Proteinsko inženjerstvo

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Proteinsko inženjerstvo je proces razvoja upotrebljivih proteina. To je mlada disciplina, sa aktivnom istraživačkom aktivnošću čiji je cilj poboljšanje razumevanja savijanja proteina i principa proteinskog prepoznavanja. U proteinskom inženjerstvu postoje dve opšte strategije, racionalni dizajn i usmerena evolucija. Te tehnike nisu međusobno isključive, već se često koriste zajedno.

Primeri proteinskog inženjerstva[уреди]

Koristeći računarske metode, protein sa novim strukturnim motivom je dizajniran, koji se naziva Top7,[1] kao i senzori za veštačke molekule.[2] Dizajn fuzionih proteina je proizveo rilonacept, lek koji je FDA odobrila za lečenje kriopirin vezanog periodičnog sindroma.

Reference[уреди]

  1. ^ Kuhlman, Brian; Dantas, Gautam; Ireton, Gregory C.; Varani, Gabriele; Stoddard, Barry L. & Baker, David (2003). „Design of a Novel Globular Protein Fold with Atomic-Level Accuracy”. Science. 302 (5649): 1364—1368. Bibcode:2003Sci...302.1364K. PMID 14631033. doi:10.1126/science.1089427. 
  2. ^ Looger, Loren L.; Dwyer, Mary A.; Smith, James J. & Hellinga, Homme W. (2003). „Computational design of receptor and sensor proteins with novel functions”. Nature. 423 (6936): 185—190. Bibcode:2003Natur.423..185L. PMID 12736688. doi:10.1038/nature01556. 

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]