Sulejman Pačariz

С Википедије, слободне енциклопедије
Sulejman Pačariz
Vojna karijera
Služba

1941–1945
ČinPukovnik[1]
Jedinica

Sulejman Hafiz Pačariz (1900 — 1945) je bio islamski sveštenik i komandant odreda Muslimanske milicije Sandžaka u Hisardžiku (Prijepolje u Srbiji) tokom Drugog svetskog rata.[2][3] Kada je Nemački Rajh preuzeo kontrolu nad Sandžakom 1943 Pačariz je bio postavljen za komandanta Legije Krempler. Odred Muslimanske milicije pod njegovom kontrolom je bio poznat kao Pačarizovci.[1] Komandovao je odredom navodno jašući crnog konja.[4] Uhapšen je 1945 godine, osuđen na smrt zbog krivice za masakre civila i streljan kao ratni zločinac.

Drugi svetski rat[уреди | уреди извор]

Pesma i crtež iz časopisa "Osvit" objavljivanog u Sarajevu tokom drugog svetskog rata

Sa Ustašama[уреди | уреди извор]

Na početku drugog svetskog rata u Jugoslaviji Ustaše su okupirale Sandžak i pripojile ga ND Hrvatskoj i osnovale Muslimansku miliciju Sandžaka a Pačariza i više drugih viđenijih Muslimana postavile na plaćene pozicije komandanata pojedinih lokalnih odreda. U startu su im dodeljeni činovi majora i angažovani u akcijama usmerenim protiv Srpskog stanovništva.[5] Do septembra 1941 Ustaše su predale kontrolu nad Sandžakom Italijanima.

Sa Italijanskim fašistima[уреди | уреди извор]

Krajem jeseni crnogorski komunisti su pregovarali sa Pačarizom ali nisu uspeli da ga ubede da se pridruži partizanima. Pačariz je u svoj odred mobilisao muslimane iz Prijepolja, na desnoj obali Lima i u bivšim opštinama Velika Župa i Seljašnica. Njegov odred su inicijalno naoružale Ustaše a zatim Italijani.[6] Pačariz je često prijavljivao veći broj milicionera pod svojom komandom i za sebe zadržavao njihove mesečne plate koje su dobijali od Italijana.[7]

Polovinom novembra 1941 odred od oko 40 vojnika četničkog odreda JVuO iz Kosatice je pokušao da razoruža odred Muslimanske milicije pod komandom Pačariza. Milicioneri su odbili da predaju oružje i u okršaju koju je usledio dva milicionera su poginula a jedan četnik je bio ranjen. Za osvetu su Pačarizovci napali deo mesta Kosatica naseljen Srbima, zarobili, mučili i ubili 7 Srba iz Kosatice.[8]

Bitka za Sjenicu[уреди | уреди извор]

Snage Muslimanske milicije iz Hisardžika pod komandom Pačariza su 22 decembra 1941 zajedno sa odredom Muslimanske milicije iz Sjenice uspešno odbile napad Partizana koji su pokušali da zauzmu Sjenicu. U ovoj bici je bilo zarobljeno 7 partizana koje je Pačariz povremeno posećivao u zatvoru u Sjenici.[9] U februaru 1942 komanda italijanskih snaga u Prijepolju je naredila Pačarizu da ide u Sjenicu i dovede 18 zarobljenih partizana zarobljenih 22. decembra 1941. Italijani su nameravali da razmene zarobljene partizane za zarobljene Italijanske vojnike. Pačariz je sproveo 13 partizana do Prijepolja ostavljajući 5 ranjenih partizana u Sjenici.[10][11] Svi partizani koje je Pačariz doveo Italijanima su streljani u Purića potoku ispod Srijeteža.[12]

Pačariz je osnovao takozvani leteći vod od svojih najlojalnijih ljudi. Upotrebljavao ih je da prisilno mobiliše ljude i da prisiljava bogatije muslimane da kupuju oružje od njega. Oni koji bi mu se suprotstavili bili su brutalno pretučeni i terorisani.[13] Zajedno sa ostalim komandirima Muslimanske milicije Sandžaka, učestvovao je na konferenciji u Godijevu[14] i složio se sa planom napada na Srpska sela u blizini Sjenice i ostalim delovima Sandžaka.[15]

Sa Nemačkim nacistima[уреди | уреди извор]

Kada je bio postavljen na poziciju Höhere SS-und Polizeiführer Sandschak (visoki SS i policijski lider Sandžaka) u septembru 1943, Karl von Krempler je bio poznat kao "princ Sandžaka" nakon relativno uspešnog formiranja SS Polizei-Selbstschutz-Regiment Sandschak. U oktobru je otišao u Sandžak i preuzeo kontrolu nad lokalnim dobrovoljačkim milicijama od oko 5.000 antisrba i antikomunista sa sedištem u Sjenici. Ova formacija je ponekad zbog toga nazivana Kampfgruppe Krempler ili "Muselmanengruppe von Krempler". Karl von Krempler je postavio Pačariza kao formalnog komandanta ove jedinice, ali je u suštini on ostao suštinski komandant jer je bio ključna osoba za obuku i obezbeđivanje nemačkog oružja i municiije.[16]

Sulejman Pačariz se sa svojim trupama u novembru 1944. povukao u Sarajevo, gdje je SS Polizei-Selbstschutz-Regiment Sandschak stavljena pod komandu ustaškog generala Vjekoslava Maksa Luburića. Pačariz je unaprijeđen u čin ustaškog pukovnika.

Smrt[уреди | уреди извор]

Pačariz je zarobljen 1945 u blizini Banja Luke, osuđen je na smrt zbog ratnih zločina nad civilima i streljan je kao ratni zločinac.[17]

Posvećena mu je jedna pesma.[18] U čast Sulejmana Pačariza je jedna ulica u Sarajevu nazvana njegovim imenom.[19]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Miloš, Stojan (2004). Bleiburg i križni put: zločin bez kazne. Ogranak Matice hrvatske Livno, Hrvatski informativni centar. стр. 254. ISBN 978-953-6058-36-5. „Prema imenu pukovnika ustaške vojnice Sulejmana efendije Pačariza” 
  2. ^ Simpozijum seoski dani Sretena Vukosavljevića. Opštinska zajednica obrazovanja. 1982. стр. 107. 
  3. ^ Bojović, Jovan R.; Šibalić, Mijuško (1979). Durmitorska partizanska republika: materijali sa naučnog skupa održanog u Žabljaku 24, 25 i 26, avgusta 1977. godine. Istorijski in-t SR Crne Gore. стр. 382. 
  4. ^ Muñoz, Antonio J. (2001). The east came west: Muslim, Hindu and Buddhist volunteers in the German armed forces, 1941-1945. Axis Europa Books. стр. 289. ISBN 978-1-891227-39-4. 
  5. ^ Serbia), Vojnoistorijski institut (Belgrade, (1969). Zbornik Dokumenta. стр. 399. 
  6. ^ Radaković, Petko (1981), „Muslimanska milicija u službi okupatora”, Užička Republika, Zapisi i sećanja - I, Užice: Muzej ustanka 1941, стр. 660, 661 
  7. ^ Живковић 2017, стр. 435: "... Он је са друге стране, Италијанима у Пријепољу пријављивао често већи број бораца од оног који га је тренутно пратио, а допунска следовања у храни и плате (око 1.000 лира месечно по милицајцу) узимао за себе."
  8. ^ Radaković, Petko (1981), „Muslimanska milicija u službi okupatora”, Užička Republika, Zapisi i sećanja - I, Užice: Muzej ustanka 1941, стр. 662, 663 
  9. ^ Djurašinović-Kostja, Vojin (1961). Stazama proleterskim. Prosveta. стр. 395. 
  10. ^ Ćuković, Mirko (1964). Sandžak. Nolit-Prosveta. стр. 253. 
  11. ^ Vujačić, Rada (1975). Žene Srbije u NOB. Nolit. стр. 528. 
  12. ^ Radaković, Petko (1981), „Muslimanska milicija u službi okupatora”, Užička Republika, Zapisi i sećanja - I, Užice: Muzej ustanka 1941, стр. 662 
  13. ^ Radaković, Petko (1981), „Muslimanska milicija u službi okupatora”, Užička Republika, Zapisi i sećanja - I, Užice: Muzej ustanka 1941, стр. 661 
  14. ^ Pajović, Radoje; Željeznov, Dušan; Božović, Branislav (1987). Pavle Đurišić, Lovro Hacin, Juraj Špiler. Centar za informacije i publicitet. стр. 245. ISBN 978-86-7125-006-1. 
  15. ^ Redžić, Vučeta (2002). Građanski rat u Crnoj Gori: Dešavanja od sredine 1942. godine do sredine 1945. godine. Stupovi. стр. 61. 
  16. ^ "The Moslem Militia and Legion of the Sandjak" in Axis Europa Magazine, Vol. II/III (No. 9), July–August–September 1996, pp.3-14.
  17. ^ Vojnoistorijski institut (Belgrade, Serbia). Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavija. Vojnoistorijski institut. стр. 32. 
  18. ^ Etnografski institut, Srpska akademija nauka iumetnosti (1960). Posebna izdanja. Naučno delo. стр. 28. 
  19. ^ Pukovnik NDH u Sarajevu: Ko je bio Sulejman Pačariz? - Oslobođenje, Matea Jerković, 26/01/2021

Izvori[уреди | уреди извор]

  • Живковић, Милутин Д. (2017). Санџак 1941–1943. Филозофски Фалултет, Универзитет у Београду. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sulejman_Pačariz&oldid=26079847”