Rhagonycha fulva
Rhagonycha fulva | |
---|---|
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Arthropoda |
Класа: | Insecta |
Ред: | Coleoptera |
Породица: | Cantharidae |
Потпородица: | Cantharinae |
Племе: | Cantharini |
Род: | Rhagonycha |
Врста: | R. fulva
|
Биномно име | |
Rhagonycha fulva | |
Синоними[1] | |
Списак
|
Rhagonycha fulva је врста тврдокрилца из породице Cantharidae.[2]
Опис[уреди | уреди извор]
Овај инсект је дуг 8-10 mm.[2] Антене су црне, у неким случајевима први сегмент је наранџаст. Глава и пронотум су оранж и сјајни, а на глави је видљива фина пубесценција. Пронотум се сужава према глави. Покрилца која покривају крила за летење су тамнија, блиставоцрвена и имају црно на крају.[3]
Распрострањење[уреди | уреди извор]
Ова врста је веома честа широм Европе, а донета је и у Северну Америку.[4] У Србији се може наћи готово свуда до висинске границе од 1.500 m.[2]
Животни циклус[уреди | уреди извор]
Одрасли инсекти се хране биљним вашима, а једу и полен и нектар. Ларве су грабљивице, нападају бескичмењаке који живе на земљи и под њом, као што су пужеви и голаћи. Обично се налазе при дну дугих влати траве. Одрасли инсекти су активни од маја до августа[2] и велики део времена посвећују парењу.[5]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
изглед са стране
-
полетање
-
сезона парења
-
парење на чкаљу
-
парење
-
на травци
-
Напад на гусеницу ноћног лептира Tyria jacobeae
-
Напад на гусеницу ноћног лептира Tyria jacobeae
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Rhagonycha fulva, Common Red Soldier Beetle: Synonyms”. Encyclopedia of Life. Архивирано из оригинала 02. 08. 2017. г. Приступљено 2017-07-18.
- ^ а б в г Alciphron https://alciphron.habiprot.org.rs/listing-103716-rhagonycha-fulva — врста Rhagonycha fulva
- ^ „Rhagonycha fulva (Scopoli, 1763)”. Watford Coleoptera Group. Архивирано из оригинала 12. 04. 2021. г. Приступљено 2017-07-18.
- ^ „Species Rhagonycha fulva - Common Red Soldier Beetle”. BugGuides.net. Приступљено 2017-07-18.
- ^ „Red Soldier Beetle - Rhagonycha fulva”. The Wildlife Trusts. Приступљено 2017-07-18.