Svetska fondacija za prirodu
Svetska fondacija za prirodu World Wide Fund for Nature | |
---|---|
Skraćenica | WWF |
Moto | For a Living Planet |
Osnivač | Džulijan Haksli, Piter Skot, Jolanda Far, Bernard Lipe-Besterfeldski, Princ Filip, vojvoda od Edinburga, Edvard Maks Nikolson, Gej Mauntfort, Godfri A. Rokfeler |
Datum osnivanja | 29. aprila 1961. (kao World Wildlife Fund) |
Namena | zaštita prirode, dobrotvorna delatnost |
Sedište | Gland, Švajcarska |
Područje delovanja | širom sveta |
Predsednik | Pavan Sukhde, Indija |
Generalni direktor | Marco Lambertini |
Veb-sajt | http://www.wwf.org http://wwf.panda.org/ |
Svetska fondacija za prirodu (engl. World Wide Fund for Nature (WWF)) međunarodna je nevladina organizacija osnovana 1961. godine sa ciljem zaštite prirode. Misija WWF-a je da zaustavi degradaciju životne sredine na našoj planeti i obezbedi budućnost u kojoj će ljudi živeti u harmoniji sa prirodom. Da bi se to postiglo, WWF zajedno sa brojnim partnerima radi na očuvanju biološke raznovrsnosti i smanjenju ljudskog uticaja na prirodna staništa. Fokus organizacije je strateški usmeren na očuvanje ključnih predela i ključnih vrsta koje su od izuzetne važnosti za njihova staništa ili ljude.[1][2][3]
Ciljevi
[уреди | уреди извор]Svetska fondacija za prirodu radi na smanjenju ekološkog pritiska ljudi na okolinu – upotrebu zemljišta i prirodnih resursa koji su neophodni za snabdevanje hranom, vodom, vlaknima i drvnom građom, kao i na apsorpciji ugljen-dioksida koji se ispušta u atmosferu putem mnogobrojnih ljudskih aktivnosti. Njen cilj nije udaljavanje ljudi od prirode, vraćanju u prošlost, ili sprečavanje razvoja država ili zajednica, već pronalaženju praktičnih rešenja za zdravu planetu, planetu na kojoj će i sadašnjim i budućim generacijama biti omogućen zajednički napredak ljudi i prirode u stabilnoj životnoj sredini.
WWF je postao poslednjih godina jedna od najvećih i najuglednijih nezavisnih svetskih organizacija za zaštitu prirode.[4]
Svetska fondacija za prirodu ima više od pet miliona pristalica na svih pet kontinenata. Ima predstavništva u više od 90 zemalja i praktično su odgovorni za razvoj međunarodnog pokreta za očuvanje prirode globalno. WWF su počeli sa velikim ulaganjima još 1985. godine i uloženo je više od jedne milijarde američkih dolara u više od 13,000 projekata.[4]
WWF je od male grupe entuzijasta posvećenih divljim životinjama prerastao u globalnu mrežu koja ima podršku ljudi iz svih sfera života.[4]
Područje rada
[уреди | уреди извор]WWF radi na zaštiti prirodnih resursa - mora, kopna i divljih vrsta - tako da i dalje možemo imati pristup hrani, energiji i vodi.[5]
Flora i fauna
[уреди | уреди извор]Biljni i životinjski svet čini prironu mrežu, ali je i izuzetno ugrožen zbog uticaja ljudi na životnu sredinu. To uključuje gubitak staništa, prekomernu eksploataciju i ilegalnu trgovinu, kako na lokalnom tako i na međunarodnom nivou. Godine 2018. je konstatovano da je došlo do zapanjujućeg pada populacije sisara, ptica, riba, gmizavaca i vodozemaca i to čak za 60%.[5]
Mora i okeani
[уреди | уреди извор]Mora i okeani pokrivaju gotovo trećinu Zemljine površine i čine 95% svih staništa pogodnih za život. U morima i okeanima živi raznovrsni biljni i životinjski svet. Mora i okeani regulišu klimu, proizvode više od polovine kiseonika koji udišemo, apsorbuju ugljen - dioksid i izvor su hrane za više od milijardu ljudi. Ne smemo zaboraviti da pružaju ljudima rekreaciju i relaksaciju.[5]
-
Severni ledeni okean
-
Beluga ili beli kit
-
Karipsko more
-
Atlantski okean
-
Migracija u Tihom okeanu
Hrana
[уреди | уреди извор]Proizvodnja hrane može da zadovolji potrebe svih ljudi na Zemlji. Ipak, skoro trećina te hrane se nikad ne pojede, dok istovremeno gotovo milijardu ljudi gladuje. Hrana koju koristimo i prerađujemo dolazi direktno iz prirode. Proizvodnja hrane ima najveći negativni uticaj na planetu. Proizvodnja, distribucija, upravljanje hranom i otpad od hrane ugrožavaju divlje životinje širom sveta, netaknutu prirodu i samu planetu.[5]
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ WWF conservation projects around the world
- ^ „How is WWF run?”. Приступљено 21. 7. 2011.
- ^ WWF-INT Annual Review (PDF). World Wide Fund for Nature. 2010. стр. 43. Приступљено 21. 7. 2011.
- ^ а б в „WWF - Svetski fond za prirodu Srbija”. Ekapija. Приступљено 16. 4. 2020.
- ^ а б в г „WWF”. Wwfadria. Приступљено 16. 4. 2020.
Literatura
[уреди | уреди извор]- WWF-INT Annual Review (PDF). World Wide Fund for Nature. 2010. стр. 43. Приступљено 21. 7. 2011.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Panda.org, WWF international Web site
- WorldWildlife - the corporate HQ of WWF listing Board Members
- WWF.mobi Архивирано на сајту Wayback Machine (29. април 2014), WWF international mobile website