Пређи на садржај

Џисабуро Озава

С Википедије, слободне енциклопедије
Џисабуро Озава
Вицеадмирал Џисабуро Озава
Лични подаци
Датум рођења(1886-10-02)2. октобар 1886.
Место рођењаПрефектура Мијазаки, Јапанско царство
Датум смрти9. новембар 1966.(1966-11-09) (80 год.)
Место смртинепознато, Јапан
ОбразовањеПоморски ратни колеџ, Царска јапанска поморска академија
Војна каријера
Служба19091945.
Војска Јапанска царска морнарица
ЧинВицеадмирал
КомандантРазарачи: Таке, Шимаказе и Асаказе
Маја
Харуна
Поморска академија
Јужна експедициона флота
3. флота
Комбинована флота
Учешће у ратовимаДруги светски рат
*Индијско океански препад
*Битка у Филипинском мору
*Битка у заливу Лејте

Џисабуро Озава (јап. 小沢治三郎; Префектура Мијазаки, 2. октобар 1886 – † 9. новембар 1966)[1] је био вицеадмирал у Јапанској морнарици за време Другог светског рата, и био је последњи командант Комбиноване флоте. Многи војни аналитичари и историчари сматрају Озаву за једног од најспособнијих Јапанских адмирала у Другом светском рату.[тражи се извор]

Рани период

[уреди | уреди извор]

Озава је рођен у пољопривредној области Коју, префектура Мијазаки на јапанском острву Кјушу. Он је дипломорао у 37. класи на јапанској поморској академији 1909. године, и био је на 45. месту ранг листе од 179 кадета. Као подофицир служи на крстарици Соја, па на оклопном крсташу Касуга, а затим на бојном броду Микаса.

Након што је унапређен у чин Ensign (еквивалент: Потпоручник), Озава служи на разарачу Араре, бојном крсташу Хиеи и крстарици Читоше, а као Lieutenant (еквивалент: Поручник Фрегате), на бојном броду Кавачи и разарачу Хиноки. Он је био специјалиста за торпедно ратаовање и његово анализирање, а након дипломирања на поморском ратном колеџу у Јапану 1919. године и након унапређења у чин Lieutenant commander (еквивалент: Поручник Бојног Брода), постаје командант разарача Таке. Касније командује разарачима Шимаказе и Асаказе. Озава прелази 1925. године на бојни крсташ Конго, где служи као главни торпедни официр.

Озава се налазио на разним штабним местима у периоду од 1925. до 1933. године, осим 1930. године, када је прикључен јапанској делегацији која је посетила Сједињене Америчке Државе и Европу. Дана, 15. новембра 1934. године, он постаје командант крстарице Маја, а следеће године командант бојног крсташа Харуна.

Озава је 1. децембра 1936. године унапређен у чин контраадмирала. Он је наставио да служи на разним штабним местима, укључујући и место начелника штаба Комбиноване флоте 1937. године, као и место команданта јапанске поморске академије, а 15. новембра 1940. године је унапређен у чин вицеадмирала.

Други светски рат

[уреди | уреди извор]

Након напада на Перл Харбор, Озава постаје одговоран за јапанске поморске операције унутар Јужнокинеског мора, као главни командант јужне експедиционе флоте, која је покривала инвазију Малаје. Почетком 1942. године (јануар-март), његова флота је ангажована у инвазији на острва Јава и Суматра.

Озава је био један од водећих официра који су подржавали морнаричко ваздухопловство у јапанској морнарици. Он је први високо рангирани официр који је предложио да се снаге јапанских носача авиона организују у ваздушне флоте, тако да могу заједно да вежбају, и да се боре.

Дана, 11. новембра 1942. године, Озава је постављен за команданта 3. флоте јапанске морнарице, смењујући адмирала Нагума са места команданта снага јапанских носача авиона. Он се показује као енергичан и спретан командант, али је био поражен од бројнијих и технолошки супериорнијих снага Сједињених Америчких Држава у бици у Филипинском мору. Након битке, Озава се повлачи ка Окинави, где подноси своју оставку, која није прихваћена.

Остатак Озавине флоте се борио у бици у заливу Лејте против снага адмирала Хелсија. Иако је Озава био старији адмирал у бици у заливу Лејте, њему није дато главно командно место, пошто је јапански план предвиђао жртвовање његових снага као мамац, како би Куритине централне снаге могле проћи кроз теснац Сан Бернандино и напале Макартурове снаге на плажама острва Лејте. И поред тога, Озава је одиграо своју улогу интелигентно и професионално до краја, премда је његова флота носача авиона уништена код Филипина, користећи је као мамац, са празним полетним палубама, због несташице авиона и обучених пилота.

Након битке, он је постављен на положају у јапанском Адмиралштабу, и постаје последњи командант Комбиноване флоте јапанске морнарице од 29. маја 1945. године. Он одбија унапређење у чин Адмирала, и остаје са чином вицеадмирала све до крајњег распада јапанске царске морнарице.

Озава је имао од својих људи надимак „Гаргојл“ (Онигавара), био је изузетно висок за Јапанца и важио је у морнарици за једног од три најружнија адмирала. Он је такође имао репутацију храброг официра и сажаљивог према својим људима.[2]

Озава умире 1966. године у 80 године живота.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Нишида, Imperial Japanese Navy
  2. ^ Combinedfleet.com

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]