Пређи на садржај

Trigun

С Википедије, слободне енциклопедије
Trigun
Naslovna strana prvog toma mange
トライガン
(Trigun)
Žanr
Манга
АуторJasuhiro Najto
ИздавачTokuma Shoten
Циљна групаŠonen
ЧасописShōnen Captain
Прво излажење25. mart 1995. — 26. decembar 1996.
Томови3
Манга
Trigun Maximum
АуторJasuhiro Najto
ИздавачShōnen Gahōsha
Циљна групаSeinen
ЧасописYoung King OURs
Прво излажење30. septembar 1997. — 30. mart 2007.
Томови14
ТВ аниме
Режисер Satoši Nišimura
Студио Madhouse
Мрежа TV Tokyo
Премијерно приказивање 1. april 1998. – 30. septembar 1998.
Епизоде 26
Anime film
  • Trigun: Badlands Rumble (2010)
ТВ аниме
Trigun Stampede
Режисер Kendži Muto
Студио Orange
Мрежа AT-X
Премијерно приказивање 7. januar 2023. – 25. mart 2023.
Епизоде 12
ТВ аниме
Trigun Stargaze
Режисер Masako Sato
Студио Orange
Мрежа AT-X
Премијерно приказивање 10. januar 2026. – danas
Епизоде 9
Portal Strip

Trigun (јап. トライガン, транслит. Trigun) jesta manga koju je ilustrovao i napisao Jasuhiro Najto. Manga je izlazila u magazinu Shōnen Captain od 1995. do 1997. godine, kada se magazin ugasio. Objavljivanje je nastavljeno u magazinu Young King OURs kao Trigun Maximum, sve do završetka serijala 2007. godine.

Trigun je adaptiran u anime seriju od aprila do septembra 1998. godine u produkciji studija Madhouse. Takođe, dugometražni animirani film pod nazivom Trigun: Badlands Rumble je izašao 2010. godine.

Nova anime serija, Trigun Stampede, emitovala se od januara do marta 2023. godine.

Nastavak nove anime serije, Trigun Stargaze, se emituje od januara 2026. godine.

Radnja

[уреди | уреди извор]

U dalekoj budućnosti, čovek poznat kao "Vaš Stampedo", zaradio je nagradu od 60 milijardi dolara za svoju glavu i nadimak "Humanoidni tajfun" nakon što je slučajno uništio grad svojim natprirodnim moćima. Međutim, kad god je napadnut, Vaš pokazuje pacifističku ličnost, što su primetile dve zaposlene u osiguravajućem društvu Bernardeli, Meril Strajf i Mili Tompson, koje ga prate kako bi minimizirale štetu koju neizbežno izaziva njegova pojava. Većinu štete koja se pripisuje Vašu zapravo su prouzrokovali lovci na glave u potrazi za nagradom od šezdeset milijardi dolara za Vašovu glavu zbog uništenja grada Džula. Međutim, on se ne seća incidenta zbog retrogradne amnezije, jer se može setiti samo fragmenata uništenog grada i sećanja iz detinjstva. Tokom svojih putovanja, Vaš pokušava da spase živote koristeći nesmrtonosnu silu. Povremeno mu se pridruži sveštenik, Nikolas D. Volfvud, koji je, poput Vaša, vrhunski revolveraš sa misterioznom prošlošću. Kako serija napreduje, otkriva se više o Vašovoj prošlosti i istoriji ljudske civilizacije na planeti.

Vaš i njegov brat blizanac Najvs su prvobitno bili dvoje dece sa sporim procesom starenja pronađenih u svemirskom brodu koji je pobegao sa planete Zemlje nakon što je čovečanstvo iscrpelo sve svoje resurse. Rem ih je odgajila, ali Najvs je postao nihilista i većinu ljudi na brodu je ubio. Kao rezultat toga, Vaš živi da pronađe svog blizanca i osveti se. Vaš je meta Legata Blusamera iz grupe ubica Gang-ho Gansa, koji su sledbenici Najvsa. Sam Volfvud je član Gang-ho Gansa, ali je angažovan da se pobrine da Vaš ne umre, već da pati. Vaš i Najvs poseduju Anđeosku ruku, koju je Najvs naterao Vaša da koristi na početku serije kako bi uništio grad.

Vaš se na kraju bori protiv Najvsa, ali biva poražen. Volfvud izdaje Najvsa i spasava Vaša. Nakon toga, Volfvud gine boreći se protiv jednog od Gung-Hoa; njegov prijatelj, Livio, pridružuje se Vaševoj borbi dok tuguje za smrću svog prijatelja. Dok se Najvs približava gradu sa "Kovčegom", plutajućim brodom dizajniranim da ostavi ljude bez ikakvih resursa i okonča život na planeti, Najvs počinje dvoboj sa Vašom. Tokom svojih prošlih bitaka koje su zahtevale da koristi Anđeosku ruku, Vaš se transformisao u običnog čoveka, što je označeno njegovom plavom kosom koja je sada postala crna. Najvs takođe počinje da gubi moći koje je pohranio sa Kovčegom kroz Vašove postupke. Vaš zatim spasava svog brata od osvetoljubivih brodova sa Zemlje. Nakon poraza, Najvs koristi svoje poslednje moći da pomogne svom oslabljenom bratu stvarajući malo voćno drvo da ga hrani. Nakon bratovljeve smrti, Vaš nastavlja svoja putovanja po planeti sa Meril i Mili.

Razvoj

[уреди | уреди извор]

Najto je isprva radio kao agent za nekretnine, ali se posvetio crtanju nakon što je njegova adaptacija igrice Samurai Spirits doživela uspeh.[4] Kada je počeo da radi na mangi Trigun, želeo je da prikaže miks japanskog i zapadnjačkog stila, što on do tada nije video u mangama. Odlučio je da Vaš bude pacifista jer predstavlja kontrast tipičnim protagonistima tog žanra.[5]

Franžiza

[уреди | уреди извор]

Manga

[уреди | уреди извор]

Mangu Trigun napisao je i ilustrovao Jasuhiro Najto. Isprva je objavljena kao jednokratna priča u magazinu Monthly Shōnen Captain 26. januara 1995. godine.[6] Nastavila je serijalizaciju 25. marta u istom magazinu,[7] nakon čega je, 26. decembra 1996. godine,[8] pauzirana.[9] Dotadašnja poglavlja sakupljena su u tri tankobona; prvi je izašao 25. aprila 1996.,[10] a poslednji 20. januara 1999. godine.[11] Poglavlja su kasnije prepakovana u dva toma, 2. juna 2000. godine.[12][13]

Najto je trebalo da počne da radi na novoj mangi za izdavačku kuću Šonen Gahoša, ali je zatražio da završi Trigun.[4] Manga je nastavila da se objavljuje u magazinu Young King OURs, ali sad pod nazivom Trigun Maximum.[9][14] Izdavala se od 30. septembra 1997. do 30. marta 2007. godine.[15] Poglavlja su sakupljena u četrnaest tankobona; prvi je izašao 23. maja 1998.,[16] a poslednji 27. februara 2008. godine.[17]

Različiti umetnici radili su na antologiji baziranoj na mangi, pod nazivom Trigun: Multiple Bullets. Objavljena je 28. decembra 2011. godine.[18][19]

Anime

[уреди | уреди извор]

Trigun (1998)

[уреди | уреди извор]

Prva anime adaptacija mange, nastala u produkciji studija Madhouse i režisera Satošija Nišimure, emitovala se od 1. aprila do 30. septembra 1998. godine na kanalu TV Tokyo, sa ukupno 26 epizoda.[20]

Trigun Stampede (2023)

[уреди | уреди извор]

Druga adaptacija, i ujedno rimejk, emitovala se od 7. januara do 25. marta 2023. godine kao Trigun Stampede sa ukupno 12 epizoda. Animaciju je radio studio Orange.[21]

Trigun Stargaze (2026)

[уреди | уреди извор]

Nastavak nove anime serije, Trigun Stargaze, se emituje od 10. januara 2026. godine.[22][23][24]

Igre

[уреди | уреди извор]

Kompanija SEGA je 2002. godine najavila igru Trigun: The Planet Gunsmoke,[25] ali projekat nije realizovan.

Kanadska firma Guardians of Order je 2003. godine proizvela RPG baziranu na anime adaptaciji. Igra je deo njihove BESM serije, i sadrži opise epizoda.

Film

[уреди | уреди извор]

Serijal je proizveo animirani film sa originalnom pričom. Isprva je planiran za 2009. godinu,[26] ali je na kraju izašao 2. aprila 2010. godine, kao Trigun: Badlands Rumble.

Prijem

[уреди | уреди извор]

Drugi tom mange Trigun Maximum je 2004. godine bio najprodavaniji strip za tu godinu.[27] Manga je takođe 2009. godine osvojila nagradu Seiun u kategoriji za najbolji strip.[28]

Hana King (Manga Life) pohvalila je svet mange, rekavši da je podseća na američki zapad. Takođe joj se svideo Vaš, odnosno njegov pacifizam.[29] Džejson Tompson (Anime News Network) je u svojoj recenziji napisao da ga ta tematika pacifizma podseća na stripove Rurouni Kenshin и Betmen.[30] Sa druge strane, Eduardo M. Čavez (Mania Entertainment) smatra da Vašovo konstantno izbegavanje nasilja donekle repetativno.[31] Ben Leri (Fandom Post) smatra da je ta repeticija doživela dobar kraj kada se priča zavšrila,[32] nazvavši završetak "legendarnim".[33] Tompson doduše veruje da je kraj bio donekle zbunjujuć, ali zabavan.[34]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Theron Martin (23. 11. 2010). „Trigun DVD - The Complete Series”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 13. 2. 2014. г. Приступљено 25. 2. 2014. 
  2. ^ Loveridge, Lynzee (29. 10. 2016). „7 Anime That Take You to The Wild Wild West - The List”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 24. 6. 2022. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  3. ^ Pope, Kyle (23. 3. 2003). „Trigun - Introduction - The Edit List”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 4. 7. 2022. г. Приступљено 4. 8. 2018. 
  4. ^ а б „--Yasuhiro Nightow-- --Profile--Manga No Mori Interview--Puff Interview--”. Архивирано из оригинала 8. 11. 2001. г. 
  5. ^ „[12th Japan Expo] Entrevista a Yasuhiro Nightow” (на језику: шпански). Ramen Para Dos. 20. 7. 2011. Архивирано из оригинала 24. 4. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2020. 
  6. ^ „Contents”. Monthly Shōnen Captain (на језику: јапански). Tokuma Shoten. фебруар 1995. Table of contents. Архивирано из оригинала 21. 6. 2023. г. Приступљено 13. 4. 2022. „次号 3月号は1月26日(木)発売だ!!” 
  7. ^ „Contents”. Monthly Shōnen Captain (на језику: јапански). Tokuma Shoten. април 1995. Table of contents. Архивирано из оригинала 21. 6. 2023. г. Приступљено 13. 4. 2022. „次号 5月号は3月25日(木)発売だ!!” 
  8. ^ „Contents”. Monthly Shōnen Captain (на језику: јапански). Tokuma Shoten. јануар 1997. Table of contents. Архивирано из оригинала 21. 6. 2023. г. Приступљено 21. 6. 2023. „次号2月号は12月26日(火)発売だ!!” 
  9. ^ а б Nightow, Yasuhiro. „About Me – Profile of Yasuhiro Nightow”. Electric Flier (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 2. 2. 1999. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  10. ^ TRIGUN トライガン(1) / 内藤泰弘. suruga-ya.jp (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 14. 4. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  11. ^ TRIGUN トライガン(3) / 内藤泰弘. suruga-ya.jp (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 14. 4. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  12. ^ トライガン ＃1（ 内藤泰弘 ） (на језику: јапански). Shōnen Gahosha. Архивирано из оригинала 13. 4. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  13. ^ トライガン ＃2（ 内藤泰弘 ） (на језику: јапански). Shōnen Gahosha. Архивирано из оригинала 13. 4. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  14. ^ 少年画報社 1997年(平成9年)の漫画雑誌 ヤングキングアワーズ 1997年(平成9年)10 9710 (на језику: јапански). Mandarake Inc. Архивирано из оригинала 13. 4. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  15. ^ アワーズ 2007年05月号（2007年03月30日 発売） (на језику: јапански). Shōnen Gahōsha. Архивирано из оригинала 5. 9. 2007. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  16. ^ トライガンマキシマム 第1巻（ 内藤泰弘 ） (на језику: јапански). Shōnen Gahosha. Архивирано из оригинала 13. 4. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  17. ^ トライガンマキシマム 第14巻（ 内藤泰弘 ） (на језику: јапански). Shōnen Gahosha. Приступљено 13. 4. 2022. 
  18. ^ 【12月28日付】本日発売の単行本リスト. Comic Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 28. 12. 2011. Архивирано из оригинала 13. 2. 2019. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  19. ^ 水上悟志、石黒正数など参加「トライガン」アンソロジー. Comic Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 30. 12. 2011. Архивирано из оригинала 11. 1. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  20. ^ „TRIGUN”. Media Arts Database (на језику: јапански). Agency for Cultural Affairs. Архивирано из оригинала 13. 4. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  21. ^ Loo, Egan (3. 12. 2022). „Trigun Stampede Anime's English-Subtitled Main Trailer Reveals Theme Songs, January 7 Debut”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 11. 12. 2022. г. Приступљено 3. 12. 2022. 
  22. ^ Antonio Pineda, Rafael (19. 3. 2025). „Trigun Stargaze Anime Reveals Revised Staff, Visual, 2026 Premiere”. Anime News Network. Приступљено 22. 3. 2025. 
  23. ^ Mateo, Alex (10. 10. 2025). „Trigun Stargaze Anime Reveals Trailer, Visuals, Cast, January 2026 Premiere”. Anime News Network. Приступљено 11. 10. 2025. 
  24. ^ Loo, Egan (6. 12. 2025). „Trigun Stargaze Anime Reveals Full Trailer, More Cast, Theme Song Artists, January 10 Debut”. Anime News Network. Приступљено 6. 12. 2025. 
  25. ^ „Trigun The Planet Gunsmoke Video: Check out a brief clip of the trailer Sega showed at Game Jam this weekend.”. IGN. 2002-04-01. Архивирано из оригинала 2017-10-02. г. Приступљено 2020-05-20. 
  26. ^ Loo, Egan (27. 2. 2008). „Animated Trigun the Movie Planned for 2009 in Japan”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 7. 10. 2017. г. Приступљено 8. 2. 2020. 
  27. ^ Macdonald, Christopher (4. 1. 2005). „Manga Tops 2004 Graphic Novel Sales”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 6. 12. 2006. г. Приступљено 10. 3. 2023. 
  28. ^ Loo, Egan (4. 7. 2009). „Macross F, Trigun Maximum Win at Japan Sci-Fi Con”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 4. 4. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015. 
  29. ^ King, Hannah. „Trigun v1”. Manga Life. Архивирано из оригинала 10. 10. 2008. г. Приступљено 9. 3. 2020. 
  30. ^ Thompson, Jason (16. 8. 2012). „Jason Thompson's House of 1000 Manga - Trigun”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 23. 2. 2020. г. Приступљено 23. 1. 2020. 
  31. ^ Chavez, Eduardo M. „Trigun Maximum Vol. #04”. Mania Entertainment. Архивирано из оригинала 10. 11. 2010. г. Приступљено 9. 3. 2020. 
  32. ^ Leary, Ben (6. 5. 2016). „Trigun Maximum Vol. #14 Manga Review”. Fandom Post. Архивирано из оригинала 22. 2. 2020. г. Приступљено 22. 2. 2020. 
  33. ^ Leary, Ben. „Trigun Maximum Vol. #012”. Mania Entertainment. Архивирано из оригинала 21. 2. 2009. г. Приступљено 9. 3. 2020. 
  34. ^ Thompson, Jason (9. 10. 2007). Manga: The Complete Guide. New York, New York: Del Rey. стр. 375. ISBN 978-0-345-48590-8. OCLC 85833345. 

Spoljašnji izvori

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Trigun&oldid=30812659”