Xylosteus spinolae
| Xylosteus spinolae | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | X. spinolae
|
| Биномно име | |
| Xylosteus spinolae Frivaldszky 1838
| |
Xylosteus spinolae је врста инсекта из реда тврдокрилаца (Coleoptera) и породице стрижибуба (Cerambycidae). Сврстана је у потпородицу Lepturinae.[1]
Опис[уреди | уреди извор]
Тело је светлије или тамније црвено-браон боје. Покрилца су са осам жућкастих мрља, а антене су средње дужине до кратке. Грудни сегмент са стране са по једним затупастим зубићем. Дужина тела од 14 до 16 мм.[1]
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Врста је распрострањена на Балканском полуострву, јужној Аустрији и северној Италији. У Србији је спорадично налажена, углавном на планинама. [2][3]
Биологија[уреди | уреди извор]
Животни циклус траје две године. Биљка домаћин је леска (Corylus avelana). Ларве се развијају у мртвим стаблима и корењу леске. Адулти су ноћу активни и налазе се увек на биљци домаћину. Активни су од априла до јула. [1] [4]
Статус заштите[уреди | уреди извор]
На подручју Србије је заштићена подврста Xylosteus spinolae rufiventris - налази се на Прилогу II Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.[5]
Синоними[уреди | уреди извор]
- Xylosteus merkli Pic, 1910
- Rhagium rufiventre Germar, 1845
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Павићевић, Драган; Илић, Настас; Ђурић, Милан (2015). Стрижибубе Србије. Београд: Завод за заштиту природе Србије; ХабиПрот. ISBN 978-86-80877-49-5.
- ^ Ilić, Nastas; Ćurčić, Srećko. A checklist of longhorn beetles (Coleoptera: Cerambycidae) of Serbia. Auckland, New Zealand. ISBN 978-1-77557-805-5. OCLC 927351262.
- ^ „Xylosteus spinolae | Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2020-12-10.
- ^ „Cerambycidae - West Palaearctic reigion”.
- ^ Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. „Службени гласник РС“ број 36/09. 2010.