XSLT

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

XSLT (Extensible Stylesheet Language Transformations) je jezik za transformisanje XML dokumenata[1] koji kasnije mogu biti konvertovani i u ostale formate kao što su PDF, PostScript i PNG.[2] XSLT 1.0 je podržan u svim današnjim pretraživačima.

Ulazni dokumenti su XML fajlovi, ali se može koristiti bilo šta od čega se može kreirati XQuery i XPath model podataka, kao što su relacione baze podataka.[1]

Prema XSL transformacijama se odnosimo kao prema programskom jeziku, jer je sistem upita koji se može opisati Tjuringovom mašinom, tj. XSLT je Turing-potpun.[3]

Istorija[уреди]

Funkcionalni jezici su imali ogroman uticaj na XSLT.[4] Najveći uticaj je imao DSSSL, koji je formatirao SGML kao što i XSLT formatira XML.[5]

  • XSLT 1.0: XSLT je bio deo World Wide Web Consortiumovog (W3C) Extensible Stylesheet Language (XSL) 1998–1999 projekta u kome su takođe nastali XSL-FO i XPath. Neki članovi koji su kreirali XSLT, uključujući James Clark-a, urednika, prethodno su radili na kreiranju DSSSL. XSLT 1.0 objavljen u novembru 1999.[6]
  • XSLT 2.0: nakon neuspešnog pokušaja da se napravi varzija 1.1 2001. godine,[7] radna grupa XSL je udružila snage sa XQueryjevom radnom grupom i napravili su XPath 2.0,[8] sa bogatijim modelom podataka i sistemom zasnovanim na XML Schema. Najnovija verzija je XSLT 2.0,[9] razvijena je od strane Michael Kaya. Od 2010, XSLT 1.0[10] se i dalje široko upotrebljava, ali 2.0 verzije nije podržan od strane veb pregledača ili u okruženjima poput LAMPa.
  • Od oktobra 2014. godine karaktersistike XSLT 3.0 obuhvataju:[11]
    • Streaming transformacija: u prethodnim verzijama potpuni unos dokumenata je morao biti učitan u memoriju pre obrade,[12] a ispis nije mogao biti prikazan dok procesuiranje nije bilo završeno. Radna verzija XML streaminga će biti korišćena za procesiranje dokumenata koji su isuviše veliki da stanu u memoriju, ili kada su transformacije pisane u XML Pipelines.
    • Poboljšanja u modularnost velikih stylesheet-ova.
    • Poboljšano upravljanje dinamičkim grešakama, na primer xsl:try instrukcija.
    • Funkcije sada mogu biti argumenti drugim funkcijama.

Dizajn i modeliranje procesa[уреди]

Dijagram toka procesa i osnovnih elemenata XSLTa.

XSLT koristi jedan ili više XML izvornih dokumenata i jedan ili više XSLT stylesheetova i procesuira ih da bi napravio izlazni dokument. U poređenju sa široko upotrebljavanim imperativnim programiranjem, kome, na primer, pripada i jezik C, XSLT je deklarativni jezik.[13] Osnova procesne paradigme je povezivanje obrazaca.[14] Umesto nabrajanja imperativnog niza naredbi koje se izvodule u okruženju, treba definisati samo kako rukovati sa povezivanjem čvorova određenog XPath obrazca, a ako se desi da procesor naiđe na neki, sadržaj obrazaca efikasno obrađuje funkcionalne izraze koji direktno predstavljaju svoj dobijeni formular - rezultujuće drvo, koje je osnova za procesorev izlaz.

Procesor prati fiksiran algoritam.[15] Na početku, uz pretpostavku da je stylesheet učitan i pripremljen, procesor gradi izvorno drvo od ulaznog XML dokumenta. Zatim se obrađuje korijenski čvor izvornog drveta, nalazi se odgovarajući šablon za taj čvor u stylesheet-u, i proverava se sadržaj šablona. Instrukcije u svakom šablonu uglavnom usmeravaju procesor ili da stvara čvorove u rezultujućem drvetu, ili da obradi više čvorova u izvornom drveta na isti način kao i korenski čvor. Izlaz predstavlja rezultatirajuće drvo.

Implementacija porcesora[уреди]

  • -Altova RaptorXML Server: cross-platforma koja podržava XSLT 1.0 i 2.0, većinu XPath 3.0, i neke delove iz XSLT 3.0 radnog nacrta; takođe i XQuery. Dozvoljava operacije komandne linije i interfejsa COM, Java i .NET[16] i takođe uključuje ugrađen HTTP server.
  • Exselt:[17] XSLT 3.0 procesor koji radi na .NET frameworku napisanom u F#. Potpuno podržava XSLT 3.0 nacrt, XPath 3.0 preporuku i XDM 3.0 preporučene standarde.
  • libxslt je besplatna biblioteka realizovana pod MIT licencom koja se može ponovo koristiti u komercijalnim aplikacijama. Bazirana je na libxml i implementirana na C- u zbog brzine i portabilnosti. Podržava XSLT 1.0 i EXSLT ekstenzije.[18]
  • MSXML i .NET. MSXML uključuju XSLT 1.0 procesor. Od MSXML 4.0 uključena je alatka komandne linije msxsl.exe.[30]
  • Saxon: XSLT (2.0 i delom 3.0) i XQuery 3.0 procesor sa otvorenim kodom i vlasničkim softverom za samostalne operacije i za Java, JavaScript[31] i .NET.
  • QuiXSLT: XSLT 3.0 procesor koji radi streaming implementiran u Javi od strane Innovimaxa i INRIA.[32]
  • Xalan: XSLT 1.0 procesor otvorenog koda od Apache Software Foundation dostupan samostalno ali i za Javu i C++.
  • Veb pregledači: Safari, Chrome, Firefox, Opera i Internet Explorer podržavaju XSLT 1.0. Ni jedan izvorno ne podržava XSLT 2.0, iako proizvodi treće strane kao što su Saxon-CE[33] i Frameless[34] mogu obezbediti ovu funkcionalnost.[35][36] Veb pregledači mogu obavljati transformacije nad XML datotekama u hodu i prikazati rezultat obrade u prozoru pregledača. Ovo se obavlja ugrađivanjem XSL u XML dokument ili se upućuje na fajl koji sadrži XSL instrukcije iz XML dokumenta. Ovaj drugi metod ne može da radi sa Chromom zbog bezbednosnog modela.[37]
  • XMLStarlet je "lista alatki komandne linije koje mogu biti korištene da transformišu, izaberu, testiraju i urede XML dokumenta". Može "primeniti XSLT stylesheet-ove na XML dokumenta" i ne zahteva Javu. Koristi libxslt i podržava XSLT 1.0.
  • Xuriella[38] i Plexippus-xpath[39] su XSLT 1.0 procesori pisani u Common Lispu.

Performanse[уреди]

Većina ranijih XSLT procesora su prevodioci. U skorije vreme, kod sve učestalije koristi prenosive srednje jezike (kao što su Java bytecode ili .NET Common Intermediate Language) kao cilj. Međutim, čak i interpretativni proizvodi uglavnom nude zasebne analize i faze izvršavanja, omogućavajući da se optimalno izrazno drvo kreira u memoriji i ponovo koristiti za obavljanje raznih transformacija.

Ovo omogućava značajne prednosti performansi u onlajn izdavačkim programima, gde je ista transformacija primenjena mnogo puta u sekundi nad različitim izvornim dokumentima.[40] Ovo razdvajanje se ogleda u dizajnu XSLT-a koji procesuira API-je (kao što je Java API za XML procesiranje JAXPa).

Raniji XSLT procesors imali su vrlo malo optimizacije. Stylesheet dokumenta su učitavana u Document Object Modele a procesor deluje na njih direktno. XPath alati takođe nisu bili optimizovani. Međutim, sve većem uporebom, XSLT procesori počinju koristiti optimizacione tehnike funkcionalnih jezika i relacionih upitnih jezika, kao što su statička prepisivanja drveća (npr. izmestiti računananja izvan petlji) i lenje protočne procene da bi se smanjio memorijski otisak proizveden međurezultatima (i dozvolio "rani izlazak" kada procesor može oceniti izraz kao što je following-sibling::*[1] bez potpunog računanja podizraza). Mnogi procesori koriste reprezentaciju drveta koja je značajno efikasnija (i u vremenu i u porstoru)[41] nego implementacija opšte namene.

U junu 2014, Debbie Lockett i Michael Kay predstavili su benchmarking okvir otvorenog koda za XSLT procesore nazvan XT-Speedo.[42]

XSLT tipovi media[уреди]

<output> element može prihvatiti tip media-type, koji dopušta da se postavi tip media (ili MIME type) za rezultirajući izlaz. Na primer: <xsl:output output="xml" media-type="application/xml"/>. XSLT 1.0 preporučuje opštije tipove atributa text/xml i application/xml jer dugo vremena nije bilo registrovanog tipa medija za XSLT. Tada je text/xsl postao de facto standard. U XSLT 1.0 nije bilo precizirano kako media-type vrednosti treba koristiti.

Objavljivanjem XSLT 2.0, W3C preporučuje registraciju MIME tipa medija application/xslt+xml[43] koji je kasnije bio registrovan na Internet Assigned Numbers Authority (IANA).[44]

Radni nacrt XSLT je koristio text/xsl u svojim primerima i ovaj tip je implementirao i nastavljao da promoviše Microsoft u Internet Explorer-u[45] i MSXML. Široko je upotrebljivana i xml-stylesheet procesna instrukcija. Zato, u praksi, korisnici koji žele da kontrolišu transformaciju u pregledaču korištenjem procesnih instrukcija moraju koristiti neregistrovan media tip.[46]

XSLT primeri[уреди]

Ispod je primer dolaznog XML dokumenta.

 1 <?xml version="1.0" ?>
 2 <osobe>
 3   <osoba username="PP1">
 4     <ime>Petar</ime>
 5     <prezime>Petrović</prezime>
 6   </osoba>
 7   <osoba username="MM1">
 8     <ime>Marko</ime>
 9     <prezime>Marković</prezime>
10   </osoba>
11 </osobe>

Primer 1 (transformisanje iz XSLT u XML)[уреди]

Ovaj XSLT stylesheet obezbjeđuje šablon za prevođenje XML dokumenta.

 1 <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
 2 <xsl:stylesheet xmlns:xsl="http://www.w3.org/1999/XSL/Transform" version="1.0">
 3   <xsl:output method="xml" indent="yes"/>
 4 
 5   <xsl:template match="/osobe">
 6     <root>
 7       <xsl:apply-templates select="osoba"/>
 8     </root>
 9   </xsl:template>
10 
11   <xsl:template match="osoba">
12     <ime username="{@username}">
13       <xsl:value-of select="ime" />
14     </ime>
15   </xsl:template>
16 
17 </xsl:stylesheet>

Ovo dovodi do novog XML dokumenta, koji ima drugačiju strukturu:

1 <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
2 <root>
3   <ime username="PP1">Petar</ime>
4   <ime username="MM1">Marko</ime>
5 </root>

Primer 2 (prevođenje iz XML u XHTML)[уреди]

Procesovanje XSLT fajla

 1 <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
 2 <xsl:stylesheet
 3   version="1.0"
 4   xmlns:xsl="http://www.w3.org/1999/XSL/Transform"
 5   xmlns="http://www.w3.org/1999/xhtml">
 6 
 7   <xsl:output method="xml" indent="yes" encoding="UTF-8"/>
 8 
 9   <xsl:template match="/osobe">
10     <html>
11       <head> <title>Testiranje XML primera</title> </head>
12       <body>
13         <h1>Osobe</h1>
14         <ul>
15           <xsl:apply-templates select="osoba">
16             <xsl:sort select="prezime" />
17           </xsl:apply-templates>
18         </ul>
19       </body>
20     </html>
21   </xsl:template>
22 
23   <xsl:template match="osoba">
24     <li>
25       <xsl:value-of select="prezime"/><xsl:text>, </xsl:text><xsl:value-of select="ime"/>
26     </li>
27   </xsl:template>
28 
29 </xsl:stylesheet>

sa XML ulaznom datotekom prikazanom gore rezultira u narednom XHTML (razmak je prilagođen zbog čitljivosti):

<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<html xmlns="http://www.w3.org/1999/xhtml">
  <head> <title>Testiranje XML primera</title> </head>
  <body>
    <h1>Osobe</h1>
      <ul>
        <li>Markovic, Marko</li>
        <li>Petrovic, Petar</li>
      </ul>
  </body>
</html>

Ovaj XHTML generiše prikazani izlaz kada je pokrenut u veb pregledaču.

Dobijeni XHTML generisan od XML ulazne datoteke i XSLT transformacije.

Da bi veb pregledač mogao automatski da primenjuju XSL transformaciju u XML dokument na ekranu, XML stylesheet sa instrukcijama za procesiranje može da se ubaci u XML. Tako, na primer, ako je stylesheet u Primeru 2 iznad bio dostupni kao "primer2.xsl", sledeća uputstva se mogu dodati na originalni dolazni XML:[47]

<?xml-stylesheet href="primer2.xsl" type="text/xsl" ?>

U ovom primeru, text/xsl je tehnički netačno, sudeći po W3C specifikacijama[47] (po kojima je to trebalo da bude text/xml), ali to je jedina vrsta medija koji je široko podržan od strane brauzera od 2009.

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Transformation”. 19. 9. 2012. 
  2. ^ „XML Output Method”. 19. 09. 2012. 
  3. ^ Kepser, Stephan. „A Simple Proof for the Turing-Completeness of XSLT and XQuery”. Proceedings of Extreme Markup Languages. 
  4. ^ Michael Kay. „What kind of language is XSLT?”. 
  5. ^ „A Proposal for XSL”. W3C. 
  6. ^ „XML and Semantic Web W3C Standards Timeline” (PDF). 
  7. ^ „XSL Transformations (XSLT) Version 1.1”. W3.org. 24. 8. 2001. Приступљено 12. 7. 2014. 
  8. ^ „XML Path Language (XPath) 2.0 (Second Edition)”. W3.org. 14. 12. 2010. Приступљено 12. 7. 2014. 
  9. ^ „XSL Transformations (XSLT) Version 2.0”. W3.org. 23. 01. 2007. Приступљено 12. 7. 2014. 
  10. ^ „XSL Transformations (XSLT)”. W3.org. 16. 11. 1999. Приступљено 12. 7. 2014. 
  11. ^ „What's New in XSLT 3.0?”. w3. Приступљено 6. 1. 2014. 
  12. ^ Kay, Michael. „A Streaming XSLT Processor”. Balisage: The Markup Conference 2010 Proceedings. Приступљено 15. 2. 2012. 
  13. ^ „Discover the Wonders of XSLT: XSLT Quirks”. »XSLT is a very specialized language with a distinct declarative flavor.« 
  14. ^ Kay, Michael. „What kind of language is XSLT?”. IBM. Приступљено 13. 11. 2013. 
  15. ^ „XSLT Definitions”. »XSLT declarations define a set of rules and guidelines that are applied during processing according to a predefined algorithm.« 
  16. ^ „RaptorXML”. Приступљено 21. 8. 2013. 
  17. ^ „Exselt XSLT Processor”. Exselt. 06. 6. 2015. 
  18. ^ „The XSLT C library for GNOME: libxslt”. Приступљено 23. 11. 2012. 
  19. ^ „The XSLT C library for GNOME: The xsltproc tool”. Приступљено 23. 11. 2012. 
  20. ^ „xsltproc man page”. Приступљено 23. 11. 2012. 
  21. ^ „New package: libxslt”. Приступљено 23. 11. 2012. 
  22. ^ „The WebKit Open Source Project - XSLT”. Приступљено 25. 10. 2009. 
  23. ^ „The XML C parser and toolkit of Gnome: Python and bindings”. Приступљено 23. 11. 2012. 
  24. ^ „XML::LibXSLT - Interface to the GNOME libxslt library”. CPAN. Приступљено 23. 11. 2012. 
  25. ^ „libxslt-ruby”. Приступљено 23. 11. 2012. 
  26. ^ „libxml”. Приступљено 23. 11. 2012. 
  27. ^ „cl-libxml2 High-level wrapper around libxml2 and libxslt libraries”. 
  28. ^ „TclXML”. Приступљено 21. 5. 2013. 
  29. ^ „libxml++”. sourceforge.net. Приступљено 23. 11. 2012. 
  30. ^ „Command Line Transformation Utility (msxsl.exe)”. Microsoft. Приступљено 22. 10. 2012. 
  31. ^ „Saxon Client Edition 1.0”. Saxonica. Приступљено 14. 8. 2012. 
  32. ^ „QuiXSLT » QuiX-Tool Suite”. Project.inria.fr. 14. 11. 2013. Приступљено 12. 07. 2014. 
  33. ^ Saxonica. „About Saxon-CE”. Приступљено 16. 6. 2012. 
  34. ^ Frameless. „Frameless XSLT/XPath 2.0 processor”. Приступљено 09. 6. 2014. 
  35. ^ Delpratt, O'Neil (2013). „XML on the web: is it still relevant?”. XML London 2013: 35—48. ISBN 978-0-9926471-0-0. doi:10.14337/XMLLondon13.Delpratt01. 
  36. ^ Broersma, Robbert; Van der Kolk, Yolijn (2014). „Frameless for XML - The Reactive Revolution”. XML London 2014: 128—132. ISBN 978-0-9926471-1-7. doi:10.14337/XMLLondon14.Broersma01. 
  37. ^ „Can't read an XML and/or XSLT in Google Chrome”. Stack Overflow. 2014. Приступљено 12. 7. 2014. 
  38. ^ „Xuriella XSLT”. 
  39. ^ „Plexippus XPath”. 
  40. ^ Saxon: Anatomy of an XSLT processor - Article describing implementation & optimization details of a popular XSLT processor.
  41. ^ Lumley, John; Kay, Michael (2015). „Improving Pattern Matching Performance in XSLT”. XML London 2015: 9—25. ISBN 978-0-9926471-2-4. doi:10.14337/XMLLondon15.Lumley01. 
  42. ^ Kay, Michael; Lockett, Debbie (2014). „Benchmarking XSLT Performance”. XML London 2014: 10—23. ISBN 978-0-9926471-1-7. doi:10.14337/XMLLondon14.Kay01. 
  43. ^ „XSL Transformations (XSLT) Version 2.0”. W3C. Приступљено 19. 10. 2012. 
  44. ^ „Application Media Types”. IANA. Приступљено 19. 10. 2012. 
  45. ^ „XSLT Requirements for Viewing XML in a Browser”. Microsoft. Приступљено 19. 10. 2012. 
  46. ^ Kay, Michael (2008). XSLT 2.0 and XPath 2.0 Programmer's Reference. Wiley. стр. 100. ISBN 978-0-470-19274-0. 
  47. 47,0 47,1 „XSL Transformations (XSLT) Version 1.0: W3C Recommendation – Embedding Stylesheets”. W3C. 16. 11. 1999. 

Dodatna literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]

Dokumentacija
XSLT kod biblioteka
  • EXSLT je široko rasprostranjena inicijativa zajednica da obezbede proširenja XSLT.
  • FXSL je biblioteka koja sprovodi podršku funkcija višeg reda u XSLT. FXSLT je napisana u samom XSLT-u.
  • The XSLT Standard Library pruža XSLT diveloper sa setom XSLT obrazaca za najčešće korišćenih funkcija. Ovo se implementira samo u XSLT, to jest ne koriste se nikakvi dodaci.
  • Kernow GUI za Saxon koji obezbeđuje „i klik interfejs za pokretanje transformacija.
  • xslt.js – Transform XML with XSLT JavaScript biblioteka koje transformise XML u XSLT u pregledaču.