Пређи на садржај

Бисерна река

С Википедије, слободне енциклопедије
Бисерна река
Бисерна река код Гуангџоуа
Базен Бисерне реке
Опште информације
Дужина2.400 km
Басен453.700 km2 (175.200 sq mi)[1] km2
Пр. проток9.500 m3/s (340.000 cu ft/s)[2] m3s
СливЈужно кинеско море
Водоток
УшћеЈужно кинеско море
Географске карактеристике
Држава/е Кина
НасељаГуангџоу, Фошан и Џунгшан
ПритокеСи, Донг, Љусихе
Река на Викимедијиној остави

Бисерна река (кин: 珠江) или река Џуђјан је трећа најдужа река у Кини, након реке Јангце и Жуте реке (Хоангхо) и има дужину од око 2400 km. По пловности, налази се на другом месту после Јангцеа.

Бисерна река је широк речни систем у јужној Кини. Назив „Бисерна река“ се такође често користи свеобухватно за сливове река Си („Запад“), Беј („Север“) и Донг („Исток“) река Гуангдонга. Све ове реке се сматрају притокама Бисерне реке, јер деле заједничку делту, Делту Бисерне реке. Мерено од најудаљенијих крајева реке Си, систем Бисерне реке дуг 2.400 km-long (1.500 mi) је трећа по дужини река у Кини, после реке Јангце и Жуте реке, и друга по протоку, после Јангцеа. Басен Бисерне реке (珠江流域) површине 453.700 km2 (175.200 sq mi) дренира већи део Љанггуанга (провинције Гуангдунг и Гуангси), као и делове Јунана, Гуејџоуа, Хунана и Ђангсија у Кини; такође одводи северне делове вијетнамских североисточних провинција Као Банг и Ланг Шон.

Осим што се односи на систем у целини, назив Бисерне реке (Џу Ђанг) се примењује на одређену грану унутар система. Ова Бисерна река је најшири рукавац у делти, иако је приметно кражи. Воде које се спајају источно од Беј Ђанга прво се помињу као Бисерна река северно од Гуангџоуа. Бисерна река је позната као река која протиче кроз Гуангџоу. Ушће Бисерне реке, Бока Тигрис, редовно се откопава како би било отворено за океанска пловила. Ушће Бисерне реке формира велики залив на југоистоку делте, ушће Бисерне реке,[3][4][5] Бока Тигрис раздваја Шизијанг на северу, Лингдингјанг на југу и Ђуџоујанг на југу врх ушћа окружен архипелагом Ваншан.[6][7][8] Овај залив одваја Макао и Џухај од Хонгконга и Шенжена.

Бисерна река је тако названа због шкољки бисерне боје које леже на дну реке у делу који протиче кроз град Гуангџоу. Бројни брендови су названи по реци, попут пиваре Џуђанг[9][10][11] (Гуангџоу) која је једна од три највеће домаће пиваре у Кини и Моста Бисерне реке (Гуангџоу) као популарног произвођача хране. Далековод од 500 kV, суспендован је на три највиша стуба на свету, Пилони прелаза Бисерне реке, који прелазе реку близу њеног ушћа.

Географија реке

[уреди | уреди извор]

Река се налази на југу земље. Извире у покрајини Јунан и тече кроз покрајине Гуејџоу, Гуангси и Гуандунг, до Јужног кинеског мора. На ушћу у Јужно кинеско море река формира широку делту јужно од Гуангџоуа. На обалама које се протежу ка ушћу налази се Хонгконг и Макао. На улазу у ушће је планински архипелаг Ваншан.

Главне притоке Бисерне реке су: Сијанг (Западна река), Дунгјанг (Источна река) и Бејијанг (Северна река). Међутим, многи геолози се слажу да Бисерна река настаје тек спајањем река Сијанг (Западна река) и Бејијанг (Северна река), а 70 km од града Гуангџоуа им се придружује и Дунгјанг (Источна река), након тог тече према свом ушћу у Јужно кинеско море, где формира велику делту површине 7500 km²[12].

Насеља на реци

[уреди | уреди извор]
Бисерна река ноћу у близини Гуангџоуа

Бисерна река је име добила по малом Бисерном острву, који се састоји само од песка и представља рукавац ове реке према своме ушћу. Острво се пре налазило усред реке, али променама у току реке, сада је уз саму обале. У близини овог острва, преко реке је изграђен висећи мост, дужине 3618 m. А недалеко од острва у делти се налази један од највећих градова у Кини Гуангџоу. Остали већи градови на острвима делте су Фошан и Џунгшан. Најзначајнији градови у самом ушћу, су Макао, Хонгконг, те Шенџен и Џухај.

Рукавац који тече кроз Гуангџоу (некадашњи Кантон) некад је био широк преко 2 km, па су га звали Бисерно море. Временом се сузио, тако да је данас широк само 180 м. Данас се уз његове обале протеже слободна предузетничка зона и једна од најбрже растућих привредних региона Кине.

Уређивање реке и пловност

[уреди | уреди извор]
Сплавови за гајење бисера на ушћу Бисерне реке

Бисерна река је пловна великим делом свога корита. Реком плове многи рибарски чамци, бродови, али и сплавови на којима се узгајају бисери. Речно ушће Бисерне реке се редовно чистити и за пролаз прекоокеанских бродова.

Ипак, без обзира на пловност и чишћење, река је један од најзагађенијих водотокова у свету[13].

Галерија слика

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „珠江概况”. 珠江水利网. Архивирано из оригинала 2013-01-22. г. Приступљено 2013-03-08. 
  2. ^ „Chapter 5: Plate D-6 — GES DISC: Goddard Earth Sciences, Data & Information Services Center”. Disc.sci.gsfc.nasa.gov. Архивирано из оригинала 2013-02-03. г. Приступљено 2012-11-08. 
  3. ^ 广东男性比女性多了500万 人口总量增长放缓_新浪广东城事_新浪广东 (на језику: кинески). Архивирано из оригинала 2018-09-26. г. Приступљено 2014-07-28. 
  4. ^ World Bank Report Provides New Data to Help Ensure Urban Growth Benefits the Poor, The World Bank Group, 26 Jan 2015
  5. ^ Vidal, John (22. 3. 2010). „UN report: World's biggest cities merging into 'mega-regions'. guardian.co.uk. Приступљено 2010-05-13. 
  6. ^ Zhuhai Municipality website: Wanshan Ocean Development Testing Zone (archive)
  7. ^ https://www.cityu.edu.hk/upress/pub/media//catalog/product/files/9789629373061_preview.pdf
  8. ^ 伶仃岛上叹伶仃 深圳珠海争权属
  9. ^ „联系我们”. Zhujiang Beer. Приступљено 2021-08-25. „广东省广州市新港东路磨碟沙大街118号 
  10. ^ „Company Introduction”. Zhujiang Official Website. Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г. Приступљено 17. 4. 2007. 
  11. ^ „Info”. Zhujiang Official UK Website. Архивирано из оригинала 22. 5. 2007. г. Приступљено 17. 4. 2007. 
  12. ^ Pearl River Delta (на језику: енглеским). Encyclopædia Britannica. Приступљено 25. 11. 2012. 
  13. ^ Made in Britain, dumped in China, The Independent, https://web.archive.org/web/20080412102006/http://www.independent.co.uk/environment/made-in-britain-dumped-in-china-433731.html
  14. ^ „虎门大桥-港珠澳大桥管理局”. Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г. Приступљено 24. 7. 2016. 
  15. ^ „虎门大桥”. Архивирано из оригинала 24. 03. 2023. г. Приступљено 24. 7. 2016. 
  16. ^ „虎门二桥完成主桥基础建设 将转入下部结构施工(图)”. Приступљено 24. 7. 2016. 
  17. ^ „"珠江第一桥"虎门二桥东莞段下月终于动工”. Архивирано из оригинала 17. 8. 2016. г. Приступљено 24. 7. 2016. 
  18. ^ „Construction Facts - The Sourcebook of Statistics, Records and Resources” (PDF), Engineering News Record, McGraw Hill, св. 251, Number 20a, новембар 2003, Архивирано из оригинала (PDF) 4. 9. 2014. г., Приступљено 9. 8. 2014 

Литература

[уреди | уреди извор]


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]