Skušovke

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Skušovke
Gelbflossen-thunfisch.jpg
Žutoperajna tuna, Thunnus albacares
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Actinopterygii
Red: Perciformes
Podred: Scombroidei
Porodica: Scombridae
Rafinesque, 1815
Potfamilije

Gasterochismatinae[1]
Scombrinae[2]

Skušovke ili Scombridae su familija skuša, tuna, i bonita, koja obuhvata mnoge važne i poznate prehrambene ribe. Ova familija sadrži 51 vrstu u 15 rodova i dve potfamilije. Sve vrste su u potfamiliji Scombrinae, izuzev Gasterochisma melampus, koja je jedni pripadnik podfamilije Gasterochismatinae.[3]

Skušovke imaju dva leđna peraja i seriju malih peraja iza stražnjeg leđnog i analnog peraja. Kaudalno peraje je podeljeno i kruto, sa vitkom, grebenastom osnovom. Prvo (bodljikavo) dorzalno peraje i karlična peraja normalno se uvlače u telesne brazde. Dužine vrsta variraju od 20 cm (7,9 in) kod ostrvske skuše do zabeleženih 4,58 m (15,0 ft) kod ogromne atlantske plavooke tune.

Skušovke su generalno predatori u otvorenom okeanu, i nalaze se širom sveta u tropskim i umerenim vodama. One imaju sposobnost postizanja znatne brzinu, zbog visoko hidrodinamičnog tela i uvlačenja peraja. Neki članovi porodice, a posebno tune, poznate su po tome što su delimično endotermične (toplokrvne), što je svojstvo koja im pomaže da održe veliku brzinu i aktivnost. Ostale adaptacije uključuju veliku količinu crvenih mišića, što omogućava održavanje aktivnosti tokom dužih perioda. Prema postojećim zapisima dva najbrža skombrida su vahu i žutoperajna tuna, koji mogu postići brzinu od 75 km/h (47 mph).[4][5]

Klasifikacija[уреди]

Džordan, Everman i Klark (1930) su podelili ove ribe u četiri familije: Cybiidae, Katsuwonidae, Scombridae, i Thunnidae,[6] ali su ih taksonomi kasnije klasifikovali u jednu familiju, Scombridae.[7][8]

Svetska fondacija za prirodu i Londonsko zoološko društvo su zajedno izdali njihov „Izveštaj živuće plave planete” dana 16. septembra 2015. godine, u kome navode da je došlo do dramatičnig pada od 74% u svetskim zalihama riba ovog reda između 1970 i 2010, i da je globalna sveukučna „populaciona veličina sisara, ptica, reptila i riba prepolovljena u odnusu na prosek od pre samo 40 godina”.[9]

Postojeća 51 vrsta je u podeljena u 15 rodova i dve podfamilije, pri čemu je podfamilija Scombrinae dodatno grupisana u četiri plemena:

Familija Scombridae

Hronologija rodova[уреди]

QuaternaryNeogenPaleogenHolocenePleist.Plio.MiocenOligocenEocenPaleocenEuthynnusMatarchiaGrammatorcynusGymnosardaThunnusScomberomorusScomberWetherellusPalaeothunnusSarda (genus)SphyraenodusLandanichthysQuaternaryNeogenPaleogenHolocenePleist.Plio.MiocenOligocenEocenPaleocen

Vrste[уреди]

Podvrste[уреди]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Collette, B.; Boustany, A.; Carpenter, K.E.; Di Natale, A.; Fox, W.; Graves, J.; Juan Jorda, M.; Miyabe, N.; Nelson, R.; Oxenford, H. & Uozumi, Y. (2011). Gasterochisma melampus. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2011: e.T170340A6756181. doi:10.2305/IUCN.UK.2011-2.RLTS.T170340A6756181.en. Приступљено 26. 12. 2017. 
  2. ^ „Scombrinae”. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 1. 11. 2012. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Orrell, T.M.; Collette, B.B; Johnson, G.D. (2006). „Molecular data support separate Scombroid and Xiphioid Clades” (PDF). Bulletin of Marine Science. 79 (3): 505—519. Приступљено 28. 10. 2012. 
  4. ^ Johnson, G.D. & Gill, A.C. (1998). Paxton, J.R. & Eschmeyer, W.N., ур. Encyclopedia of Fishes. San Diego: Academic Press. стр. 190. ISBN 978-0-12-547665-2. 
  5. ^ Block, Barbara A.; Booth, David; Carey, Francis G. (1992). „Direct measurement of swimming speeds and depth of blue marlin” (PDF). Journal of Experimental Biology. Company of Biologists Ltd. 166: 267—284. ISSN 0022-0949. Приступљено 19. 9. 2012. 
  6. ^ David Starr Jordan, Barton Warren Evermann and H. Walton Clark (1930). Report of the Commission for 1928. U.S. Commission for Fish and Fisheries, Washington, D.C. 
  7. ^ Gasterochisma melampus. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 18. 4. 2006. 
  8. ^ Froese, Rainer и Daniel Pauly; ур. (2006). „Scombridae” на Фиш бејсу. Верзија од: January 2006 године.
  9. ^ Rongxing Guo. Cross-Border Resource Management (3rd изд.). Elsevier. стр. 215. 
  10. ^ Graham, Jeffrey B.; Dickson, Kathryn A. (2004). „Tuna Comparative Physiology” (PDF). The Journal of Experimental Biology. 207 (23): 4015—4024. PMID 15498947. doi:10.1242/jeb.01267. Приступљено 20. 9. 2012. 
  11. ^ „Tribe Thunnini Starks 1910”. PBDB. 
  12. ^ Collette, B.B. (1999). „Mackerels, molecules, and morphology”. Ур.: Séret, B.; Sire, J.Y. Proceedings. 5th Indo-Pacific Fish Conference: Nouméa, New Caledonia, 3–8 November 1997. Paris: Société Française d'Ichtyologie [u.a.] стр. 149—164. ISBN 978-2-9507330-5-4. 
  13. ^ Tanaka, Y.; Satoh, K.; Iwahashi, M.; Yamada, H. (2006). „Growth-dependent recruitment of Pacific bluefin tuna Thunnus orientalis in the northwestern Pacific Ocean”. Marine Ecology Progress Series. 319: 225—235. doi:10.3354/meps319225. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]