Proteinsko inženjerstvo

Из Википедије, слободне енциклопедије

Proteinsko inženjerstvo je proces razvoja upotrebljivih proteina. To je mlada disciplina, sa aktivnom istraživačkom aktivnošću čiji je cilj poboljšanje razumevanja savijanja proteina i principa proteinskog prepoznavanja. U proteinskom inženjerstvu postoje dve opšte strategije, racionalni dizajn i usmerena evolucija. Te tehnike nisu međusobno isključive, već se često koriste zajedno.

Primeri proteinskog inženjerstva[уреди]

Koristeći računarske metode, protein sa novim strukturnim motivom je dizajniran, koji se naziva Top7,[1] kao i senzori za veštačke molekule.[2] Dizajn fuzionih proteina je proizveo rilonacept, lek koji je FDA odobrila za lečenje kriopirin vezanog periodičnog sindroma.

Reference[уреди]

  1. ^ Kuhlman, Brian; Dantas, Gautam; Ireton, Gregory C.; Varani, Gabriele; Stoddard, Barry L. & Baker, David (2003). „Design of a Novel Globular Protein Fold with Atomic-Level Accuracy“. Science 302 (5649): 1364–1368. Bibcode 2003Sci...302.1364K. DOI:10.1126/science.1089427. PMID 14631033. 
  2. ^ Looger, Loren L.; Dwyer, Mary A.; Smith, James J. & Hellinga, Homme W. (2003). „Computational design of receptor and sensor proteins with novel functions“. Nature 423 (6936): 185–190. Bibcode 2003Natur.423..185L. DOI:10.1038/nature01556. PMID 12736688. 

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]