Tomas Njukomen
| Tomas Njukomen | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1664.[1] |
| Mesto rođenja | Dartmut, Devon Engleska |
| Datum smrti | 3. avgust 1729. (65 god.)[2] |
| Mesto smrti | Velika Britanija |
| Prebivalište | Engleska |
| Državljanstvo | englesko |
| Delovanje | Izum prve praktične parne mašine |
| Naslednik | Džejms Vat |
Tomas Njukomen (engl. Thomas Newcomen; /ˈnjuːkʌmən/; februar 1664[lower-roman 1][1] – 5. avgust 1729) bio je engleski izumitelj koji je kreirao atmosfersku mašinu, prvu prakctičnu mašinu koja radi sagorevajući gorivo 1712. godine. On je bio gvožđar po zanatu i baptistički laički propovednik po pozivu. On je rođen u Dartmutu u Devonu u Engleskoj, u trgovačkoj porodici i kršen je u crkvi svetog Spasitelja 28. februara 1664. godine.[3] U to vreme su poplave u rudnicima uglja i kalaja bile glavni problem, i Njukomen se ubrzo uključio u pokušaj poboljšanja načina ispumpavanja vode iz takvih rudnika. Njegovo gvožđarsko preduzeće se specijalizovalo za dizajn, proizvodnju i prodaju alata za rudarsku industriju.
Verski život[уреди | уреди извор]
Tomas Njukomen je bio laički propovednik i učitelj u lokalnoj baptističkoj crkvi. Nakon 1710, on je postao pastor lokalne grupe baptista. Njegov otac bio je jedan iz grupe koja je dovela poznatog puritanca Džona Flejvela u Dartmut. Kasnije je jedan od Njukomenovih poslovnih kontakata u Londonu, Edvard Valin, bio još jedan baptistički sveštenik koji je imao veze s poznatim doktorom Džonom Gilom iz Horslidauna, Sadark. Njukomenova veza sa baptističkom crkvom u Bromsgrouvu materijalno je pomogla širenju njegove parne mašine, jer su inženjeri Džonatan Hornblouer (otac i sin) bili uključeni u istu crkvu.
Razvoj atmosferske mašine[уреди | уреди извор]
Njukomenovo veliko ostvarenje bila je parna mašina, razvijena oko 1712. godine. Kombinujući ideje Tomasa Sejverija i Denisa Papina, on je stvorio parnu mašinu za potrebe podizanja vode iz rudnika kalaja.[4] Moguće je da je Njukomen već bio upoznat sa Sejverijem, čiji su preci bili trgovci u južnom Devonu. Sejveri je takođe imao postaju kod komesara za bolesne i povređene mornare, što ga je odvelo u Dartmut. Sejveri je osmislio „vatrenu mašinu”, neku vrstu termičkog sifona, u kojoj je para primana u prazan kontejner, a zatim kondenzovana. Tako stvoren vakuum korišten je za usisavanje vode sa dnu okna rudnika. „Vatrena mašina” nije bila veoma efikasna i nije mogla da radi izvan dubine od oko trideset stopa.
Priznanja[уреди | уреди извор]
Dana 23. februara 2012. godine Kraljevska pošta je pustila u opticaj marku na kojoj je prikazana Njukomenova atmosferska parna mašina u okviru svoje serije o „istaknutim Britoncima”.[5]
Napomene[уреди | уреди извор]
- ^ Ovo se obično daje kao 1663 - pogledajte Datumi starog i novog stila
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б Rolt & Allen (1977), стр. 33.
- ^ „Thomas Newcomen (1663 - 1729)”. BBC History. Приступљено 29. 4. 2018.
- ^
„Newcomen, Thomas”. Речник националне биографије. London: Smith, Elder & Co. 1885.
- ^ Morris, Charles R. Morris; illustrations by J.E. (2012). The dawn of innovation the first American Industrial Revolution (1st изд.). New York: PublicAffairs. стр. 42. ISBN 978-1-61039-049-1.
- ^ Tom Banks (23. 2. 2012). „Purpose designs Britons of distinction stamps”. Design Week.
„Literatura[уреди | уреди извор]
- Jenkins, Rhys (1936). Savery, Newcomen and the Early History of the Steam Engine in The Collected Papers of Rhys Jenkins. Cambridge: Newcomen Society. стр. 48—93.
- Rolt, Lionel Thomas Caswell (1963). Thomas Newcomen. The Prehistory of the Steam Engine. (1 изд.). Dawlish: David & Charles. стр. 158.
- Preston, Eric (2012). Thomas Newcomen of Dartmouth and the Engine that Changed the World. Dartmouth: Dartmouth and Kingswear Society and Dartmouth History Research Group. стр. 60. ISBN 1-899011-27-7.
- Rolt, Lionel Thomas Caswell; Allen, John S. (1977). The Steam Engines of Thomas Newcomen (2 изд.). Hartington: Moorland Publishing Company. стр. 160. ISBN 0-903485-42-7.
- Kanefsky, John; John Robey (1980). „Steam Engines in 18th-Century Britain: A Quantitative Assessment”. Technology and Culture. Baltimore: The Johns Hopkins University Press. 21 (2): 161—186. JSTOR 3103337. doi:10.2307/3103337.
- Musson, A. E.; Eric Robinson (1969). Science and Technology in the Industrial Revolution. Manchester: Manchester University Press. стр. 393 (Chpt. XII). ISBN 0-7190-0370-9.
- Lee, Sidney, ур. (1903). Dictionary of National Biography: Index and Epitome. Smith, Elder & Co.
- Rolt, L. T. C.; J. S. Allen (1977). The Steam Engine of Thomas Newcomen. Hartington: Moorland. стр. 160. ISBN 0-88202-171-0.
- Reprint: Rolt, L. T. C.; J. S. Allen (1998). The Steam Engine of Thomas Newcomen. Ashbourne Derbs: Landmark Publishing. стр. 160. ISBN 1-901522-44-X.
- Hulse, David K. (1999). The early development of the steam engine. Leamington Spa, UK: TEE Publishing. ISBN 1-85761-119-5.
- „The Growth of the Steam-Engine II”. Popular Science Monthly. св. 12. децембар 1877. ISSN 0161-7370 — преко Викизворника.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 |
Tomas Njukomen na Vikimedijinoj ostavi. |
- „Newcomen, Thomas”. Речник националне биографије. London: Smith, Elder & Co. 1885.
- Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Newcomen, Thomas”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
- English Heritage – National Monuments Record for Elsecar Newcomen engine
