Беренгер Рамон II
Беренгер Рамон II | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1054. |
Датум смрти | 1097/1099. |
Место смрти | Света земља, |
Породица | |
Потомство | Рамон Беренгер III |
Родитељи | Рамон Беренгер I Алмодис де ла Марш |
Династија | Барселоне |
Гроф Барселоне | |
Период | 1076. - 1097. |
Претходник | Рамон Беренгер I |
Наследник | Рамон Беренгер III |
Беренгер Рамон II, познат и под именом Беренгер Рамон II Братоубица (1054 - 1097/1099) је био гроф Барселоне, тј. кнез Каталоније (1076—1097) из династије Барселоне.
Био је син претходног грофа Барселоне Рамона Беренгера I и његове супруге грофице Алмодисе де ла Марка.
На месту грофа Барселоне наследио је оца и до 1082. године владао заједно са братом Рамоном Беренгером II el Cap d'Estopes.
Приморска Каталонија је представљала један од економски најнапреднијих делова Шпаније. У Каталонији су сељаци морали да, поред уобичајених кметовских обавеза, сносе и низ других, такозваних рђавих обичаја (malos usos). Сениор би заузео читаво имање сељака, ако би овај умро без деце, и велики део наследства ако би остала за њим деца. Од сељака су узимане нарочите глобе за прекршај брачне верности, у случају пожара на поседу сениора итд. У рђаве обичаје спада и право прве ноћи, насилно узимање дојкиња и низ других обавеза. Феудалци су се одликовали знатном самосталношћу и вршили су огроман утицај на политичко уређење државе. Били су ослобођени свих дажбина. Овде ми видимо пуну власт феудалаца, међу којима су се разликовали крупни — рикос омбрес, средњи и ситни — хидалго. Ниже племство било је потпуно зависно од вишег.
Каталонија је била повезана са средоземном трговином и одржавала живе везе са Италијом и Јужном Француском. Од приморских градова у Каталонији прво је место припадало Барселони. Градови у Каталонији били су не само трговачки центри, у њима је цветало и занатство. Ту се развила металургија и производња коже, бродоградња и сл. Поморско право, разрађено у каталонским градовима, постало је право великог дела средоземних лука. У Каталонији су градови имали велики политички утицај [1].
Сукобљавао се са Ел Сидом и у једном приликом, око 1080. године, Сид је га је поразио предводећи једну муслиманску војску, заробио га и постао управник спорне земље која се налазила у области око Лериде; ипак, Сид је према њему поступао са толико пажње да је овај свог сина и наследника оженио Сидовом кћерком [2].
Од 1095. године, па до 1097. године владао је заједно са својим сином Рамоном Беренгером III, који га је и наследио на престолу.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]4. Berenguer Ramon I the Crooked | ||||||||||||||||
2. Рамон Беренгер I | ||||||||||||||||
5. Санча Санчез | ||||||||||||||||
1. Беренгер Рамон II | ||||||||||||||||
6. Bernard I, Count of Marche | ||||||||||||||||
3. Алмодис де ла Марш | ||||||||||||||||
7. Амелија | ||||||||||||||||
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 311.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 224.
Литература
[уреди | уреди извор]- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд.