Пређи на садржај

Беренгер Рамон II

С Википедије, слободне енциклопедије
Беренгер Рамон II
Лични подаци
Датум рођења1054.
Датум смрти1097/1099.
Место смртиСвета земља,
Породица
ПотомствоРамон Беренгер III
РодитељиРамон Беренгер I
Алмодис де ла Марш
ДинастијаБарселоне
Гроф Барселоне
Период1076. - 1097.
ПретходникРамон Беренгер I
НаследникРамон Беренгер III

Беренгер Рамон II, познат и под именом Беренгер Рамон II Братоубица (1054 - 1097/1099) је био гроф Барселоне, тј. кнез Каталоније (1076—1097) из династије Барселоне.

Био је син претходног грофа Барселоне Рамона Беренгера I и његове супруге грофице Алмодисе де ла Марка.

На месту грофа Барселоне наследио је оца и до 1082. године владао заједно са братом Рамоном Беренгером II el Cap d'Estopes.

Приморска Каталонија је представљала један од економски најнапреднијих делова Шпаније. У Каталонији су сељаци морали да, поред уобичајених кметовских обавеза, сносе и низ других, такозваних рђавих обичаја (malos usos). Сениор би заузео читаво имање сељака, ако би овај умро без деце, и велики део наследства ако би остала за њим деца. Од сељака су узимане нарочите глобе за прекршај брачне верности, у случају пожара на поседу сениора итд. У рђаве обичаје спада и право прве ноћи, насилно узимање дојкиња и низ других обавеза. Феудалци су се одликовали знатном самосталношћу и вршили су огроман утицај на политичко уређење државе. Били су ослобођени свих дажбина. Овде ми видимо пуну власт феудалаца, међу којима су се разликовали крупни — рикос омбрес, средњи и ситни — хидалго. Ниже племство било је потпуно зависно од вишег.

Каталонија је била повезана са средоземном трговином и одржавала живе везе са Италијом и Јужном Француском. Од приморских градова у Каталонији прво је место припадало Барселони. Градови у Каталонији били су не само трговачки центри, у њима је цветало и занатство. Ту се развила металургија и производња коже, бродоградња и сл. Поморско право, разрађено у каталонским градовима, постало је право великог дела средоземних лука. У Каталонији су градови имали велики политички утицај [1].

Сукобљавао се са Ел Сидом и у једном приликом, око 1080. године, Сид је га је поразио предводећи једну муслиманску војску, заробио га и постао управник спорне земље која се налазила у области око Лериде; ипак, Сид је према њему поступао са толико пажње да је овај свог сина и наследника оженио Сидовом кћерком [2].

Од 1095. године, па до 1097. године владао је заједно са својим сином Рамоном Беренгером III, који га је и наследио на престолу.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Berenguer Ramon I the Crooked
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Рамон Беренгер I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Санча Санчез
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Беренгер Рамон II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Bernard I, Count of Marche
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Алмодис де ла Марш
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Амелија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]