Pančevački most
| Pančevački most | |
|---|---|
 Bočni pogled na Pančevački most, sa desne obale Dunava. | |
| Mesto | Beograd Srbija |
| Održava | Grad Beograd |
| Karakteristike | |
| Dužina | 1526,4 |
| Istorija | |
| Inženjer | Ljubomir Jevtović |
| Otvaranje | 1935 1946 (obnovljen) 1966 (nadograđen) |
Pančevački most je jedan od dva mosta preko Dunava na teritoriji grada Beograda.
Prvobitni most je pušten u saobraćaj 1935. i nosio je ime kralja Petra Drugog. Renoviranje mosta urađeno je 1966. godine kada je dobio sadašnji izgled.[1]
Istorija[уреди | уреди извор]
Pančevački most su gradila nemačka preduzeća Siemens-Baunion GmbH iz Berlina (stubovi) i firme Deutsch-Luxemburgische Bergwerks- und Hütten-AG (Dortmund) i deo je posleratnih reparacija Srbiji. Prvobitno je trebalo da bude samo železnički most sa dva koloseka i konzolom za drumski saobraćaj. Većim delom je bio završen već 1934, kada su ga seljaci prelazili pešice, ako im žandarmi to dozvole,[2] a uskoro su prelazili i automobili.[3] Prva lokomotiva je prešla preko mosta 12. aprila 1935.[4]
Most je pušten u saobraćaj 10. novembra 1935. pod nazivom Most Nj. V. Kralja Petra II. Istog dana je prošao i prvi voz od Beograda ka Pančevu, otvorena je i nova tramvajska pruga Spomenik - Most Kralja Petra II - Novo groblje[5]. Put između Beograda i Pančeva je pušten u saobraćaj krajem 1937, formalno predat u maju 1938.[6] Otvaranje zemunskog i pančevačkog mosta bilo je već 1935. veliki udarac za rečni prevoz.[7]
Tokom Drugog svetskog rata most je srušila Jugoslovenska vojska, u noći između 10. i 11. aprila 1941, sa namerom da uspori napredovanje nacista. Most je obnovljen 1946, a prvi voz preko njega je prešao 7. novembra iste godine dok je drumski deo pušten u saobraćaj za najznačajniji praznik ondašnje Jugoslavije 29. novembar.[8]
Pančevački most je nadograđen 1966. godine i tada je dobio današnji izgled. Na konkursu za nadogradnju pobedio je projekat čuvenoga inženjera i profesora Ljubomira Jevtovića:[1]
Masivni rečni stubovi su prošireni na vrhu, tako da je omogućeno oslanjanje novog paralelnog mosta, osovinski udaljenog od postojećeg (starog) 7,53 metra. Izgradnja novog mosta paralelno s postojećim nije ometala saobraćaj, što je donelo ogroman dobitak u vremenu. Kada je novi most završen, za kratko vreme ukolnjen je stari, a na njegovo mesto, jakim hidrauličkim presama novi most je naguran u projektovanu osovinu. To je bilo remek-delo našeg neimarstva, kome se svojevremeno cela Evropa divila.[1]
Tehničke karakteristike[уреди | уреди извор]
Most ima po dve trake u oba pravca za drumski saobraćaj i dva koloseka za železnički saobraćaj.
Cela dužina mosta sa betonskim vijaduktom i inundacionim mostom iznosi 1526,4 m. Glavna konstrukcija mosta duga je 1134,7 m.
Rušenje[уреди | уреди извор]
Godine 2021. tadašnji direktor „Puteva Srbije” Zoran Drobnjak najavio je da je Pančevački most zreo za rušenje jer se na njegovu obnovu troši veliki novac.[9] Stručna javnost se pobunila na ovu najavu jer smatraju da je ovaj most „žila kucavica” samog beogradskog saobraćaja i da preko njega dnevno pređe približno sto hiljada ljudi.[1]
Izvori[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Костић, Љубивоје (22. 10. 2021). „Панчевачки мост је безбедан”. Политика.
- ^ "Vreme", 16. nov. 1934
- ^ "Politika", 14. jul 1935
- ^ "Politika", 13. april 1935
- ^ Politika, 11. novembar 1935. Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2016), str. 1, 2 i 16. digitalna.nb.rs (pristup. 23.1.2016.)
- ^ "Vreme", 21. maj 1938, str. 9
- ^ "Politika", 8. dec. 1935
- ^ Glas Javnosti - Pančevački most u očajnom stanju Ponedeljak, 14. 2. 2005. Posećeno 16.08.2007.
- ^ Мучибабић, Далиборка. „Панчевачки мост између рушења и обнове”. Politika Online. Приступљено 2021-10-26.
Galerija[уреди | уреди извор]
Bočni pogled na pančevački most, sa desne obale Dunava
Pogled na Pančevački most sa Dunava
Pogled na most sa šetališta ispred SC Milan Gale Muškatirović
Ojačavajuća konstrukcija
Pogled ispod mosta
Панчевачки мост
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 |
Pančevački most на Викимедијиној остави. |
- Rečni kolos koji godinama čeka bolje dane („Politika”, 26. avgust 2018)
- "Politika", 14. nov. 1935 (tadašnje primedbe stručnjaka)
- "Politika", 10. jun 1936 (probno popločavanje nasipa ispod mosta)
- Pančevački most između rušenja i obnove („Politika”, 28. septembar 2021)
- Pančevački most je bezbedan („Politika”, 22. oktobar 2021)