Quod licet Iovi, non licet bovi

С Википедије, слободне енциклопедије


Quod licet Iovi, non licet bovi (транскр. Квод лицет Јови, нон лицет бови; прев. Што је дозвољено Јупитеру, није дозвољено волу) је латинска фраза која се користи када се жели истаћи да није све за свакога или да је моћним људима допуштено (приличи им) много тога што није допуштено (не приличи) обичним људима.[1][2]

Порекло[уреди | уреди извор]

Изрека слична овој се може наћи у Теренцијевом Самомучитељу.[3] Међутим, она се у данашњем облику среће тек 1823. године, у роману Из живота једног дангубе немачког писца Јозефа фон Ајхендорфа.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Quod licet Iovi, non licet bovi”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje (на језику: хрватски). 2021. Приступљено 18. 8. 2023. 
  2. ^ Клајн, Иван; Шипка, Милан (2008). Велики речник страних речи и израза (3. допуњено изд.). Нови Сад: Прометеј. стр. 1601. 
  3. ^ Теренције Афер, Публије (1978). Комедије. Превод: Јанковић, Владета. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 363—369. 
  4. ^ Ajhendorf, Jozef fon (1964). Iz života jednog dangube. Превод: Vrbanić, Ivo. Beograd: Rad. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Quod_licet_Iovi,_non_licet_bovi&oldid=27067424”