XSLT
XSLT (Extensible Stylesheet Language Transformations) je jezik za transformisanje XML dokumenata[1] koji kasnije mogu biti konvertovani i u ostale formate kao što su PDF, PostScript i PNG.[2] XSLT 1.0 je podržan u svim današnjim pretraživačima.
Ulazni dokumenti su XML fajlovi, ali se može koristiti bilo šta od čega se može kreirati XQuery i XPath model podataka, kao što su relacione baze podataka.[1]
Prema XSL transformacijama se odnosimo kao prema programskom jeziku, jer je sistem upita koji se može opisati Tjuringovom mašinom, tj. XSLT je Turing-potpun.[3]
Istorija
[уреди | уреди извор]Funkcionalni jezici su imali ogroman uticaj na XSLT.[4] Najveći uticaj je imao DSSSL, koji je formatirao SGML kao što i XSLT formatira XML.[5]
- XSLT 1.0: XSLT je bio deo World Wide Web Consortiumovog (W3C) Extensible Stylesheet Language (XSL) 1998–1999 projekta u kome su takođe nastali XSL-FO i XPath. Neki članovi koji su kreirali XSLT, uključujući James Clark-a, urednika, prethodno su radili na kreiranju DSSSL. XSLT 1.0 objavljen u novembru 1999.[6]
- XSLT 2.0: nakon neuspešnog pokušaja da se napravi varzija 1.1 2001. godine,[7] radna grupa XSL je udružila snage sa XQueryjevom radnom grupom i napravili su XPath 2.0,[8] sa bogatijim modelom podataka i sistemom zasnovanim na XML Schema. Najnovija verzija je XSLT 2.0,[9] razvijena je od strane Michael Kaya. Od 2010, XSLT 1.0[10] se i dalje široko upotrebljava, ali 2.0 verzije nije podržan od strane veb pregledača ili u okruženjima poput LAMPa.
- Od oktobra 2014. godine karaktersistike XSLT 3.0 obuhvataju:[11]
- Streaming transformacija: u prethodnim verzijama potpuni unos dokumenata je morao biti učitan u memoriju pre obrade,[12] a ispis nije mogao biti prikazan dok procesuiranje nije bilo završeno. Radna verzija XML streaminga će biti korišćena za procesiranje dokumenata koji su isuviše veliki da stanu u memoriju, ili kada su transformacije pisane u XML Pipelines.
- Poboljšanja u modularnost velikih stylesheet-ova.
- Poboljšano upravljanje dinamičkim grešakama, na primer xsl:try instrukcija.
- Funkcije sada mogu biti argumenti drugim funkcijama.
Dizajn i modeliranje procesa
[уреди | уреди извор]XSLT koristi jedan ili više XML izvornih dokumenata i jedan ili više XSLT stylesheetova i procesuira ih da bi napravio izlazni dokument. U poređenju sa široko upotrebljavanim imperativnim programiranjem, kome, na primer, pripada i jezik C, XSLT je deklarativni jezik.[13] Osnova procesne paradigme je povezivanje obrazaca.[14] Umesto nabrajanja imperativnog niza naredbi koje se izvodule u okruženju, treba definisati samo kako rukovati sa povezivanjem čvorova određenog XPath obrazca, a ako se desi da procesor naiđe na neki, sadržaj obrazaca efikasno obrađuje funkcionalne izraze koji direktno predstavljaju svoj dobijeni formular - rezultujuće drvo, koje je osnova za procesorev izlaz.
Procesor prati fiksiran algoritam.[15] Na početku, uz pretpostavku da je stylesheet učitan i pripremljen, procesor gradi izvorno drvo od ulaznog XML dokumenta. Zatim se obrađuje korijenski čvor izvornog drveta, nalazi se odgovarajući šablon za taj čvor u stylesheet-u, i proverava se sadržaj šablona. Instrukcije u svakom šablonu uglavnom usmeravaju procesor ili da stvara čvorove u rezultujućem drvetu, ili da obradi više čvorova u izvornom drveta na isti način kao i korenski čvor. Izlaz predstavlja rezultatirajuće drvo.
Implementacija porcesora
[уреди | уреди извор]- -Altova RaptorXML Server: cross-platforma koja podržava XSLT 1.0 i 2.0, većinu XPath 3.0, i neke delove iz XSLT 3.0 radnog nacrta; takođe i XQuery. Dozvoljava operacije komandne linije i interfejsa COM, Java i .NET[16] i takođe uključuje ugrađen HTTP server.
- Exselt:[17] XSLT 3.0 procesor koji radi na .NET frameworku napisanom u F#. Potpuno podržava XSLT 3.0 nacrt, XPath 3.0 preporuku i XDM 3.0 preporučene standarde.
- libxslt je besplatna biblioteka realizovana pod MIT licencom koja se može ponovo koristiti u komercijalnim aplikacijama. Bazirana je na libxml i implementirana na C- u zbog brzine i portabilnosti. Podržava XSLT 1.0 i EXSLT ekstenzije.[18]
- Može biti korištena u komandnoj liniji preko xsltproc[19] koji je uključen u OS X[20] i mnogim Linux distribucijama i može biti korišćena na Windowsu preko Cygwina.[21]
- WebKit i Blink, korišćeni u Safari i Chrome veb pregledačima respektivno, koriste libxslt biblioteku za obavljanje XSL transformacija.[22]
- Bindings postoji za Python,[23] Perl,[24] Ruby,[25] PHP,[26] Common Lisp,[27] Tcl,[28] i C++.[29]
- MSXML i .NET. MSXML uključuju XSLT 1.0 procesor. Od MSXML 4.0 uključena je alatka komandne linije
msxsl.exe
.[30] - Saxon: XSLT (2.0 i delom 3.0) i XQuery 3.0 procesor sa otvorenim kodom i vlasničkim softverom za samostalne operacije i za Java, JavaScript[31] i .NET.
- QuiXSLT: XSLT 3.0 procesor koji radi streaming implementiran u Javi od strane Innovimaxa i INRIA.[32]
- Xalan: XSLT 1.0 procesor otvorenog koda od Apache Software Foundation dostupan samostalno ali i za Javu i C++.
- Veb pregledači: Safari, Chrome, Firefox, Opera i Internet Explorer podržavaju XSLT 1.0. Ni jedan izvorno ne podržava XSLT 2.0, iako proizvodi treće strane kao što su Saxon-CE[33] i Frameless[34] mogu obezbediti ovu funkcionalnost.[35][36] Veb pregledači mogu obavljati transformacije nad XML datotekama u hodu i prikazati rezultat obrade u prozoru pregledača. Ovo se obavlja ugrađivanjem XSL u XML dokument ili se upućuje na fajl koji sadrži XSL instrukcije iz XML dokumenta. Ovaj drugi metod ne može da radi sa Chromom zbog bezbednosnog modela.[37]
- XMLStarlet je "lista alatki komandne linije koje mogu biti korištene da transformišu, izaberu, testiraju i urede XML dokumenta". Može "primeniti XSLT stylesheet-ove na XML dokumenta" i ne zahteva Javu. Koristi libxslt i podržava XSLT 1.0.
- Xuriella[38] i Plexippus-xpath[39] su XSLT 1.0 procesori pisani u Common Lispu.
Performanse
[уреди | уреди извор]Većina ranijih XSLT procesora su prevodioci. U skorije vreme, kod sve učestalije koristi prenosive srednje jezike (kao što su Java bytecode ili .NET Common Intermediate Language) kao cilj. Međutim, čak i interpretativni proizvodi uglavnom nude zasebne analize i faze izvršavanja, omogućavajući da se optimalno izrazno drvo kreira u memoriji i ponovo koristiti za obavljanje raznih transformacija.
Ovo omogućava značajne prednosti performansi u onlajn izdavačkim programima, gde je ista transformacija primenjena mnogo puta u sekundi nad različitim izvornim dokumentima.[40] Ovo razdvajanje se ogleda u dizajnu XSLT-a koji procesuira API-je (kao što je Java API za XML procesiranje JAXPa).
Raniji XSLT procesors imali su vrlo malo optimizacije. Stylesheet dokumenta su učitavana u Document Object Modele a procesor deluje na njih direktno. XPath alati takođe nisu bili optimizovani. Međutim, sve većem uporebom, XSLT procesori počinju koristiti optimizacione tehnike funkcionalnih jezika i relacionih upitnih jezika, kao što su statička prepisivanja drveća (npr. izmestiti računananja izvan petlji) i lenje protočne procene da bi se smanjio memorijski otisak proizveden međurezultatima (i dozvolio "rani izlazak" kada procesor može oceniti izraz kao što je following-sibling::*[1]
bez potpunog računanja podizraza). Mnogi procesori koriste reprezentaciju drveta koja je značajno efikasnija (i u vremenu i u porstoru)[41] nego implementacija opšte namene.
U junu 2014, Debbie Lockett i Michael Kay predstavili su benchmarking okvir otvorenog koda za XSLT procesore nazvan XT-Speedo.[42]
XSLT tipovi media
[уреди | уреди извор]<output>
element može prihvatiti tip media-type
, koji dopušta da se postavi tip media (ili MIME type) za rezultirajući izlaz. Na primer: <xsl:output output="xml" media-type="application/xml"/>
. XSLT 1.0 preporučuje opštije tipove atributa text/xml
i application/xml
jer dugo vremena nije bilo registrovanog tipa medija za XSLT. Tada je text/xsl
postao de facto standard. U XSLT 1.0 nije bilo precizirano kako media-type
vrednosti treba koristiti.
Objavljivanjem XSLT 2.0, W3C preporučuje registraciju MIME tipa medija application/xslt+xml
[43] koji je kasnije bio registrovan na Internet Assigned Numbers Authority (IANA).[44]
Radni nacrt XSLT je koristio text/xsl
u svojim primerima i ovaj tip je implementirao i nastavljao da promoviše Microsoft u Internet Explorer-u[45] i MSXML. Široko je upotrebljivana i xml-stylesheet
procesna instrukcija. Zato, u praksi, korisnici koji žele da kontrolišu transformaciju u pregledaču korištenjem procesnih instrukcija moraju koristiti neregistrovan media tip.[46]
XSLT primeri
[уреди | уреди извор]Ispod je primer dolaznog XML dokumenta.
<?xml version="1.0" ?>
<osobe>
<osoba username="PP1">
<ime>Petar</ime>
<prezime>Petrović</prezime>
</osoba>
<osoba username="MM1">
<ime>Marko</ime>
<prezime>Marković</prezime>
</osoba>
</osobe>
Primer 1 (transformisanje iz XSLT u XML)
[уреди | уреди извор]Ovaj XSLT stylesheet obezbjeđuje šablon za prevođenje XML dokumenta.
<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<xsl:stylesheet xmlns:xsl="http://www.w3.org/1999/XSL/Transform" version="1.0">
<xsl:output method="xml" indent="yes"/>
<xsl:template match="/osobe">
<root>
<xsl:apply-templates select="osoba"/>
</root>
</xsl:template>
<xsl:template match="osoba">
<ime username="{@username}">
<xsl:value-of select="ime" />
</ime>
</xsl:template>
</xsl:stylesheet>
Ovo dovodi do novog XML dokumenta, koji ima drugačiju strukturu:
<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<root>
<ime username="PP1">Petar</ime>
<ime username="MM1">Marko</ime>
</root>
Primer 2 (prevođenje iz XML u XHTML)
[уреди | уреди извор]Procesovanje XSLT fajla
<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<xsl:stylesheet
version="1.0"
xmlns:xsl="http://www.w3.org/1999/XSL/Transform"
xmlns="http://www.w3.org/1999/xhtml">
<xsl:output method="xml" indent="yes" encoding="UTF-8"/>
<xsl:template match="/osobe">
<html>
<head> <title>Testiranje XML primera</title> </head>
<body>
<h1>Osobe</h1>
<ul>
<xsl:apply-templates select="osoba">
<xsl:sort select="prezime" />
</xsl:apply-templates>
</ul>
</body>
</html>
</xsl:template>
<xsl:template match="osoba">
<li>
<xsl:value-of select="prezime"/><xsl:text>, </xsl:text><xsl:value-of select="ime"/>
</li>
</xsl:template>
</xsl:stylesheet>
sa XML ulaznom datotekom prikazanom gore rezultira u narednom XHTML (razmak je prilagođen zbog čitljivosti):
<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<html xmlns="http://www.w3.org/1999/xhtml">
<head> <title>Testiranje XML primera</title> </head>
<body>
<h1>Osobe</h1>
<ul>
<li>Markovic, Marko</li>
<li>Petrovic, Petar</li>
</ul>
</body>
</html>
Ovaj XHTML generiše prikazani izlaz kada je pokrenut u veb pregledaču.
Da bi veb pregledač mogao automatski da primenjuju XSL transformaciju u XML dokument na ekranu, XML stylesheet sa instrukcijama za procesiranje može da se ubaci u XML. Tako, na primer, ako je stylesheet u Primeru 2 iznad bio dostupni kao "primer2.xsl", sledeća uputstva se mogu dodati na originalni dolazni XML:[47]
<?xml-stylesheet href="primer2.xsl" type="text/xsl" ?>
U ovom primeru, text/xsl
je tehnički netačno, sudeći po W3C specifikacijama[47] (po kojima je to trebalo da bude text/xml
), ali to je jedina vrsta medija koji je široko podržan od strane brauzera od 2009.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Transformation”. 19. 9. 2012.
- ^ „XML Output Method”. 19. 9. 2012.
- ^ Kepser, Stephan. „A Simple Proof for the Turing-Completeness of XSLT and XQuery”. Proceedings of Extreme Markup Languages. Архивирано из оригинала 04. 05. 2012. г. Приступљено 30. 11. 2016.
- ^ Michael Kay. „What kind of language is XSLT?”.
- ^ „A Proposal for XSL”. W3C.
- ^ „XML and Semantic Web W3C Standards Timeline” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 04. 2013. г. Приступљено 30. 11. 2016.
- ^ „XSL Transformations (XSLT) Version 1.1”. W3.org. 24. 8. 2001. Приступљено 12. 7. 2014.
- ^ „XML Path Language (XPath) 2.0 (Second Edition)”. W3.org. 14. 12. 2010. Приступљено 12. 7. 2014.
- ^ „XSL Transformations (XSLT) Version 2.0”. W3.org. 23. 1. 2007. Приступљено 12. 7. 2014.
- ^ „XSL Transformations (XSLT)”. W3.org. 16. 11. 1999. Приступљено 12. 7. 2014.
- ^ „What's New in XSLT 3.0?”. w3. Приступљено 6. 1. 2014.
- ^ Kay, Michael. „A Streaming XSLT Processor”. Balisage: The Markup Conference 2010 Proceedings. Приступљено 15. 2. 2012.
- ^ „Discover the Wonders of XSLT: XSLT Quirks”. Архивирано из оригинала 09. 07. 2011. г. Приступљено 30. 11. 2016. „XSLT is a very specialized language with a distinct declarative flavor.”
- ^ Kay, Michael. „What kind of language is XSLT?”. IBM. Приступљено 13. 11. 2013.
- ^ „XSLT Definitions”. „XSLT declarations define a set of rules and guidelines that are applied during processing according to a predefined algorithm.”
- ^ „RaptorXML”. Приступљено 21. 8. 2013.
- ^ „Exselt XSLT Processor”. Exselt. 6. 6. 2015. Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 30. 11. 2016.
- ^ „The XSLT C library for GNOME: libxslt”. Приступљено 23. 11. 2012.
- ^ „The XSLT C library for GNOME: The xsltproc tool”. Приступљено 23. 11. 2012.
- ^ „xsltproc man page”. Приступљено 23. 11. 2012.
- ^ „New package: libxslt”. Приступљено 23. 11. 2012.
- ^ „The WebKit Open Source Project - XSLT”. Архивирано из оригинала 05. 09. 2015. г. Приступљено 25. 10. 2009.
- ^ „The XML C parser and toolkit of Gnome: Python and bindings”. Приступљено 23. 11. 2012.
- ^ „XML::LibXSLT - Interface to the GNOME libxslt library”. CPAN. Приступљено 23. 11. 2012.
- ^ „libxslt-ruby”. Приступљено 23. 11. 2012.
- ^ „libxml”. Приступљено 23. 11. 2012.
- ^ „cl-libxml2 High-level wrapper around libxml2 and libxslt libraries”.
- ^ „TclXML”. Приступљено 21. 5. 2013.
- ^ „libxml++”. sourceforge.net. Приступљено 23. 11. 2012.
- ^ „Command Line Transformation Utility (msxsl.exe)”. Microsoft. Приступљено 22. 10. 2012.
- ^ „Saxon Client Edition 1.0”. Saxonica. Приступљено 14. 8. 2012.
- ^ „QuiXSLT » QuiX-Tool Suite”. Project.inria.fr. 14. 11. 2013. Приступљено 12. 7. 2014.
- ^ Saxonica. „About Saxon-CE”. Приступљено 16. 6. 2012.
- ^ Frameless. „Frameless XSLT/XPath 2.0 processor”. Приступљено 9. 6. 2014.[мртва веза]
- ^ Delpratt, O'Neil (2013). „XML on the web: is it still relevant?”. XML London 2013: 35—48. ISBN 978-0-9926471-0-0. doi:10.14337/XMLLondon13.Delpratt01. Архивирано из оригинала 13. 03. 2017. г. Приступљено 30. 11. 2016.
- ^ Broersma, Robbert; Van der Kolk, Yolijn (2014). „Frameless for XML - The Reactive Revolution”. XML London 2014: 128—132. ISBN 978-0-9926471-1-7. doi:10.14337/XMLLondon14.Broersma01. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 30. 11. 2016.
- ^ „Can't read an XML and/or XSLT in Google Chrome”. Stack Overflow. 2014. Приступљено 12. 7. 2014.
- ^ „Xuriella XSLT”.
- ^ „Plexippus XPath”.
- ^ Saxon: Anatomy of an XSLT processor - Article describing implementation & optimization details of a popular XSLT processor.
- ^ Lumley, John; Kay, Michael (2015). „Improving Pattern Matching Performance in XSLT”. XML London 2015: 9—25. ISBN 978-0-9926471-2-4. doi:10.14337/XMLLondon15.Lumley01. Архивирано из оригинала 15. 04. 2016. г. Приступљено 30. 11. 2016.
- ^ Kay, Michael; Lockett, Debbie (2014). „Benchmarking XSLT Performance”. XML London 2014: 10—23. ISBN 978-0-9926471-1-7. doi:10.14337/XMLLondon14.Kay01. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 30. 11. 2016.
- ^ „XSL Transformations (XSLT) Version 2.0”. W3C. Приступљено 19. 10. 2012.
- ^ „Application Media Types”. IANA. Приступљено 19. 10. 2012.
- ^ „XSLT Requirements for Viewing XML in a Browser”. Microsoft. Приступљено 19. 10. 2012.
- ^ Kay, Michael (2008). XSLT 2.0 and XPath 2.0 Programmer's Reference. Wiley. стр. 100. ISBN 978-0-470-19274-0.
- ^ а б „XSL Transformations (XSLT) Version 1.0: W3C Recommendation – Embedding Stylesheets”. W3C. 16. 11. 1999.
Dodatna literatura
[уреди | уреди извор]- XSLT od Doug Tidwell, objavio O’Reilly -978-0-596-00053-0-
- XSLT Cookbook od Sal Mangano, objavio O’Reilly -978-0-596-00974-8-
- XSLT 2.0 Programmer's Reference od Michael Kay ISBN 978-0-7645-6909-8
- XSLT 2.0 and XPath 2.0 Programmer's Referenca od Michael Kay ISBN 978-0-470-19274-0
- XSLT 2.0 Web Development od Dmitry Kirsanov ISBN 978-0-13-140635-3
- XSL Companion, Druga edicija od Neil Bradley, objavio Addison-Wesley ISBN 978-0-201-77083-4
- XSLT and XPath on the Edge (Unlimited Edition) od Jeni Tennison, objavio Hungry Minds Inc, U.S. ISBN 978-0-7645-4776-8
- XSLT & XPath, A Guide to XML Transformations od John Robert Gardner i Zarella Rendon, objavio Prentice-Hall ISBN 978-0-13-040446-6
- XSL-FO od Dave Pawson, objavio O'Reilly ISBN 978-0-596-00355-5
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Dokumentacija
- XSLT 1.0 W3C Recommendation
- XSLT 2.0 W3C Recommendation
- XSLT 3.0 W3C Working Draft
- XSLT - MDC Docs Архивирано на сајту Wayback Machine (26. децембар 2011), Mozilla Developer Network
- XSLT Reference (MSDN)
- XSLT Elements (Saxon)
- XSLT introduction and reference
- XSLT kod biblioteka
- EXSLT Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2006) je široko rasprostranjena inicijativa zajednica da obezbede proširenja XSLT.
- FXSL je biblioteka koja sprovodi podršku funkcija višeg reda u XSLT. FXSLT je napisana u samom XSLT-u.
- The XSLT Standard Library pruža XSLT diveloper sa setom XSLT obrazaca za najčešće korišćenih funkcija. Ovo se implementira samo u XSLT, to jest ne koriste se nikakvi dodaci.
- Kernow Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2008) GUI za Saxon koji obezbeđuje „i klik interfejs za pokretanje transformacija.
- xslt.js – Transform XML with XSLT Архивирано 2013-01-05 на сајту Archive.today JavaScript biblioteka koje transformise XML u XSLT u pregledaču.
Овај чланак је започет или проширен кроз пројекат семинарских радова. Потребно је проверити превод, правопис и вики-синтаксу. Када завршите са провером, допишете да након |проверено=. |