Стјепан Цвијић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
стјепан цвијић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 20. март 1905. |
Место рођења | Загреб, Аустроугарска |
Датум смрти | 1938.32/33 год.) ( |
Место смрти | Москва, Савез Совјетских Социјалистичких Република |
Професија | студент |
Стјепан Цвијић Штефек (Загреб, 20. март 1905 — Москва, 1938), револуционар и политички радник.
Биографија[уреди | уреди извор]
Стјепан Цвијић рођен је 20. марта 1905. године у Загребу. Кренуо је да студира на Трговачкој академији у Загребу, али је због активности у Савезу комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) био хапшен и због тога искључен са студија. До 1924. године био је члан Обласног секретаријата, а затим и Покрајинског секретаријата СКОЈ-а за Хрватску и Славонију. Вршио је и дужност администратора „Борбе“. Како није било могућности да и даље буде политички активан у земљи, руководство Комунистичке партије Југославије послало га је на школовање у Совјетски Савез, где је завршио студије на Свердловском универзитету.
После саветовања о КПЈ у Коминтерни, коме је и он присуствовао, 1928. године илегално је дошао у Југославију и радио као инструктор Централног комитета СКОЈ-а. 1929. године ухапшен је у Дубровнику, али успева да побегне пошто је убио жандара и полицијског стражара. Илегалним каналима отишао је преко Сарајева и Загреба у Беч, а затим преко Берлина и Париза у Совјетски Савез. Учествовао је у раду руководства КПЈ, а од 1934. године био је и организациони секретар Комунистичке омладинске интернационале. У саставу југословенске делегације учествовао је у раду Седмог конгреса Коминтерне. Као искусни илегалац, путовао је по задацима Коминтерне у европске земље, а 1937. године краће је време проборавио и у Шпанији.
До 1938. године обављао је у Москви различите задатке за потребе руководства КПЈ. Исте је године ухапшен, осуђен и умро у затвору, наводно од „ангине пецторис“. Посмртно је рехабилитован одлуком Војног колегија Врховног суда Совјетског Савеза 18. августа 1957. године.
Породица[уреди | уреди извор]
Из загребачке породице Цвијић су, осим Стјепана, потекла још два значајна револуционара и комуниста. Ђуро Цвијић је неко време био политички секретар Политбироа Централног комитета КПЈ. Ђуро је такође страдао у стаљинским чисткама у Совјетском Савезу. Бранко Цвијић је пре рата помагао партијским илегалцима и сам извршавао неке задатке за КПЈ. За време Народноослободилачког рата, није могао у партизане због болести, али је активно помагао борцима и Партији. После рата налазио се на многим одговорним дужностима.
Литература[уреди | уреди извор]
- Енциклопедија Југославије (књига трећа), „Југославенски лексикографски завод“. Загреб 1984. година.
- Стипе Угарковић, др. Иван Очак. Загреб град херој: Спомен обиљежја револуцији., „Аугуст Цесарец“. Загреб 1979. година.