Пређи на садржај

Баријум-нитрат

С Википедије, слободне енциклопедије
Баријум-нитрат
Називи
Други називи
Баријум-динитрат, Баријумова со азотне киселине
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ECHA InfoCard 100.030.006
  • InChI=1S/Ba.2NO3/c;2*2-1(3)4/q+2;2*-1 ДаY
    Кључ: IWOUKMZUPDVPGQ-UHFFFAOYSA-N ДаY
  • InChI=1/Ba.2NO3/c;2*2-1(3)4/q+2;2*-1
  • [Ba+2].[O-][N+](=O)[O-].[O-][N+](=O)[O-]
Својства
Ba(NO3)2
Моларна маса 261,336 g/mol
Агрегатно стање бели кристали
Густина 3,24 g/cm3, основно
Тачка топљења 590 °C, распада се
Опасности
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasReactivity code 3: Capable of detonation or explosive decomposition but requires a strong initiating source, must be heated under confinement before initiation, reacts explosively with water, or will detonate if severely shocked. E.g., fluorineSpecial hazards (white): no code
0
3
3
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Баријум-нитрат је неорганско хемијско једињење опште хемијске формуле Ba(NO3)2.

Својства

[уреди | уреди извор]

Гради беле или безбојне кристале на собној температури. У природи се налази као редак минерал нитробарит. Растворљив је у води (на 20 °C у 100 g воде се раствара 8,7 g баријум-нитрата) и попут других баријумових соли растворљивих у води, отрован је и препоручује се опрез при раду са њим.[1][2][3]

Употреба

[уреди | уреди извор]

Користи се за добијање оксида и за добијање зелене боје ватромета.[1]

  1. ^ а б Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  2. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  3. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]