Панчевачки мост
Панчевачки мост | |
---|---|
Место | Београд Србија |
Одржава | Град Београд |
Карактеристике | |
Дужина | 1526,4 |
Историја | |
Инжењер | Љубомир Јевтовић |
Отварање | 1935 1946 (обновљен) 1966 (надограђен) |
Панчевачки мост је један од два моста преко Дунава на територији града Београда.
Првобитни мост је пуштен у саобраћај 1935. и носио је име краља Петра Другог. Реновирање моста урађено је 1966. године када је добио садашњи изглед.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Панчевачки мост су градила немачка предузећа Сиеменс-Баунион ГмбХ из Берлина (стубови) и фирме Деутсцх-Луxембургисцхе Бергwеркс- унд Хüттен-АГ (Дортмунд) и део је послератних репарација Србији. Првобитно је требало да буде само железнички мост са два колосека и конзолом за друмски саобраћај. Већим делом је био завршен већ 1934, када су га сељаци прелазили пешице, ако им жандарми то дозволе,[2] а ускоро су прелазили и аутомобили.[3] Прва локомотива је прешла преко моста 12. априла 1935.[4]
Мост је пуштен у саобраћај 10. новембра 1935. под називом Мост Њ. V. Краља Петра II. Истог дана је прошао и први воз од Београда ка Панчеву, отворена је и нова трамвајска пруга Споменик - Мост Краља Петра II - Ново гробље[5]. Пут између Београда и Панчева је пуштен у саобраћај крајем 1937, формално предат у мају 1938.[6] Отварање земунског и панчевачког моста било је већ 1935. велики ударац за речни превоз.[7]
Током Другог светског рата мост је срушила Југословенска војска, у ноћи између 10. и 11. априла 1941, са намером да успори напредовање нациста. Мост је обновљен 1946, а први воз преко њега је прешао 7. новембра исте године док је друмски део пуштен у саобраћај за најзначајнији празник ондашње Југославије 29. новембар.[8]
Панчевачки мост је надограђен 1966. године и тада је добио данашњи изглед. На конкурсу за надоградњу победио је пројекат чувенога инжењера и професора Љубомира Јевтовића:[1]
Масивни речни стубови су проширени на врху, тако да је омогућено ослањање новог паралелног моста, осовински удаљеног од постојећег (старог) 7,53 метра. Изградња новог моста паралелно с постојећим није ометала саобраћај, што је донело огроман добитак у времену. Када је нови мост завршен, за кратко време уклоњен је стари, а на његово место, јаким хидрауличким пресама нови мост је нагуран у пројектовану осовину. То је било ремек-дело нашег неимарства, коме се својевремено цела Европа дивила.[1]
Техничке карактеристике[уреди | уреди извор]
Мост има по две траке у оба правца за друмски саобраћај и два колосека за железнички саобраћај.
Цела дужина моста са бетонским вијадуктом и инундационим мостом износи 1526,4 m. Главна конструкција моста дуга је 1134,7 m.
Рушење[уреди | уреди извор]
Године 2021. тадашњи директор „Путева Србије” Зоран Дробњак најавио је да је Панчевачки мост зрео за рушење јер се на његову обнову троши велики новац.[9] Стручна јавност се побунила на ову најаву јер сматрају да је овај мост „жила куцавица” самог београдског саобраћаја и да преко њега дневно пређе приближно сто хиљада људи.[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Костић, Љубивоје (22. 10. 2021). „Панчевачки мост је безбедан”. Политика.
- ^ "Време", 16. нов. 1934
- ^ "Политика", 14. јул 1935
- ^ "Политика", 13. април 1935
- ^ Политика, 11. новембар 1935. Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2016), стр. 1, 2 и 16. дигитална.нб.рс (приступ. 23.1.2016.)
- ^ "Време", 21. мај 1938, стр. 9
- ^ "Политика", 8. дец. 1935
- ^ Глас Јавности - Панчевачки мост у очајном стању Понедељак, 14. 2. 2005. Посећено 16.08.2007.
- ^ Мучибабић, Далиборка. „Панчевачки мост између рушења и обнове”. Политика Онлине. Приступљено 2021-10-26.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Бочни поглед на панчевачки мост, са десне обале Дунава
-
Поглед на Панчевачки мост са Дунава
-
Поглед на мост са шеталишта испред СЦ Милан Гале Мушкатировић
-
Ојачавајућа конструкција
-
Поглед испод моста
-
Панчевачки мост
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Речни колос који годинама чека боље дане („Политика”, 26. август 2018)
- "Политика", 14. нов. 1935 (тадашње примедбе стручњака)
- "Политика", 10. јун 1936 (пробно поплочавање насипа испод моста)
- Панчевачки мост између рушења и обнове („Политика”, 28. септембар 2021)
- Панчевачки мост је безбедан („Политика”, 22. октобар 2021)