.”. Cold Spring Harbor Perspectives in Biology. 4 (2): a008342. PMC 3281568 Слободан приступ. PMID 22300977. doi:10.1101/cshperspect.a008342. 
  10. ^ а б в Ferrari, Roberto. „Healthy versus sick myocytes: metabolism, structure and function” (PDF). oxfordjournals.org/en. Oxford University Press. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 02. 2015. г. Приступљено 12. 2. 2015. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Miocit na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Miocit&oldid=27675696”