Панчевачки мост

С Википедије, слободне енциклопедије
Панчевачки мост
Бочни поглед на Панчевачки мост, са десне обале Дунава.
МестоБеоград
 Србија
ОдржаваГрад Београд
Карактеристике
Дужина1526,4
Историја
ИнжењерЉубомир Јевтовић
Отварање1935
1946 (обновљен)
1966 (надограђен)

Панчевачки мост је један од два моста преко Дунава на територији града Београда.

Првобитни мост је пуштен у саобраћај 1935. и носио је име краља Петра Другог. Реновирање моста урађено је 1966. године када је добио садашњи изглед.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Панчевачки мост су градила немачка предузећа Сиеменс-Баунион ГмбХ из Берлина (стубови) и фирме Деутсцх-Луxембургисцхе Бергwеркс- унд Хüттен-АГ (Дортмунд) и део је послератних репарација Србији. Првобитно је требало да буде само железнички мост са два колосека и конзолом за друмски саобраћај. Већим делом је био завршен већ 1934, када су га сељаци прелазили пешице, ако им жандарми то дозволе,[2] а ускоро су прелазили и аутомобили.[3] Прва локомотива је прешла преко моста 12. априла 1935.[4]

Мост је пуштен у саобраћај 10. новембра 1935. под називом Мост Њ. V. Краља Петра II. Истог дана је прошао и први воз од Београда ка Панчеву, отворена је и нова трамвајска пруга Споменик - Мост Краља Петра II - Ново гробље[5]. Пут између Београда и Панчева је пуштен у саобраћај крајем 1937, формално предат у мају 1938.[6] Отварање земунског и панчевачког моста било је већ 1935. велики ударац за речни превоз.[7]

Током Другог светског рата мост је срушила Југословенска војска, у ноћи између 10. и 11. априла 1941, са намером да успори напредовање нациста. Мост је обновљен 1946, а први воз преко њега је прешао 7. новембра исте године док је друмски део пуштен у саобраћај за најзначајнији празник ондашње Југославије 29. новембар.[8]

Панчевачки мост је надограђен 1966. године и тада је добио данашњи изглед. На конкурсу за надоградњу победио је пројекат чувенога инжењера и професора Љубомира Јевтовића:[1]

Масивни речни стубови су проширени на врху, тако да је омогућено ослањање новог паралелног моста, осовински удаљеног од постојећег (старог) 7,53 метра. Изградња новог моста паралелно с постојећим није ометала саобраћај, што је донело огроман добитак у времену. Када је нови мост завршен, за кратко време уклоњен је стари, а на његово место, јаким хидрауличким пресама нови мост је нагуран у пројектовану осовину. То је било ремек-дело нашег неимарства, коме се својевремено цела Европа дивила.[1]

Техничке карактеристике[уреди | уреди извор]

Мост има по две траке у оба правца за друмски саобраћај и два колосека за железнички саобраћај.

Цела дужина моста са бетонским вијадуктом и инундационим мостом износи 1526,4 m. Главна конструкција моста дуга је 1134,7 m.

Рушење[уреди | уреди извор]

Године 2021. тадашњи директор „Путева Србије” Зоран Дробњак најавио је да је Панчевачки мост зрео за рушење јер се на његову обнову троши велики новац.[9] Стручна јавност се побунила на ову најаву јер сматрају да је овај мост „жила куцавица” самог београдског саобраћаја и да преко њега дневно пређе приближно сто хиљада људи.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Костић, Љубивоје (22. 10. 2021). „Панчевачки мост је безбедан”. Политика. 
  2. ^ "Време", 16. нов. 1934
  3. ^ "Политика", 14. јул 1935
  4. ^ "Политика", 13. април 1935
  5. ^ Политика, 11. новембар 1935. Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2016), стр. 1, 2 и 16. дигитална.нб.рс (приступ. 23.1.2016.)
  6. ^ "Време", 21. мај 1938, стр. 9
  7. ^ "Политика", 8. дец. 1935
  8. ^ Глас Јавности - Панчевачки мост у очајном стању Понедељак, 14. 2. 2005. Посећено 16.08.2007.
  9. ^ Мучибабић, Далиборка. „Панчевачки мост између рушења и обнове”. Политика Онлине. Приступљено 2021-10-26. 

Галерија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]