Осман Растодер

С Википедије, слободне енциклопедије
Осман Растодер
Лични подаци
Датум рођења1882.
Место рођењаРадманци, Петњица, Османско царство
Датум смрти26. јануар 1946 (63/64 год.)
Место смртиФНРЈ
Војна каријера
СлужбаКраљевина Италија
Трећи рајх
ВојскаМуслиманска милиција Санџака
Чинкомандант
Учешће у ратовимаДруги светски рат

Осман Растодер (Радманци, 1882 — 26. јануар 1946) био је командант Муслиманске милиције Санџака у околини Горњег Бихора током Другог светског рата. Сарађивао је са Италијанима и Немцима током окупације.[1]

Припадао је групи присталица анексије Санџака Великој Албанији.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Младост[уреди | уреди извор]

Растодер је рођен у богатој породици и могао је приуштити себи школовање прво у медресама у Новом Пазару и Ђаковици, а касније у Истанбулу. Пореклом су од Куча и преселили се у Турску 1915. године и тамо остали док се Осман вратио на Балкан 1919. године у Нови Пазар где се оженио по други пут. У два брака имао је седморо деце. Године 1926. вратио се у Петњицу са обе жене, где је именован за мулу у селима Петњица и Савин Бор. Од 1929. године постављен је за имама у локалној џамији. Поред матерњег албанског и српског језика, Растодер је говорио турски и арапски језик.[3]

Други светски рат[уреди | уреди извор]

У јуну 1941. године Растодер је именован за команданта локалног муслиманског одреда који је у септембру 1941. године постао одред Муслиманске милиције Санџака одговорног за територију Горњег Бихора.[4]

Почетком 1941. односи између градова Петњице и полиције погоршали су се услед убиства Растодеровог сина у Беранама.[5]

Током Тринаестојулског устанка, Растодеров одред је напао устанике око Берана.[6] Његове снаге спалиле су православне хришћане у селима Горажде, Заграђе, Тмушиће и Љешници.[7] У јесен 1941. године Растодер је постављен за команданта одреда милиције у горњем Бихору са седиштем у Петњици.[8]

Заједно са командантима милиције учествовао је на конференцији у селу Годијево,[9] и пристао да нападне српска села у близини Сјенице и других делова Санџака.[10] Дана 31. марта 1942. године четнички војвода Павле Ђуришић је понудио Растодеру мировни споразум, што је он одбио.[11] Растодер је фаворизовао оружане сукобе са српским становиштвом у региону, пре свега са мештанима Бијелог Поља и Берана.[12]

Одред којим је командовао Растодер, подржан од албанских нерегуларних снага и немачких снага, напао је и убио 35 партизана и 19 италијанских бораца батаљона Гарибалди дана 22. јануара 1944. године у близини села Врбица (Беране).[13]

Убијен је 26. јануара 1946. године од стране полиције на планини Ладевац.[14]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Једна улица у Петњици носи Растодерово име.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Scotti, Giacomo; Viazzi, Luciano (1999). Occupazione e guerra italiana in Montenegro: le aquile delle montagne nere. Mursia. стр. 468. 
  2. ^ Božović, Branislav; Vavić, Milorad (1991). Surova vremena na Kosovu i Metohiji: kvislinzi i kolaboracija u drugom svetskom ratu. Institut za savremenu istoriju. стр. 194. 
  3. ^ Милутин Живковић - НДХ У СРБИЈИ Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници(април–септембар 1941, Последице усташке управе НДХ и рецидиви њене политике према муслиманима, Publishers: ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА СРБИЈЕ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“, ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА-ЛЕПОСАВИЋ, Belgrade 2017 p.294
  4. ^ Милутин Живковић - НДХ У СРБИЈИ Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници(април–септембар 1941, Последице усташке управе НДХ и рецидиви њене политике према муслиманима, Publishers: ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА СРБИЈЕ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“, ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА-ЛЕПОСАВИЋ, Belgrade 2017 p.294
  5. ^ Agović, Halil. „Stare granice, opština nova”. Fragment from the book "Svedok Vremena". Petnjica municipality website. Архивирано из оригинала 22. 5. 2014. г. Приступљено 22. 5. 2014. 
  6. ^ Božović, Branislav; Vavić, Milorad (1991). Surova vremena na Kosovu i Metohiji: kvislinzi i kolaboracija u drugom svetskom ratu. Institut za savremenu istoriju. стр. 194. „... правца према Беранама дејствовала је и муслиманска милиција из Бихора, под ко- мандом Османа Растодера који је, заједно са Шефкијом Кушићем, био поборник припајања и тога дела Црне Горе, укључујући и Бијело Поље, „Великој Албанији". -->” 
  7. ^ Милутин Живковић - НДХ У СРБИЈИ Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници(април–септембар 1941, Последице усташке управе НДХ и рецидиви њене политике према муслиманима, Publishers: ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА СРБИЈЕ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“, ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА-ЛЕПОСАВИЋ, Belgrade 2017 p.294,
  8. ^ Bojović, Jovan R.; Titogradu, Istorijski institut SR Crne Gore u (1985). Prelomni događaji narodnooslobodilaćkog rata u Crnoj Gori 1943. godine: zbornik radova sa naućnog skupa održanog 19. i 20. XII 1983. Istorijski institut SRCG. стр. 245. 
  9. ^ Pajović, Radoje; Željeznov, Dušan; Božović, Branislav (1987). Pavle Đurišić, Lovro Hacin, Juraj Špiler. Centar za informacije i publicitet. стр. 245. ISBN 978-86-7125-006-1. 
  10. ^ Redžić, Vučeta (2002). Građanski rat u Crnoj Gori: Dešavanja od sredine 1942. godine do sredine 1945. godine. Stupovi. стр. 61. 
  11. ^ Lakić, Zoran (2009). „Pljevlja 1941–1945”. Istorija Pljevalja. Opština Pljevalja. стр. 371. 
  12. ^ Милутин Живковић - НДХ У СРБИЈИ Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници(април–септембар 1941, Последице усташке управе НДХ и рецидиви њене политике према муслиманима, Publishers: ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА СРБИЈЕ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“, ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА-ЛЕПОСАВИЋ, Belgrade 2017 p.294,
  13. ^ „Akciju predvodio Osman Rastoder”. DAN (на језику: српски). Приступљено 21. 5. 2014. „Tako je 22. januara oko 2.000 pripadnika fašističke milicije i albanske kvinslinške vojske i Njemaca izbilo od Rožaja u rejon sjeverozapadno od Berana. .... Tog kobnog dana 1944. godine jedan od partizanskih bataljona je trebalo da preduhitri miliciju kojom je komandovao Osman Rastoder, kako ne bi napala susjednu Policu. -->” 
  14. ^ Милутин Живковић - НДХ У СРБИЈИ Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници(април–септембар 1941, Последице усташке управе НДХ и рецидиви њене политике према муслиманима, Publishers: ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА СРБИЈЕ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“, ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА-ЛЕПОСАВИЋ, Belgrade 2017 p.295
  15. ^ „Ulica u Petnjici nazvana po vođi muslimanske milicije”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2021-06-02. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Осман_Растодер&oldid=26966212”