Polyphaga

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Polyphaga
Cetonia-aurata.jpg
Cetonia aurata
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Зглавкари
Класа: Инсекти
Ред: Coleoptera
Подред: Polyphaga
Emery, 1886
Подијела

Bostrichiformia
Cucujiformia
Elateriformia
Scarabaeiformia
Staphyliniformia

Polyphaga је највећи и најразноликији подред тврдокрилца. Обухвата 144 породице распоређене у 16 суперфамилија и приказује огромну разноликост специјализације и адаптације, са преко 300.000 описаних врста, или око 90% врста досад откривених тврдокрилца.

Главне карактеристике Polyphaga су да задња coxa (база ноге) не дијели прву и другу абдоминалну/вентралну плочу која је такође позната као стернита. Такође, није присутан ни неурални шав (испод проноталне заштите).[1]

Етимологија[уреди]

Име polyphaga је изведено из две грчке речи: poly-, што значи „много“, и phagein, што значи „јести“, тако да се подред назива и „они који једу многе ствари“.

Класификација[уреди]

Пет подјела су:

Унутрашња класификација Polyphaga укључује неколико суперфамилија или серија, чији саставни дијелови су релативно стабилни, иако се неке мање породице (чији је ранг чак и оспорен) премјештају се у друге класе од стране различитих аутора. Велике суперфамилије укључују Hydrophiloidea, Staphylinoidea, Scarabaeoidea, Buprestoidea, Byrrhoidea, Elateroidea, и Bostrichoidea.

Подела Cucujiformia обухвата велику већину тврдокрилца биљоједа, уједињених криптонефричним Малпигијевим судовима нормалног типа, конусним оматидијумом са отвореном рабдом и недостатком функционалних отвора на осмом абдоминалном сегменту. Конститутивне суперфамилије од Cucujiformia су Cleroidea, Cucujoidea, Tenebrionoidea, Chrysomeloidea, и Curculionoidea. Очигледно је да је усвајање биљоједног начина живота у корелацији са разноврсношћу таксона тврдокрилаца, са Cucujiformia, посебно Curculionoidea довело до велике разноврсности.

Референце[уреди]

  1. ^ Johnson, Norman F.; Triplehorn, Charles A. (2004). Borror and DeLong's Introduction to the Study of Insects (7th изд.). Belmont: Brooks/Cole. стр. 365—400, 428—429. ISBN 978-0-03-096835-8. 

Литература[уреди]

  • Johnson, Norman F.; Triplehorn, Charles A. (2004). Borror and DeLong's Introduction to the Study of Insects (7th изд.). Belmont: Brooks/Cole. стр. 365—400, 428—429. ISBN 978-0-03-096835-8. 
  • Peter S. Cranston and Penny J. Gullan, University of California,Phylogeny of Insects, page 893.

Спољашње везе[уреди]