Услуга друштвеног умрежавања
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Сервис за друштвену мрежу је врста онлајн сервиса, који се најчешће јавља у облику платформе, прозора или веб-сајта. Као што му само име каже, то је место где се људи из различитих крајева света повезују међусобно, склапавши нова познанства, или пак да би остали у контакту са познаницима. Данас, у свету постоји на стотину ових сервиса.
Историја
[уреди | уреди извор]Први облици сервиса за друштвену мрежу се јављају 90-их година 20. века.[1] Прве мреже које се јављају на WWW-у су биле попут соба за ћаскање, где је више корисника могло ћаскати међусобно. На некима је био дозвољен приступ само преко регистрације, док код других, потребно је само имати надимак (енгл. Nickname). У таквим собама, обично постоји листа са стране, где један корисник може видети све друге активне у том тренутку. На доњем делу екрана, се налази место на ком корисник куца оно што жели да каже. Обично се поред налази листа са смајловима, које корисник такође уноси преко простора за куцање. Један од примерака за овакву врсту друштвеног сервиса је mIRC, који је стекао велику популарност, управо због своје једноставности, тј. лаком приступу свих података. Ипак, највећи значај је стекао E-mail, који је и дан данас један од најупотребљивијих сервиса за друштвену мрежу.
Данас
[уреди | уреди извор]Ушавши у 21. век, сервиси за друштвену мрежу се усложавају, давајући већи приступ подацима кориснику. Стварају се сајтови, који ће полако заменити старе видове комуникације, преко соба за ћаскање, а после чак и и имејлове. Овакве мреже, поред првобитне улоге у комуникацији, имају најпре и улогу маркетинга, промовишући друге веб-сајтове и низ различитих услуга. Сами системи за комуникацију се доста мењају. Наиме, корисници не могу комуницицирати са свим члановима који се налазе на мрежи, већ могу искључиво са контактима (енгл. Contacts). Осим стандарног начина четовања, корисници могу комуницирати преко видеа, што увелико олакшава комуникацију. Такав тип комуникације се може вршити између два или више корисника. Ипак, за овакав вид комуникације је потребно обезбедити неке компоненте или уређаје, као што је у овом случају Веб камера. Једни од најпопуларнијих модерних система за комуникацију данас су Фејсбук, Твитер, Јутуб, Мајспејс, Скајп...[2] У Србији предњачи Фејсбук са скоро 4 милиона корисника.[3]
Критика
[уреди | уреди извор]Због великог приступа личним подацима корисника, често долази до велике злоупотребе над њима. Нису ретки случајеви, да разни програмери или хакери, упадају у системе мрежа, где чине знатне штете, како и корисницима, тако и администраторима. Најчешће су жртве малолетници, који су лака мета ових врста злоупотребе.[4] Управо због сличних разлога, многи од сервиса имају заштиту за малолетнике, која им донекле пружа сигурније коришћење сервиса. Постоји и низ малициозних ставки, тј. вируса, који, скривајући се у облику маркетинга, или различитих додатака, могу упасти у рачунарски систем и извршити велике штете. Због тога, корисник увек треба да буде опрезан са овим ставкама.[5][6]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ The History of Social Networking, Приступљено 29. 05. 2012
- ^ Rezultati ankete (2010, Goran Grubić) Odnos korisnika interneta u Srbiji prema: Društvenim mrežama, on-line oglašavanju i kupovini.. Архивирано на сајту Wayback Machine (21. септембар 2011), Приступљено 07. 09. 2011.
- ^ Facebook Srbija - www.marketinguj.me Архивирано на сајту Wayback Machine (19. март 2016), Приступљено 20.02.2016.
- ^ U Bijelom Polju silovana djevojčica, napasnik je namamio preko Fejsbuka Архивирано на сајту Wayback Machine (12. мај 2012), Приступљено 07. 09. 2011.
- ^ Злоупотреба друштвених мрежа, Приступљено 08. 09. 2011.
- ^ Privacy and Security Issues in Social Networking, Приступљено 08. 09. 2011.