Јован Живковић (професор)
| Јован Живковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 17. октобар 1767. |
| Место рођења | Даљ,  Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | после 1826. |
| Место смрти | ?, ? |
Јован Живковић (Даљ, 17. октобар 1767 — ?, после 1826) био је српски професор и преводилац.
Биографија[уреди | уреди извор]
Карловачка гимназија[уреди | уреди извор]
Након завршеног школовања радио је као професор гимназије у Сремским Карловцима (1796-1816) у сва четири разреда човечности. Био је учен човек и веома цењени професор. Држао је на стану и храни ђаке. Предавао је Георгију Магарашевићу и Јовану Хаџићу.
Када су 1813. почеле да излазе Новине сербске Живковић је био нека врста повереника за Сремске Карловце. Састајао се са Вуком приликом његових посета Карловцима (1815 и 1816), и пружао му подршку у реформаторском раду. Често је боравио у Шишатовцу код архимандрита Лукијана Мушицког.[1]
Препарандија[уреди | уреди извор]
Пошто је Препарандија пресељена из Сентандреје у Сомбор Живковић је прешао у ову школу новембра 1816. године. Тамо је предавао словенску граматику, немачки, епистолографију и српску стилистику до 1826. године.[1]
Препарандијом је, поред директора, управљао и Савет школе (Concertatio litteraria). Живковић је био члан првог Савета (1819), заједно са осталим најугледнијим професорима.[2]
Припадао је групи професора чијим залагањем је основана препарандијска библиотека, а био је и један од првих дародаваца, приложивши одређен број књига из приватне библиотеке.[3]
Преводилачки рад[уреди | уреди извор]
Превео је с немачког Хердеров избор источњачких прича Палмово листвије (Будим, 1808), а превод је посветио карловачком сенатору Алексију Живковићу. У рукопису му је остао уџбеник Словенска граматика на сербском језику.[1]
Од 1809. до 1824. претплаћивао се на српску књигу из Сремских Карловаца и Сомбора (Д. Исаиловић, Г. Лазић, П. Атанацковић, Г. Магарашевић, М. Видаковић, Вук Караџић, Ајземан, Фанелон итд.).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Српски биографски речник књига 3, Д-З. Нови Сад: Матица српска. 2007. стр. 770—771.
- ^ Косановић, Јелена (2001). „Урош Несторовић и прва српска учитељска школа у Сентандреји и Сомбору” (PDF). Норма. VIII: 177.
- ^ 200 ГОДИНА СРПСКЕ ПРЕПАРАНДИЈЕ У СЕНТАНДРЕЈИ И СОМБОРУ. Сомбор: Педагошки факултет у Сомбору. 2014. стр. 383.