Test apsorpcije (13C2) oksalata
| Test apsorpcije [13C2] oksalata | |
|---|---|
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | urologija nefrologija |
Test apsorpcije [13C2] oksalata se izvodi kod pacijenata sa dokazanom hiperoksalurijom, obeleženim izotopom ugljenika, u cilju razlikovanja osnovnog uzroka nastanka poremećaja i pravilnog izbora načina lečenja.[1]
Opšta razmatranja[уреди | уреди извор]
Hiperoksalurija je važan faktor rizika u nastanku kalcijum oksalatne Kamen u bubregukalkuloze]], koja može nastati kao posledica:
- naslednih poremećaja u metabolizmu oksalne kiseline (endogena ili primarna hiperoksalurija)
- usled povećanog unosa oksalne kiseline hranom,
- zbog povećanog stepena apsorpcije pri različitim patološkim stanjima u intestinalnom traktu (egzogena ili sekundarna hiperoksalurija).[2]
Način izvođenja[уреди | уреди извор]
Test se izvodi u bolničkim uslovima, nakon unosa 2.400 mL tečnosti na dan i posle dvodnevne standardne dijete, na sledeći način:
- I dan
- Od 8 do 20h: sakupljanje urina (+30 mL 2,5 mol/L HCl)
- Od 20 do 8h: sakupljanje urina (+30 mL 2,5 mol/L HCl)
- II dan
- U 8h: unos 33,8 mg obeleženog radioizotop ugljenika [13C2] oksalne kiseline u formi natrijumove soli u kapsuli od 50 mg
- U 9h: doručak
- Od 8 do 14h: sakupljanje urina (+15 mL 2,5 mol/L HCl)
- U 14h: ručak
- Od 14 do 20h: sakupljanje urina (+15 mL 2,5 mol/L HCl)
- Od 20 do 8h: sakupljanje urina (+30 mL 2,5 mol/L HCl)
Nivo ekskretovanog oksalata obeleženog radioizotopom ugljenika u 24h uzorcima urina sakupljanih I i II dana određuje se gasnom hromatografijom.[3] Razlika u nivoima veća od 10% smatra se značajnom.[4]
Izvori[уреди | уреди извор]
- ^ Hesse A, Tiselius HG, Jahnen A. Urinary stones: Diag- nosis, treatment and prevention of recurrence, 2nd revised and enlarged ed. Basel: Karger 2002; 8.
- ^ Lindsjö M. Scand J, Oxalate metabolism in renal stone disease with special reference to calcium metabolism and intestinal absorption. Urol Nephrol Suppl. 1989; 119:1-53.
- ^ Von Unruh GE, Langer MA, Paar DW, Hesse A. Mass spectrophotometric-selected ion monitoring assay for an oxalate absorption test applying (12C2) oxalate. J Chromatogr 1998; 716: 343 ’ 9.
- ^ von Unruh GE, Voss S, Sauerbruch T, Hesse A. (2003) Reference range for gastrointestinal oxalate absorption measured with a standardized [13C2]oxalate absorption test. J Urol. 2003 Feb; 169(2):687-90.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
