Tezaurus

Из Википедије, слободне енциклопедије


Tezaurus je vrsta terminološkog rečnika koji sadrži sistemsko uređene nazive određenog naučnog područja i osnova je svake naučne discipline. Da bi bio upotrebljiv, među nazivima moraju postojati određeni paradigmatski odnosi i odnosi ekvivalencije. Te vrste odnosa kod dokumenata podržanih računarom uređuju se izradom tezaurusa. Danas je tezaurus nezaobilazno pomagalo za označavanje i pronalaženje informacija. Iako uključuje sinonime, antonime i homonime sadržaj tezaurusa se ne sme se smatrati kao popis istih. Formiran je tako da ocrtava tačnu razliku između sličnih reči i da pomaže u odabiru prave reči.

Razvoj tezaurusa[уреди]

Reč tezaurus (rečnik sinonimnih, asocijativnih pojmova) izvedenica je iz latinskog jezika iz 16. veka i novolatinske reči thesaurus koja je nastala od grčke riječi θησαυρός, thesauros - skladište, riznica, blago, dragocenost. Izraz tezaurus je upotrebljavan u različitom značenju o čemu svedoči brojna literatura, što znači da se s razvojem tezaurusa proširivalo i njegovo značenje:

  1.  jezičko blago, zbirka jezičkog blaga
  2.  bilo kakav rečnik, enciklopedija, leksikografski priručnik
  3.  popis semantički povezanih reči
  4.  rečnik sinonima
  5.  abecedno uspostavljen rečnik sinonima i antonima
  6.  specijalizovani vokabular pojedine oblasti, na primer medicine ili muzike

Od srednjeg veka taj se izraz koristi u prenesenom značenju za rečnike, a kasnije za enciklopedije (u smislu jezičnog blaga). Izraz tezaurus bliži današnjoj upotrebi  1852. godine upotrebio je engleski lekar Peter Roget u svom delu "Thesaurus – rečnik sinonima engleskog jezika". Ono što mu je zajedničko današnjim tezaurusima jeste to što odgovara na pitanja „Kako naći neki izraz?“. Razlika je  u tome što je to rečnik sinonima pa nastoji obuhvatiti bogatstvo jezika za omogućavanje raznolikosti izražavanja, dok dokumentacijski tezaurus nastoji ograničiti raznovrsnost prirodnog jezika jer za isti ili sličan pojam uvek treba koristiti istu oznaku.

Tezaurusi u informacionim naukama[уреди]

Definicije tezaurusa[уреди]

Definicija tezaurusa nije samo jedna već ih ima nekoliko i svaka od njih na neki način predstavlja pogled autora kao i namenu tezaurusa. U svom izlaganju na konferenciji u Varšavi Thomas Aitchison rekao je da je to abecedni popis pojmova – deskriptora koji pruža informaciju o strukturnim osobinama i odnosima pojmova.

Nemačko društvo za dokumentaciju tezaurus definiše kao zbirku reči prirodnog jezika (opšteg i stručnog) sa prikazom njihovih pojmovnih odnosa.

Prema standardu ISO 2788-1986, to je sredstvo za terminološku kontrolu, koje se koristi pri prevođenju prirodnog jezika dokumenta, ključnih reči i govora korisnika u uži, “sistemski jezik” (dokumentacijski/informacijski jezik). Nazivi deskriptorskog jezika omogućavaju detaljno indeksovanje dokumenata i traženje informacija pomoću tih naziva. Mora sadržati sve deskriptore koje koristi određeni sistem i iskazati njihovu pojmovnu srodnost. Moraju se iskazati i ključne reči unutar sistema, koje su reči sporednog značenja u odnosu na prihvaćene deskriptore.

Rečnik i tezaurus[уреди]

Tezaurus ne definše tačnu reč, taj posao je ostavljen rečniku. Razlika između rečnika i tezaurusa najčešće se tumači kao razlika između abecednog i konceptualnog pristupa. Korisnik rečnika traži značenje reči, s druge strane, korisnik tezaurusa poći će od ideje, pojma, koncepta, tragajući za rečima, odnosno za najboljom reči koja će taj pojam izraziti na najprikladniji način. Rečnik daje značenja rečima, a tezaurus nudi reči za značenja. Ako je pojam dvosmislen, može biti dodano objašnjen, kako bi se osigurala tačnost.