Теодор Жерико

Теодор Жерико
Лични подаци
Датум рођења	(1791-09-26)26. септембар 1791.
Место рођења	Руан, Француска
Датум смрти	26. јануар 1824.(1824-01-26) (32 год.)
Место смрти	Париз, Француска

Сплав Медузе (1817-1818)

Теодор Жерико (франц. Théodore Géricault; 26. септембар 1791 — 26. јануар 1824) је био значајан француски сликар и литограф, познат по слици Сплав Медузe. Та слика је означила почетак романтизма у ликовној уметности. Један је од оснивача романтизма.

Образовање

Рођен је у Руану у Француској и образован је у традицији енглеске уметности Карла Вернеа и класичне композиције Пјера Нарсиса Жерена, који је био ригорозни класициста. Жерико је брзо напустио школовање и одлучио је да проучава дела у Лувру, где је копирао дела Петер Паул Рубенса, Тицијана, Дијега Веласкеза и Рембранта. То је радио од 1810. до 1815.

Успех

Први велики рад Коњаник царске гарде излагао је у париском салону 1812. и приметио се утицај Рубенса и интерес за текуће теме. Са тим успехом и са амбицијом променио је смер. Следећих неколико година Жерико је израдио мале серије коња и коњаника. Излагао је Рањеног коњаника у париском салону 1814. на томе раду је много више радио, али слабије је био примљен. Две године након тога проучавао је конструкцију и композицију ликова, а то је произлазило из његове предодређености за драму и експресију.

Одлазио је у Фиренцу и Рим (1816-1817), где је био фасциниран Микеланђелом. Сам Рим инспирисао га је за велико платно Трка берберских коња, рад епске композиције и апстрактне теме. Жерко то платно никад није завршио и вратио се у Француску.

Сплав Медузe

Жерико се стално враћао војним темама, па је направио и серију литографија са војним темама. Његов најзначајнији рад је Сплав Медузе (1819). Осликао га је према стварном догађају, када је капетан оставио посаду и путнике да умру. Тај инцидент је постао национални скандал, а Жерико је драматичном интерпретацијом представио трагедију на монументалном нивоу. Слика са једне стране оптужује корумпираност, а са друге стране драматизује вечну тему човекове борбе са природом. Млади Ежен Делакроа је позирао за једног од ликова, који су умирали. Та слика је код нас позната и под називом Бродоломци фрегате Медуза.

Класично осликавање ликова и структура композиције су у контрасту са турбулентношћу теме и слика представља један мост између неокласицизма и романтизма. На слику су утицале многе слике које је Жерико изучавао. Слика је јако поделила уметнике на париском салону 1819, када је била први пут приказана. У Енглеској је слика 1820. била врло добро примљена. Једно време је Жерико сликао у Лондону.

Каснији рад

Након повратка у Француску насликао је серију слика психијатарских пацијената. На тим сликама је успевао да документује психолошке појединце. Последње што је радио било је проучавање епских композиција укључујући Отварање врата шпанске инквизиције и Афричка трговина робовима. Жериково здравље је било нарушено и због пада са коња и због туберколозе. Умро је 1824. у Паризу.

Галерија

• 
  Официр царске гарде на коњу, Officier de chasseurs à cheval de la garde impériale chargeant (ou Chasseur de la Garde, 1812)
• 
  Cuirassier blessé quittant le feu (1814)
• 
  Дерби у Епсому, Le Derby d'Epsom (1821)
• 
  L'Aliéné (1822)
• 
  La Monomane du jeu (1819-1822)
• 
  Мономанија зависти или Хијена из Салпетријера,'La Monomane de l'envie (ou La Hyène de la Salpêtrière, 1822)
• 
  Портрет лудака (Човек који пати од параноидне идеје о војној части) Le Monomane du commandement militaire (1819-1822)