Пређи на садржај

Аполоније Тијански

С Википедије, слободне енциклопедије
Аполоније Тијански
Лични подаци
Датум рођења1. г.
Место рођењаТијана, Кападокијско царство,
Датум смрти98.
Место смртиЕфес, Римска империја,
Филозофски рад
Школа филозофијеНеопитагореизам
Интересовањафилософија

Аполоније Тијански или Аполоније из Тијане (грч. Απολλωνιος ο Τυανευς 1.г - 98.г) - неопитагорејски филозоф. Сачувано је 97 писама приписаних Аполонију[1].

Према раширеним информацијама, Флавије Филострат Старији је почетком 3. века, у име царице Јулије Домне, жене Септимија Севера, саставио Аполонијеву биографију - „Живот Аполонија из Тијане“ у 8 књига, препун са митологизованим елементима. Међу својим изворима Филострат [2] наводи белешке Дамиде из Ниниве, Аполонијевог личног секретара, али већина савремених аутора се слаже да су Дамида, као и Аполонијева путовања на исток, књижевна фикција. Од поузданијих извора Филострат помиње дело Максима Егејског и дело Мојагена у 4 књиге. Постоје још два доказа који разјашњавају време Аполонијевог живота: према Лукијану, Александар Абонотишки је учио са Аполонијем у младости, што указује на отприлике 120. годину, а Касије Дион извештава да је Аполоније имао 95 година када је имао визију убиства Домицијана у Ефесу.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Према биографији Филострата, Аполоније је рођен у богатој породици у кападокијском граду Тијани. Пошто се рано заинтересовао за философију и аскетизам, он је своју младост провео у Асклепијевом храму у граду Егију, прошао је петогодишње искушење ћутања и цео свој наредни живот до дубоке старости провео у лутањима. Наследство преостало после смрти родитеља дао је својој браћи. Кренувши да путује, пропутовао је Малу Азију и чак је покушао да продре у Индију да би се упознао са учењем брамана. Свуда је деловао као проповедник-моралиста и уверавао да може предвидети будућност и чинити чуда. Иако је Нерон протерао све мађионичаре и чаробњаке из Рима, Аполоније је отишао тамо, али је ипак морао да напусти овај град. Посетивши Шпанију, после Неронове смрти, отишао је преко Италије у Грчку, а одатле у римски Египат, где је Веспазијан, који се спремао да преузме власт, искористио његов утицај и славу; Коначно, посетио је и Етиопију.

Враћајући се из Египта, наишао је и на милостив пријем код Тита. Пошто је оптужен за време Домицијанове владавине за подстицање побуне у Египту у корист Нерве, затворен је, добровољно се појавио пред судом и ослобођен. Пошто је поново пропутовао Грчку, Аполоније се настанио у Ефесу, где је основао Питагорејску школу, и умро у доби од скоро 100 година, одбивши Нервин позив да оде у Рим.

Паралеле

[уреди | уреди извор]

Аполонијева биографија, која је укључивала извештаје о чудима које је чинио (исцељење болесника, васкрсење девојке која је умрла на дан венчања), његове говоре против деспотске моћи царева Нерона и Домицијана, његово поседовање екстрачулних перцепција, дарови прорицања и далековидости (на пример, Аполоније је наводно јасно видео убиство Домицијана у Риму, док је био у Ефесу), често је упоређиван са Исусом из Назарета. Тако је крајем 3. века Хијерокле у посебном есеју супротставио Аполонија Исусу и целокупној јеванђељској историји, што је довело до трактата о одговору Јевсевија из Цезареје[3].

  1. ^ Stucchi, Sandro (1988). Il gruppo bronzeo tiberiano da Cartoceto. Studia archaeologica. Roma: "L'Erma" di Bretschneider. ISBN 978-88-7062-599-8. 
  2. ^ Chapter 11: Philostratus’ Life of Apollonius of Tyana, DE GRUYTER, 2012, стр. 258—308, ISBN 978-3-11-029767-6, doi:10.1515/9783110297737.258, isbn 978-3-11-029767-6, Проверите вредност параметра |doi= (помоћ), Приступљено 17. 1. 2024 
  3. ^ Ehrman, Bart D. (2012). Did Jesus exist ? the historical argument for Jesus of Nazareth (1. ed изд.). New York: HarperOne. ISBN 978-0-06-220460-8.