Хасан Звиздић

С Википедије, слободне енциклопедије
Хасан Звиздић
Ага
Историјски портрет Хасана Звиздића
Историјски портрет
Војна каријера
Служба
Јединицаодред Муслиманске милиције из Сјенице
Учешће у ратовимаДруги светски рат у Југославији

Хасан Звиздић (Сјеница, 1892 — Адапазари, 1980)[1] био је током Другог светског рата командант одреда Муслиманске милиције из Сјенице (у Санџаку),[2] те главни трговац стоком у региону који је зависио од сточарства — због чега је његов утицај у Санџаку био снажан.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Хасан-ага Звиздић је рођен 1892. године у Сјеници. Најстарији је син Мухамеда и Амине Звиздић. Морао је да напусти родно место (Гацко, БиХ) и сели се веома често због прогона; иако је мењао локацију и бродом, својевремено је ипак завршио у логору (Дахау, где је провео две године). Породицу, укључујући млађег брата Османа, убили су му терористи.[4][5]

Звиздић је радио као богати муслимански велетрговац из Сјенице. Постао је гувернер града и наоружао много локалних муслимана организовавши их у ратну милицију.[6]

Ангажман[уреди | уреди извор]

Немачки генерал Паул Бадер са Звиздићем

У децембру 1941, Звиздић је одбио да дозволи партизанима ка заузму Сјеницу, јер се бојао да ће четници, немачке и италијанске снаге напасти партизане у овом месту и такође побити већи део популације. Објаснио је партизанима како је имао око 5.000 чланова Муслиманске милиције под својом командом и да ће их усмерити против партизана или четника ако покушају са заузимањем.[7] Према историчару Живковићу, Звиздић је заправо био забринут да његови уносни уговори за снабдевање италијанске и немачке војске стоком не би били отказани ако би партизани заузели град.[8]

Дана 22. децембра 1941. године, снаге Муслиманске милиције из Пријепоља — под командом Пачариза, те из Сјенице — под командом Звиздића, успешно су онемогућиле напад партизана који су покушали да заузму Сјеницу.[9] Једна група из Тутина их је подржавала — под командом Џемаила Коничанина, који се придружио по позиву Звиздића.[10]

Почетком деловања Муслиманске милиције из Сјенице којој је командовао Звиздић, фебруара 1942. — заједно са одредима милиције из Пријепоља, Бродарева и Комарана, у сарадњи са четницима којима је заповедао Павле Ђуришић, те са италијанским снагама, планиран је напад на партизане који су се повлачили из Санџака након пораза у Ужицу. Кад је Пачариз схватио да су партизани успели да победе четнике, није се суздржавао од напада на партизане, али је одлучио да премести своје снаге у Сјеницу да би помогао Звиздићу ако би партизани одлучили да поново нападну град.[11]

Звиздић није био утицајан само у Сјеници и Тутину, него и у ширем региону. Мислио је да ће му користити ако посети седиште четника и преговара с Дражом Михаиловићем.[12] Дана 27. јуна, Звиздић и остали муслимански и албански лидери (међу којима и Аћиф Хаџиахметовић, Џафер Дева, Ферхат-бег Драга и Ахмет Даца) преговарали су са представницима Михаиловићевих четника. Преговори су окончани договором о сарадњи на заједничкој борби против комуниста.[13] Екмечић помиње Звиздића као муслиманског четничког вођу.[14]

Карл фон Кремплер је планирао да оснује Санџак као засебан политички ентитет и понудио је Звиздићу функцију гувернера. Овај је одбио Кремплерову понуду.[15] Када су Немци преузели контролу над Црном Гором након капитулације Италије пред крај 1943. године, основали су марионетску владу с Хасаном Звиздићем као министром без портфеља.[16]

Смрт[уреди | уреди извор]

После рата, Звиздић је емигрирао из Југославије да га не би ухватили и погубили партизани. Умро је 1980. године у Адапазарију (Турска). Године 2012, испред куће у којој је живео Звиздић откривена је комеморативна плакета.[17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Crnovršanin 1996: "Hasan je rođen 1892. godine ... Hasan-aga Zvizdić umro je 1980. godine u Adapazaru"
  2. ^ Bojović, Jovan R.; Šibalić, Mijuško (1979). Durmitorska partizanska republika: materijali sa naučnog skupa održanog u Žabljaku 24, 25 i 26, avgusta 1977. godine. Istorijski in-t SR Crne Gore. стр. 382. 
  3. ^ Živković 2011, стр. »Kako se kasnije ispostavilo, Zvizdić je još desetak dana ranije pozvao muslimane iz okoline Sjenice da pomognu odbranu grada, što su ovi prihvatili s obzirom na njegov uticaj kao glavnog trgovca mesom i stokom u jednoj stočarskoj regiji.«.
  4. ^ „Hasan-aga Zvizdić (1892–1980)”. Elektronske novine Sandžak PRESS. 8. 12. 2015. Архивирано из оригинала 27. 8. 2017. г. Приступљено 27. 8. 2017.  templatestyles stripmarker у |website= на позицији 1 (помоћ)
  5. ^ „Branitelj Sjenice i Pešterske Visoravni – Rahmetli Hasan Zvizdić (1892–1980)”. zsdholland.ning.com. Архивирано из оригинала 4. 3. 2010. г. Приступљено 27. 8. 2017. 
  6. ^ Djurašinović-Kostja, Vojin (1961). Stazama proleterskim. Prosveta. стр. 279. „Тада је у Сјеници власт држао Хасан Звиздић, познат у томе крају као велетрговац и човек са јаким утицајем на један део становништва, што му је помогло да известан део муслимана организује и наоружа као милицију.” 
  7. ^ Ćuković, Mirko (1964). Sandžak: Na osnovu sakupljenog i obrađenog materijala knjigu napisao Mirko Ćuković. Nolit. стр. 196, 197. 
  8. ^ Živković 2011, стр. »To je bilo opravdanje za javnost, dok je stvarni razlog ležao u tome što je Zvizdić kao trgovac stokom imao ugovor o snabdevanju italijanskih i nemačkih vojski mesom, koji bi verovatno bio ugrožen ukoliko bi se pročulo da je pustio partizane u grad.«.
  9. ^ Radaković, Petko (1981). „Muslimanska milicija u službi okupatora”. Užička Republika, Zapisi i sećanja – I. Užice: Muzej ustanka 1941. стр. 662. 
  10. ^ Ćuković, Mirko (1964). Sandžak: Na osnovu sakupljenog i obrađenog materijala knjigu napisao Mirko Ćuković. Nolit. стр. 209. „Убрзо се појавила и друга непријатељска колона од села Медаре, под командом Џема Коничанина. Ова група је на позив Хасана Звиздића ститла два дана раније као помоћ са Пештера из нггавичког среза” 
  11. ^ Ćuković, Mirko (1964). Sandžak: Na osnovu sakupljenog i obrađenog materijala knjigu napisao Mirko Ćuković. Nolit. стр. 247. „Четничко-недићевске снаге из Србије вршиле су почетком фебруара последње припреме да опколе и униште партизанске снаге на десној страни Лима. Било је предвиђено да у овој акцији учествују четници Драже Михаиловића, како они који су били под његовом директном командом, тако и они који су били стављени под команду Милана Недића као одреди Српске оружане силе, затим муслиманска милиција Хасана Звиздића из Сјенице и хоџе Сулејмана Пачариза из Хисарџика и италијанске јединице из Пријепоља уз садејство четника Павла Ђуришића и муслиманске милиције из Бродарева и Комарана на левој страни Лима.” 
  12. ^ Spasoje Đaković (1986). Sukobi na Kosovu. Narodna knjiga. стр. 139. 
  13. ^ Ćuković, Mirko (1964). Sandžak: Na osnovu sakupljenog i obrađenog materijala knjigu napisao Mirko Ćuković. Nolit. стр. 526. 
  14. ^ Ekmečić, Milorad (2007). Dugo kretanje između klanja i oranja: Istorija Srba u Novom Veku 1492-1992. Zavod za udžbenike. стр. 569. „Звиздић Хасан, вођа муслиманске четничке групе” 
  15. ^ Ćuković, Mirko (1964). Sandžak: Na osnovu sakupljenog i obrađenog materijala knjigu napisao Mirko Ćuković. Nolit. стр. 525. 
  16. ^ Pajović, Radoje (1977). Kontrarevolucija u Crnoj Gori: četnički i federalistički pokret 1941-1945. стр. 423. 
  17. ^ „Otkrivena tabla Hasan-agi Zvizdiću”. Centar za bošnjačke studije. Приступљено 2. 6. 2014. 

Библиографија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хасан_Звиздић&oldid=25576473”