Stent obložen lekovima

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Lekom obloženi stent 2.JPG
Taxus stent FDA.jpg
Primer koronarnog stenta koji je obložen lekom — paklitakselom.
ICD-9-CM00.55
MeSHD054855

Stent obložen lekovima (eng. drug eluting stents – DES) su posebnim tehnološkim procesom polimerom obloženi stentovi koji u sebi sadrži lek koji smanjenjuje neointimalnu hiperplaziju. Oni imaju funkciju da lokalno deluju na mestu ateroskleroze i tako zaustave i smanje ponovno sužavanje krvnog suda (restenozu). Ovi stentovi uneli su revoluciju u oblast interventne kardiologije, jer od kada su počeli da se ugrađuju, umesto svakog trećeg, tek svaki 10. bolesnik se vraća na sto za intervencije. Odnosno prema trenutnoj tehnologiji, koja se primenjuje, u brojnim istraživanjima stentovi obloženi lekovima umanjili su restenozu za 60-80%, u odnosu na neobložene, metalne stentove.[1]

Konstrukcija[уреди]

Generalno gledano, ovu vrstu stenta čine sledeće tri osnovne komponente — platforma, skelet ili osnova stenta, prenosilacleka i lek

Platforma, skelet ili osnova stenta

Fizičke osobine platforme stenta igraju važnu ulogu u jednostavnijem kretanju sadržaja što ograničava restenozu. Niz fizičkih parametara platforme stenta, kao što je način širenja, sastav materijala, glatkoća površina, debljina bitno utiču na kvalitet stenta.

Prenosilac leka

Prenosilac leka Najčešće je jedan od potpuno biorazgradivih ili nerazgradivih polimera, koji u sebe mogu da prime lek.

Lek (medikament),

Od lekova najčešće su to:

  • Sa citostatikom sirolimusom (Rapamycin), citostatikom.[2] Stent sa rapamicinom ili citostatikom, zansovan je na njegovom antiproliferitavnom dejstvu, odnosno spsobnosti da sprečavaa razmnožavanje ćelija i sužavanje krvnih sudova. Prema tome ovi stentovi sprečavaju razmnožavanje ćelija, pa samim tim i proces oblaganja stenta, koji traje od šest do osam meseci. Neki od citostatika koji se stavljaju na stent (kao što je rapamicin), već se koristi kod transplantacije bubrega. Međutim, doza leka koja se nalazi na stentu iznosi samo dva procenta od dnevne doze koja se daje bolesnicima koji su transplantirali bubreg. To je mala doza koja ne nosi nikakve rizike, a lekovi su već testirani u onkologiji. Ipak, ta doza leka koliko god da je mala, lokalno može da bude prevelika, pa se dešava da kod nekih pacijenata potpuno poremeti oblaganje stenta prirodnim slojem ćelija koji ga isključuje iz kontakta sa krvlju.
  • Paklitaksel (Paclitaxel),[20] i njihovi analozi sirolimus-everolimus i
  • Zotarolimus (sirolimus–everolimus, zotarolimus).[3]

Takrolimus i pimerkrolimus su još uvek u fazi istraživanja i postoje oprečni stavovi oko uspešnosti njihove primene.[4]

Dobre i loše strane[уреди]

Iako su lekom obloženi stentovi napravili veliki napredak u lečenju mnogih kardiovaskularnih bolesti, još uvek je daleko od idealnog da oni značajno smanjuju ili čak eliminišu neke srčane i druge vaskularne bolesti koje se leče primenom stenta. Pre svega zbog njihove uloge u razvoju restenoze (zbog neointimalne hiperplazije i nešto ubrzanijeg procesa ateroskleroze).[5] i odložene tromboze (zbog nepotpune endoepitelizaciji armature stenta)

Primena[уреди]

Sten obložen lekom , pozicioniran u krvnom sudu

Primena i efikasnost stent obloženog lekovima kod bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom (ACS) još uvek nije dovoljno ispitana, ali se očekuje da oni i kod bolesnika sa ACS budu efikasniji od običnih metalnih stentova ako ne tokom kratkoročnog, ono bar tokom dugoročnog perioda praćenja. U tom smislu primena ovih stentova, kao i primena biorazgradivih stentova trebalo bi da bude prvenstvena opcija u daljem istraživanjima i tehničkim rešenjima novih generacija stentova, (kao što to Vaksman navodi u svom članku „da rade svoj posao, a onda nestanu".[6] Pri čemu lek ili kombinacija lekova treba da ima minimalni inflamatorni odgovor, da efikasno sprečava pojavu zapaljenja i da ne uništava ponovnu endotelizaciju kako bi se sprečila tromboza.[4]

Za sada su objavljeni ovi rezultati RESEARCH registra:

  • U poređenju sa konvencionalnim metalnim stentovima, stent obložen rapamicinom se tokom 30-dnevnog praćenja pokazao bezbednim, sa sličnim proceduralnim

uspehom i ranim neželjenim posledicama.[7]

  • Dosta se očekuje i od stenta obloženog deksametazonom zbog sposobnosti ovog leka da lokalno smanji inflamaciju plaka kod bolesnika sa ACS.[8]

Izvori[уреди]

  1. ^ Kukreja, N., Onuma, Y., Daemen, J., and Serruys, P., 2008, The future of drug-eluting stents, Pharmacological Research, 57, pp. 171–180.
  2. ^ Tanner FC, Boehm M, Akyürek LM, San H, Yang ZY, Tashiro J, Nabel GJ, Nabel EG. Differential effects of the cyclin-dependent kinase inhibitors p27(Kip1), p21(Cip1), and p16(Ink4) on vascular smooth muscle cell proliferation. Circulation. 2000 May 2;101(17):2022-5.
  3. ^ Joner M, Nakazawa G, Finn AV, Quee SC, Coleman L, Acampado E, Wilson PS, Skorija K, Cheng Q, Xu X, Gold HK, Kolodgie FD, Virmani R. Endothelial cell recovery between comparator polymer-based drug-eluting stents. J Am Coll Cardiol. 2008 Jul 29;52(5):333-42
  4. 4,0 4,1 Xiaodong Ma, Tim Wu, Michael P Robich, Xingwei Wang, Hao Wu, Bryan Buchholz, and Stephen McCarthy, Drug-eluting stents Int J Clin Exp Med. 2010; 3(3): 192–201.
  5. ^ Nakazawa, G., Vorpahl, M., Finn, A. V., Narula, J., and Virmani, R., 2009, One Step Forward and Two Steps Back With Drug-Eluting-Stents, J. Am. Coll. Cardiol.: CardiovascularImaging, 2(5), pp. 625-628.
  6. ^ Waksman R. Biodegradable stents: they do their job and disappear. J Invasive Cardiol. 2006;18:70–74.
  7. ^ Lemos P, Lee C, Degertekin M, Saia F, Tanabe K, Arampatzis C, Hoye A, van Duuren M, Sianos G, Smits P, de Feyter P, van der Gissen WJ, Domburg T, Serruys P. Early OutcomeAfter Sirolimus-Eluting Stent Implantationin Patients With Acute Coronary Syndromes Insights From the Rapamycin-Eluting Stent Evaluated At Rotterdam Cardiology Hospital (RESEARCH) Registry. J Am Coll Cardiol 2003; 41 (11)2093-2099.
  8. ^ Redwood S, Patel SJ: Dexamet™ – An Anti-inflammatory Drug-eluting Stent Approach. Biseness briefing. European Pharmacotherapy 2003.

Literatura[уреди]

  • Myler KR: Coronary And Peripheral Angioplasty. Historical Perspective. U knjizi: Topol E. Textbook Of Interventional Cardiology. WB Saunders 2003. Str 141-161.
  • Lepor NE, Madyoon H, Kereiakes D. Effective and efficient strategies for coronarz revascularisation in the drug eluting stent era. Rev Cardiovasc Med 2002; 3 (suppl 5) S38-S50.
  • Buffon A, Liuzzo G, Biasucci L: Preprocedural serum levels of C-reactive protein predict early complications and late restenosis after coronary angioplasty. J Am Coll Cardiol 1999; 34: 1512-1521.
  • Morice MC, Serruys PW, Sousa JE, et al, for the RAVEL Study Group. A randomized comparison of a sirolimuseluting stent with a standard stent for coronary revascularization. N Engl J Med 2002; 346: 1773-80.
  • Colombo A. The 0 % restenosis study. Ital Heart J 2002; 3 (10) 559-561.
  • Varenne O, Haghighat T, Allouch P, Himbert D, Benamer H, Spaulding C, Vahanian A. Percutaneous coronary intervention in acute coronary syndromes. U knjizi Marco J, Serruzs P, Biamino G, Fajadet J, de Fayter P, Morice MC, Wijns W, de Bruyne B, Vahanian A, Katzen B. The Paris Course on Revascularization, May 2003, str 209-218.

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).