Баријум-нитрат
Изглед
Називи | |
---|---|
Други називи
Баријум-динитрат, Баријумова со азотне киселине
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ECHA InfoCard | 100.030.006 |
| |
| |
Својства | |
Ba(NO3)2 | |
Моларна маса | 261,336 g/mol |
Агрегатно стање | бели кристали |
Густина | 3,24 g/cm3, основно |
Тачка топљења | 590 °C, распада се |
Опасности | |
NFPA 704 | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Баријум-нитрат је неорганско хемијско једињење опште хемијске формуле Ba(NO3)2.
Својства
[уреди | уреди извор]Гради беле или безбојне кристале на собној температури. У природи се налази као редак минерал нитробарит. Растворљив је у води (на 20 °C у 100 g воде се раствара 8,7 g баријум-нитрата) и попут других баријумових соли растворљивих у води, отрован је и препоручује се опрез при раду са њим.[1][2][3]
Употреба
[уреди | уреди извор]Користи се за добијање оксида и за добијање зелене боје ватромета.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
Литература
[уреди | уреди извор]- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.