Ngugi va Tiongo

С Википедије, слободне енциклопедије
Ngugi va Tiongo
Ngugi wa Thiong'o - Festivaletteratura 2012.JPG
Datum rođenja(1938-01-05)5. januar 1938.(85 god.)
Mesto rođenjaKamiritu
 Kenija
ZanimanjeKnjiževnik
Veb-sajtOfficial website
Ngugi va Tiongo potpisuje kopije svoje knjige Wizard of the Crow u Kongresnom centru u Londonu. To je njegova prva knjiga posle 20 godina, koja je usledila nakon 22 godine političkog egzila.

Ngugi va Tiongo (svah. Ngũgĩ wa Thiong'o,[1] izgovor: /ŋɡoɣe wa ðiɔŋɔ/), je pisac rođen 5. januara 1938. godine u Keniji.[2] Svojevremeno je pisao na engleskom a danas piše na gikuju jeziku. Opus mu se sastoji od romana, drama, novela, eseja, akademskih studija, kritika i dečjih knjiga. On je osnivač i urednik časopisa na gikuju jeziku Mutiiri. Ngugi je otišao u egzil nakon što je pušten iz kenijskog zatvora 1977. godine, od tada živi u SAD, a godinama je predavao na Jejlu, kao i na Njujorškom univerzitetu te Univerzitetu Kalifornije u Irvinu. Njegova kratka priča Uspravna revolucija: Ili zašto ljudi hodaju uspravno prevedena je na stotinak[3] jezika širom sveta.[4]

Godine 1977, Ngugi je započeo novi oblik pozorišta u svojoj rodnoj Keniji koji je nastojao da oslobodi pozorišni proces od onoga što je smatrao „opštim buržoaskim obrazovnim sistemom“, podstičući spontanost i učešće publike u predstavama.[5] Njegov projekat je nastojao da „demistifikuje“ pozorišni proces i da izbegne „proces otuđenja [koji] proizvodi galeriju aktivnih zvezda i nediferenciranu masu zahvalnih obožavalaca“ što, prema Ngugi, podstiče pasivnost kod „običnih ljudi“.[5] Iako je njegova orjentirna predstava, Ngahika Ndenda, koju je napisao zajedno sa Ngugi va Mirii, imala komercijalni uspeh, autoritarni kenijski režim ju je zatvorio šest nedelja nakon otvaranja.[5]

Ngugi je kasnije zatvoren na više od godinu dana. Usvojen kao zatvorenik savesti Amnesti internešenela, umetnik je pušten iz zatvora i pobegao je iz Kenije.[6] U Sjedinjenim Državama, trenutno je istaknuti profesor komparativne književnosti i engleskog jezika na Univerzitetu Kalifornije, Irvine. Takođe je ranije predavao na Univerzitetu Nortvestern, Univerzitetu Jejl i Univerzitetu u Njujorku. Ngugi se često smatrao mogućim kandidatom za Nobelovu nagradu za književnost.[7][8][9] On je osvojio Međunarodnu nagradu Nonino 2001. u Italiji, a 2016. nagradu Park Kjong-ni. Među njegovom decom su i autori Mokoma va Ngugi[10] i Vanjiku va Ngugi.[11]

Biografija[уреди | уреди извор]

Ngugi je rođen u Kamiritu, blizu grada Kijambu u centralnoj provinciji, u porodici koja pripada plemenu Kikuju. Kršten je kao Džejms Ngugi i pohađao je misionarsku školu. Njegovi rođaci su, s druge strane, bili pogođeni ustankom Mau-Mau, kada je njegov polubrat ubijen, a majka mučena. Tokom studija u Lidsu, 1964. godine, napisao je svoj prvi roman Ne plači, čedo, koji se smatra prvim romanom istočnoafričke književnosti. Napisao je taj i sledeći roman na engleskom.

Godine 1967. prihvatio je marksističke ideje Fraka Fanona, a zajedno s njima i antikolonijalizam. Zbog toga se odrekao hrišćanstva, engleskog imena, a konačno i engleskog jezika kao simbola kolonijalnog ugnjetavanja. Umesto engleskog, počeo je pisati na gikuju i svahili jeziku. Godine 1977. je zatvoren zbog kritike tadašnjeg potpredsednika Danijela Arapa Moija, a pet godina kasnije je pušten. Tada je otišao u SAD. Godine 2004. se vratio u Keniju, ali su ga u hotelskoj sobi napali razbojnici te mu silovali ženu.

Rane godine i obrazovanje[уреди | уреди извор]

Ngugi je rođen u Kamiritu, blizu Limurua[12] u okrugu Kijambu, Kenija, poreklom Kikuju, i krsten je kao Džejms Ngugi. Njegova porodica je bila zahvaćena ustankom Mau Mau; njegov polubrat Mvangi je bio aktivno uključen u Kenijsku kopnenu i slobodnu armiju, a njegova majka je mučena u postaji rezervnih snaga u Kamiritu.[13]

On je pohađao Srednju školu Alijanse i nastavio da studira na Univerzitetskom koledžu Makerere u Kampali, Uganda. Kao student prisustvovao je Konferenciji afričkih pisaca održanoj u Makerereu u junu 1962,[14][15][16][17] a njegova drama Crni pustinjak premijerno je izvedena u okviru događaja u Narodnom pozorištu.[18][19] Na konferenciji je Ngog zamolio Činua Ačebea da pročita rukopise njegovih romana Reka između i Ne plači, dete, koji će kasnije biti objavljeni u Hajnemanovoj Seriji afričkih pisaca, koja je pokrenuta u Londonu te godine, sa Ačebeom kao njegovim prvim savetodavnim urednikom.[20] Ngugi je stekao diplomu iz oblasti anglistike na Univerzitetskom koledžu Makerere, Uganda, 1963. godine.

Bibliografija[уреди | уреди извор]

  • Ne plači dete, 1964.
  • Pšenično zrno, 1967.
  • Krvave latice, 1977.
  • Raspeti đavo, 1980.
  • Wizard of the Crow, 2006.

Novele[уреди | уреди извор]

Zbirke kratkih priča[уреди | уреди извор]

  • A Meeting in the Dark (1974)
  • Secret Lives, and Other Stories, (1976, 1992), ISBN 0-435-90975-4
  • Minutes of Glory and Other Stories (2019)

Drame[уреди | уреди извор]

Eseji[уреди | уреди извор]

Memoari[уреди | уреди извор]

Druga nefikcija[уреди | уреди извор]

Knjige za decu[уреди | уреди извор]

  • Njamba Nene and the Flying Bus (translated by Wangui wa Goro) (Njamba Nene na Mbaathi i Mathagu, 1986)
  • Njamba Nene and the Cruel Chief (translated by Wangui wa Goro) (Njamba Nene na Chibu King'ang'i, 1988)
  • Njamba Nene's Pistol (Bathitoora ya Njamba Nene, 1990), ISBN 0-86543-081-0
  • The Upright Revolution, Or Why Humans Walk Upright, Seagull Press, 2019, ISBN 9780857426475

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Archived at Ghostarchive and the Wayback Machine: „Ngũgĩ wa Thiong'o: 'Europe and the West must also be decolonised'. YouTube. 10. 9. 2019. 
  2. ^ „Ngũgĩ wa Thiong'o: A Profile of a Literary and Social Activist”. ngugiwathiongo.com. Архивирано из оригинала на датум 29. 3. 2009. Приступљено 20. 3. 2009. 
  3. ^ Kilolo, Moses (2. 6. 2020). „The single most translated short story in the history of African writing: Ngũgĩ wa Thiong’o and the Jalada writers' collective”. The Routledge Handbook of Translation and Activism (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-315-14966-0. S2CID 219925787. doi:10.4324/9781315149660-21. Приступљено 28. 9. 2021. 
  4. ^ „Jalada Translation Issue 01: Ngũgĩ wa Thiong'o”. Jalada. 22. 3. 2016. 
  5. ^ а б в Ngũgĩ wa Thiong'o, Decolonising the Mind: The Politics of Language in African Literature, 1994, pp. 57–59.
  6. ^ „Committee for the Release of Political Prisoners in Kenya Collection: 1975-1998”. George Padmore Institute. Приступљено 13. 5. 2018. 
  7. ^ Evan Mwangi, "Despite the Criticism, Ngugi is 'Still Best Writer'". AllAfrica, 8 November 2010.
  8. ^ Page, Benedicte, "Kenyan author sweeps in as late favourite in Nobel prize for literature", The Guardian, 5 October 2010.
  9. ^ Provost, Claire, "Ngugi wa Thiong'o: a major storyteller with a resonant development message", The Guardian, 6 October 2010.
  10. ^ „MUKOMA WA NGUGI”. MUKOMA WA NGUGI. 
  11. ^ „A Family Affair at Calabash: Lit Fest hosts First Family of Kenyan Letters”. Jamaica Observer. 18. 5. 2014. Архивирано из оригинала на датум 17. 04. 2021. Приступљено 07. 08. 2022. 
  12. ^ „Biografski dodaci” [Biographic appendices]. Republika: Časopis Za Kulturu I Društvena Pitanja (Izbor Iz Novije Afričke Književnosti) (на језику: српскохрватски). Zagreb, SR Croatia. XXXIV (12): 1424—1427. децембар 1978. 
  13. ^ Nicholls, Brendon. Ngũgĩ wa Thiong'o, gender, and the ethics of postcolonial reading, 2010, p. 89.
  14. ^ „The First Makerere African Writers Conference 1962”. Makerere University. Приступљено 13. 5. 2018. 
  15. ^ Kahora, Billy (18. 4. 2017). „Penpoints, Gunpoints, and Dreams: A history of creative writing instruction in East Africa”. Chimurenga Chronic. Chimurenga Who No Know Go Know. 
  16. ^ Frederick Philander, "Namibian Literature at the Cross Roads"[мртва веза], New Era, 18 April 2008.
  17. ^ Robert Gates, "African Writers, Readers, Historians Gather In London", PM News, 27 October 2017.
  18. ^ John Roger Kurtz (1998). Urban Obsessions, Urban Fears: The Postcolonial Kenyan Novel. Africa World Press. стр. 15—16. ISBN 978-0-86543-657-2. 
  19. ^ „About | Profile of a Literary and Social Activist”. Ngũgĩ wa Thiong’o website. 
  20. ^ James Currey, "Ngũgĩ, Leeds and the Establishment of African Literature", in Leeds African Studies Bulletin 74 (December 2012), pp. 48–62.
  21. ^ Mwangi, Evan, "Queries over Ngugi's appeal to save African languages, culture", Daily Nation, Lifestyle Magazine, 13 June 2009.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Toh, Zorobi Philippe. “Linguistic Mystifications in Discourse: Case of Proverbs in Ngugi wa Thiong’o’s Matigari”. Imaginaire et représentations socioculturelles dans les proverbes africains, edited by Lèfara Silué and Paul Samsia, Paris: L’Harmattan, 2020, pp. 63-71.
  • Wise, Christopher. 1997. "Resurrecting the Devil: Notes on Ngũgĩ's Theory of the Oral-Aural African Novel." Research in African Literatures 28.1:134–140.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]