Seradu

С Википедије, слободне енциклопедије
Vegetacija na severoistoku Minas Žerais, Brazil.
Mapa ekoregije Serado kao što je naznačeno u podacima Svetske fondacije za prirodu.
Ekologija
CarstvoNeotropsko
BiomTropski i suptropski travnjaci, savane i šikare
Granice
Списак
Geografija
Područje1.910.037 km2 (737.469 sq mi)
ZemljeBrazil, Bolivija и Paragvaj
Konzervacija
Konzervacioni statusRanjiva
Global 200Seradu šume i savane
Zaštićeno433.581 km² (23%)[1]

Seradu je prostrani tropsko savanski ekoregion Brazila, posebno u državama Gojas, Mato Groso do Sul, Mato Groso, Tokantins, Minas Žerais i Savezni okrug. Sržna područja bioma Serada su visoravni u centru Brazila. Glavne tipovi staništa Seradua uključuju: šumsku savanu, žbunastu savana, savanski park i travnato-šumsku savanu. Takođe su obuhvaćena područja močvarne savane i galerijske šume.[2] Kao drugi po veličini tip brazilskog staništa, nakon Amazonske prašume, Seradu predstavlja čitavih 21 procenat kopnene površine zemlje (sežući u Paragvaj i Boliviju).[3]

Prvi detaljni pregled Brazilskog serada pružio je danski botaničar Eugenius Varming (1892) u knjizi Lagoa Santa,[4] u kojoj opisuje glavne karakteristike vegetacije seradua u državi Minas Žerais.[5]

Od tada ogromne količine istraživanja su dokazale da je Serado jedan od najbogatijih regiona od svih tropskih savana i da poseduje visok nivo endemizma. Karakterisan je ogromnim rasponom biljnog i životinjskog biodiverziteta. Svetska fondacija za prirodu ga je nazvala biološki najbogatijom savanom na svetu, sa oko 10.000 biljnih vrsta i 10 endemskih vrsta ptica.[3] U Seradu obitava skoro 200 vrsta sisara, mada je samo 14 endemsko.[3]

Klima[уреди | уреди извор]

Klima u Seradu je tipična za vlažnije savanske regione u svetu, sa poluvlažnom tropskom klimom. Seradu je ograničen na dve dominantne sezone tokom godine, vlažna i suva. Godišnje temperature za Seradu su u proseku između 22 i 27 °C, a prosečne padavine između 800-2000 mm za preko 90% područja.[6] Ovaj ekoregion ima veoma jaku sušnu sezonu tokom južne zime (približno april-septembar).[6]

Flora[уреди | уреди извор]

Polja cveća u cvatu tokom proleća, Šapada dos Videros, Gojas, Brazil

Seradu se odlikuje jedinstvenim tipovima vegetacije.[6] Sastoji se od promenljivog mozaika staništa, sa samim seradom nalik savani na dobro dreniranim površinama između traka galerijske šume (zatvorene visoke šume sa krošnjama) koje se javljaju duž potoka.[7][6]] Između serade i galerijske šume nalazi se oblast vegetacije poznata kao vlažni kampo sa jasno izraženim granicama na uzbrdici i nizbrdici gde je rast drveća inhibiran usled velikih sezonskih fluktuacija u podzemnim vodama.[6][7]

Deo savane Seradu je heterogen u pogledu pokrivenosti krošnjama. Gudland (1971)[8] je podelio Seradu u četiri kategorije u rasponu od najmanjeg do najvećeg pokrivača krošnji: kampo sujo (zeljasti sloj sa povremenim malim stablima oko 3 m visine), kampo seradu (nešto veća gustina drveća visine oko 4 m u proseku), seradu sensu strikto (vegetacija nalik voćnjaku sa drvećem visokim oko 6 m) i seradu (pokrivenost krošnje blizu 50% sa opštom visinom od 9 m).[8]

Verovatno oko 800 vrsta drveća se nalazi u Seradu.[6] Među najraznovrsnijim porodicama drveća u Seradu su Leguminosae (153 spp.), Malpighiaceae (46), Myrtaceae (43), Melastomataceae (32), i Rubiaceae (30).[9] Većim delom u Seradu dominiraju Vochysiaceae (23 vrste u Seradu) zbog obilja tri vrste u rodu Qualea.[6] Zeljasti sloj obično dostiže oko 60 cm visine i sastavljen je uglavnom od Poaceae, Cyperaceae, Leguminosae, Compositae, Myrtaceae i Rubiaceae.[6] Veliki deo vegetacije u galerijskim šumama je sličan obližnjoj prašumi; međutim, postoje neke endemske vrste koje se nalaze samo u galerijskim šumama Serada.[6]

Smatra se da su plodnost zemljišta, režim požara i hidrologija najuticajniji u određivanju vegetacije Serada. Seradu zemljište je uvek dobro drenirano i većina je oksisol sa niskim pH i niskim sadržajem kalcijuma i magnezijuma.[6][10] Utvrđeno je da je količina kalijuma, azota i fosfora u pozitivnoj korelaciji sa bazalnom površinom stabala u Seradu staništima.[11] Kao i u drugim travnjacima i savanama, vatra je važna u održavanju i oblikovanju Seradu pejzaža; mnoge biljke u Seradu su prilagođene vatri, pokazujući svojstva poput debele plutene kore da bi izdržale toplotu.[6]

Smatra se da je Seradu vegetacija drevna, proteže se možda čak u prototipskom obliku od perioda krede, pre nego što su se Afrika i Južna Amerika odvojile.[12] Dinamična ekspanzija i kontrakcija između serade i amazonske prašume se verovatno dešavala istorijski, sa seradskim širenjem tokom glacijalnih perioda kao što je pleistocen.[13] Ovi procesi i rezultirajuća fragmentacija u više refugija verovatno su doprineli velikom bogatstvu vrsta u Seradu i amazonskim prašumama.[6]

Fauna[уреди | уреди извор]

Vrsta žaba Physalaemus nattereri (prikazanа sa zadnje strane) nalazi se na otvorenom сeradu, ali ne i u susednim galerijskim šumama[14]

Seradu ima veliki diverzitet kičmenjaka, sa 150 vrsta vodozemaca, 120 vrsta gmizavaca, 837 vrsta ptica i 161 vrsta sisara.[15] Generalno se smatra da je raznovrsnost guštera relativno niska u Seradu području u poređenju sa drugim oblastima kao što su katinga ili ravničarske prašume,[16] iako je jedna nedavna studija otkrila 57 vrsta u jednoj oblasti Serada sa velikom raznovrsnošću izazvanom dostupnošću otvorenog staništa.[17] Ameiva ameiva je među najvećim gušterima pronađenim u Seradu i najvažniji je predator guštera gde se nalazi u Seradu.[16] Postoji relativno velika raznolikost zmija u Seradu (22–61 vrsta, u zavisnosti od lokacije), a Colubridae je najbogatija porodica.[18] Otvorena priroda vegetacije ove oblasti najverovatnije doprinosi velikoj raznovrsnosti zmija.[18] Informacije o vodozemcima Serada su izuzetno ograničene, iako Seradu verovatno ima jedinstven skup vrsta sa nekim endemskim za region.[14]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Eric Dinerstein, David Olson, et al. (2017). An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm, BioScience, Volume 67, Issue 6, June 2017, Pages 534–545; Supplemental material 2 table S1b. [1]
  2. ^ " VASCONCELOS, Vitor Vieira; VASCONCELOS, Caio Vieira; VASCONCELOS, Davi Mourão Phyto-Environmental Characterization of Brazilian Savanna (Cerrado) and Brazilian Atlantic Forest, with the Research of Stone Lines and Paleosols Geografia. Ensino & Pesquisa (UFSM), v. 14, p. 3, 2010."
  3. ^ а б в Conservation International. „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2008-05-06. г. Приступљено 2008-05-09. . Access date: May 5, 2011
  4. ^ Warming, E. (1892) Lagoa Santa: Et Bidrag til den biologiske Plantegeografi med en Fortegnelse over Lagoa Santas Hvirveldyr. Kongelige Danske Videnskabernes Selskabs Skrifter – Naturvidenskabelig og Mathematisk Afdeling, 6. Rk. vol. 6 (3): 153–488. Later French and Portuguese translations
  5. ^ Oliveira S., Paulo, and Robert Marquis J. The Cerrados of Brazil : Ecology and Natural History of a Neotropical Savanna. Columbia University Press, 2002. eBook.
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к RATTER, J.A.; RIBEIRO, J.F. & BRIDGEWATER, S. (1997) The Brazilian Cerrado vegetation and Threats to its Biodiversity. Annals of Botany, 80: pp. 223–230
  7. ^ а б Vierra, E.M.; Marinho-Filho, J. (1998). „Pre- and post-fire habitat utilization by rodents of [the] Cerrado from central Brazil”. Biotropica. 30: 491—496. S2CID 84400619. doi:10.1111/j.1744-7429.1998.tb00086.x. 
  8. ^ а б Goodland, R. (1971). „A physiognomic analysis of the cerrado vegetation of central Brazil”. Journal of Ecology. 59 (2): 411—419. JSTOR 2258321. doi:10.2307/2258321. 
  9. ^ Herringer, E.P.; Barroso, G.M.; Rizzo, J.A.; Rizzini, C.T. (1977). Ferri, M.G., ур. A Flora do Cerrado [On the plants of the Cerrado]. IV SimpoUsio sobre o cerrado (на језику: португалски). São Paulo, BR. стр. 211—232. 
  10. ^ Furley, P.A.; Ratter, J.A. (1988). „Soil resources and plant communities of the Central Brazilian cerrado and their development”. Journal of Biogeography. 15 (1): 97—108. JSTOR 2845050. doi:10.2307/2845050. 
  11. ^ Goodland, R; Pollard, R. (1973). „The Brazilian cerrado vegetation: A fertility gradient”. Journal of Ecology. 61 (1): 219—224. JSTOR 2258929. doi:10.2307/2258929. 
  12. ^ Ratter, J.A.; Ribeiro, J.F. (1996). „Biodiversity of the flora of the Cerrado”. Ур.: Pereira, R.C.; Nasser, L.C.B. Anais/Proceedings of the ... VIII Simpósio sobre o cerrado 1st Internet. Symposium on Tropical Savannas. Planaltina, DF, Brazil: EMBRAPA/CPAC. стр. 3—6. 
  13. ^ Mayle, F.E.; Burbridge, R.; Killeen, T.J. (2000). „Millennial-scale dynamics of southern Amazonian rain forests”. Science. 290 (5500): 2291—2294. PMID 11125139. doi:10.1126/science.290.5500.2291. hdl:2027.42/149336 Слободан приступ. 
  14. ^ а б Brasileiro, C.A.; Sawaya, R.J.; Kiefer, M.C.; Martins, M. (2005). „Amphibians of an open cerrado fragment in southeastern Brazil”. Biota Neotropica. 5 (2): 93—109. doi:10.1590/S1676-06032005000300006 Слободан приступ. 
  15. ^ Myers, N.; Mittermeier, R.A.; Mittermeier, C.G.; da Fonesca, G.A.B.; Kent, J. (2000). „Biodiversity hotspots for conservation priorities”. Nature. 403 (6772): 853—858. PMID 10706275. S2CID 4414279. doi:10.1038/35002501. 
  16. ^ а б Vitt, L. (1991). „An Introduction to the ecology of cerrado lizards”. Journal of Herpetology. 25 (1): 79—90. JSTOR 1564798. doi:10.2307/1564798. 
  17. ^ Nogueira, C.; Colli, G.R.; Martins, M. (2009). „Local richness and distribution of the lizard fauna in natural habitat mosaics of the Brazilian cerrado”. Austral Ecology. 34: 83—96. doi:10.1111/j.1442-9993.2008.01887.x. 
  18. ^ а б Franc, F.G.R.; Mesquita, D.O.; Nogueira, C.C.; Araujo, A.F. (2008). „Phylogeny and ecology determine morphological structure in a snake assemblage in the central Brazilian Cerrado”. Copeia. 1: 23—38. S2CID 84292266. doi:10.1643/CH-05-034. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Seradu na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Seradu&oldid=27677128”