Бисерна река
| Бисерна река | |
|---|---|
 Бисерна река код Гуангџоуа | |
 Базен Бисерне реке | |
| Опште информације | |
| Дужина | 2.400 km |
| Басен | 453.700 km2 (175.200 sq mi)[1] km2 |
| Пр. проток | 9.500 m3/s (340.000 cu ft/s)[2] m3⁄s |
| Слив | Јужно кинеско море |
| Водоток | |
| Ушће | Јужно кинеско море |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Кина |
| Насеља | Гуангџоу, Фошан и Џунгшан |
| Притоке | Си, Донг, Љусихе |
| Река на Викимедијиној остави | |
Бисерна река (кин: 珠江) или река Џуђјан је трећа најдужа река у Кини, након реке Јангце и Жуте реке (Хоангхо) и има дужину од око 2400 km. По пловности, налази се на другом месту после Јангцеа.
Бисерна река је широк речни систем у јужној Кини. Назив „Бисерна река“ се такође често користи свеобухватно за сливове река Си („Запад“), Беј („Север“) и Донг („Исток“) река Гуангдонга. Све ове реке се сматрају притокама Бисерне реке, јер деле заједничку делту, Делту Бисерне реке. Мерено од најудаљенијих крајева реке Си, систем Бисерне реке дуг 2.400 km-long (1.500 mi) је трећа по дужини река у Кини, после реке Јангце и Жуте реке, и друга по протоку, после Јангцеа. Басен Бисерне реке (珠江流域) површине 453.700 km2 (175.200 sq mi) дренира већи део Љанггуанга (провинције Гуангдунг и Гуангси), као и делове Јунана, Гуејџоуа, Хунана и Ђангсија у Кини; такође одводи северне делове вијетнамских североисточних провинција Као Банг и Ланг Шон.
Осим што се односи на систем у целини, назив Бисерне реке (Џу Ђанг) се примењује на одређену грану унутар система. Ова Бисерна река је најшири рукавац у делти, иако је приметно кражи. Воде које се спајају источно од Беј Ђанга прво се помињу као Бисерна река северно од Гуангџоуа. Бисерна река је позната као река која протиче кроз Гуангџоу. Ушће Бисерне реке, Бока Тигрис, редовно се откопава како би било отворено за океанска пловила. Ушће Бисерне реке формира велики залив на југоистоку делте, ушће Бисерне реке,[3][4][5] Бока Тигрис раздваја Шизијанг на северу, Лингдингјанг на југу и Ђуџоујанг на југу врх ушћа окружен архипелагом Ваншан.[6][7][8] Овај залив одваја Макао и Џухај од Хонгконга и Шенжена.
Бисерна река је тако названа због шкољки бисерне боје које леже на дну реке у делу који протиче кроз град Гуангџоу. Бројни брендови су названи по реци, попут пиваре Џуђанг[9][10][11] (Гуангџоу) која је једна од три највеће домаће пиваре у Кини и Моста Бисерне реке (Гуангџоу) као популарног произвођача хране. Далековод од 500 kV, суспендован је на три највиша стуба на свету, Пилони прелаза Бисерне реке, који прелазе реку близу њеног ушћа.
Географија реке
[уреди | уреди извор]Река се налази на југу земље. Извире у покрајини Јунан и тече кроз покрајине Гуејџоу, Гуангси и Гуандунг, до Јужног кинеског мора. На ушћу у Јужно кинеско море река формира широку делту јужно од Гуангџоуа. На обалама које се протежу ка ушћу налази се Хонгконг и Макао. На улазу у ушће је планински архипелаг Ваншан.
Притоке
[уреди | уреди извор]Главне притоке Бисерне реке су: Сијанг (Западна река), Дунгјанг (Источна река) и Бејијанг (Северна река). Међутим, многи геолози се слажу да Бисерна река настаје тек спајањем река Сијанг (Западна река) и Бејијанг (Северна река), а 70 km од града Гуангџоуа им се придружује и Дунгјанг (Источна река), након тог тече према свом ушћу у Јужно кинеско море, где формира велику делту површине 7500 km²[12].
Насеља на реци
[уреди | уреди извор]
Бисерна река је име добила по малом Бисерном острву, који се састоји само од песка и представља рукавац ове реке према своме ушћу. Острво се пре налазило усред реке, али променама у току реке, сада је уз саму обале. У близини овог острва, преко реке је изграђен висећи мост, дужине 3618 m. А недалеко од острва у делти се налази један од највећих градова у Кини Гуангџоу. Остали већи градови на острвима делте су Фошан и Џунгшан. Најзначајнији градови у самом ушћу, су Макао, Хонгконг, те Шенџен и Џухај.
Рукавац који тече кроз Гуангџоу (некадашњи Кантон) некад је био широк преко 2 km, па су га звали Бисерно море. Временом се сузио, тако да је данас широк само 180 м. Данас се уз његове обале протеже слободна предузетничка зона и једна од најбрже растућих привредних региона Кине.
Уређивање реке и пловност
[уреди | уреди извор]
Бисерна река је пловна великим делом свога корита. Реком плове многи рибарски чамци, бродови, али и сплавови на којима се узгајају бисери. Речно ушће Бисерне реке се редовно чистити и за пролаз прекоокеанских бродова.
Ипак, без обзира на пловност и чишћење, река је један од најзагађенијих водотокова у свету[13].
Галерија слика
[уреди | уреди извор]-
-
![Мост бисерне реке Хумен[14] Он је део аутопута Г9411 Донггуан–Фошан,[15][16][17][18] гледано из тврђаве Џенјуан](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/Dongguan007.jpg/250px-Dongguan007.jpg)
-
-
Бисерна река и Кантонска кула
![Мост бисерне реке Хумен[14] Он је део аутопута Г9411 Донггуан–Фошан,[15][16][17][18] гледано из тврђаве Џенјуан](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Dongguan007.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „珠江概况”. 珠江水利网. Архивирано из оригинала 2013-01-22. г. Приступљено 2013-03-08.
- ^ „Chapter 5: Plate D-6 — GES DISC: Goddard Earth Sciences, Data & Information Services Center”. Disc.sci.gsfc.nasa.gov. Архивирано из оригинала 2013-02-03. г. Приступљено 2012-11-08.
- ^ 广东男性比女性多了500万 人口总量增长放缓_新浪广东城事_新浪广东 (на језику: кинески). Архивирано из оригинала 2018-09-26. г. Приступљено 2014-07-28.
- ^ World Bank Report Provides New Data to Help Ensure Urban Growth Benefits the Poor, The World Bank Group, 26 Jan 2015
- ^ Vidal, John (22. 3. 2010). „UN report: World's biggest cities merging into 'mega-regions'”. guardian.co.uk. Приступљено 2010-05-13.
- ^ Zhuhai Municipality website: Wanshan Ocean Development Testing Zone (archive)
- ^ https://www.cityu.edu.hk/upress/pub/media//catalog/product/files/9789629373061_preview.pdf
- ^ 伶仃岛上叹伶仃 深圳珠海争权属
- ^ „联系我们”. Zhujiang Beer. Приступљено 2021-08-25. „广东省广州市新港东路磨碟沙大街118号”
- ^ „Company Introduction”. Zhujiang Official Website. Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г. Приступљено 17. 4. 2007.
- ^ „Info”. Zhujiang Official UK Website. Архивирано из оригинала 22. 5. 2007. г. Приступљено 17. 4. 2007.
- ^ „Pearl River Delta” (на језику: енглеским). Encyclopædia Britannica. Приступљено 25. 11. 2012.
- ^ Made in Britain, dumped in China, The Independent, https://web.archive.org/web/20080412102006/http://www.independent.co.uk/environment/made-in-britain-dumped-in-china-433731.html
- ^ „虎门大桥-港珠澳大桥管理局”. Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г. Приступљено 24. 7. 2016.
- ^ „虎门大桥”. Архивирано из оригинала 24. 03. 2023. г. Приступљено 24. 7. 2016.
- ^ „虎门二桥完成主桥基础建设 将转入下部结构施工(图)”. Приступљено 24. 7. 2016.
- ^ „"珠江第一桥"虎门二桥东莞段下月终于动工”. Архивирано из оригинала 17. 8. 2016. г. Приступљено 24. 7. 2016.
- ^ „Construction Facts - The Sourcebook of Statistics, Records and Resources” (PDF), Engineering News Record, McGraw Hill, св. 251, Number 20a, новембар 2003, Архивирано из оригинала (PDF) 4. 9. 2014. г., Приступљено 9. 8. 2014
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање .; Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2..
- Wang Jingfeng. Research on the Development of Tourism Industry in the Area of Pearl River Sources. JOURNAL OF QUAJING NORMAL UNIVERSITY.2014(33) pp.6-10.
- WEN Qing_zhong. Ecological Status and Main Conservation Targets of Zhujiangyuan Nature Reserve.Forest Inventory and Planning.2002(27).
- „Labor shortage to affect Pearl River Delta hardest”.
- „A Stronger Pearl River Delta” (PDF).
- „Achievements, challenges in China's Pearl River Delta plan”. Архивирано из оригинала 4. 10. 2009. г.
- „Economic Backdrop of the PRD” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2012-12-08. г. Приступљено 2012-05-18.
- „Introducing the Pearl River Delta”. Архивирано из оригинала 2012-07-25. г. Приступљено 2012-05-18.
- Mukul Devichand (15. 12. 2011). „Can China keep its workers happy as strikes and protests rise?”. BBC Radio 4, Crossing Continents.
- Rahul Jacob (30. 11. 2011). „Talk is cheap in the world's factory”. Financial Times.</ref> The target market of the delta region's exports, however, has become increasingly domestic rather than foreign.<ref>„How Hong Kong's poorer workers can gain from Greater Bay Area”. South China Morning Post (на језику: енглески). Приступљено 2018-03-30.
- „PRD Economic Profile | HKTDC”. china-trade-research.hktdc.com. Приступљено 2020-01-05.
- Wong, S.C.; Li, X.D.; Zhang, G.; Qi, S.H.; Min, Y.S. (2002). „Heavy metals in agricultural soils of the Pearl River Delta, South China”. Environmental Pollution. 119 (1): 33—44. PMID 12125727. doi:10.1016/s0269-7491(01)00325-6. hdl:10397/2566
. - Wang, Wen-Xiong; Rainbow, Philip S. (2020). Environmental Pollution of the Pearl River Estuary, China (1e изд.). Berlin: Springer. стр. 125. ISBN 978-3-662-61834-9. Приступљено 5. 8. 2020.
- „Greenpeace welcomes Guangdong's move to blacklist 20 polluting companies”. Архивирано из оригинала 14. 11. 2019. г. Приступљено 24. 03. 2023.
- „Poisoning the Pearl River: 2nd Edition”. Архивирано из оригинала 02. 04. 2019. г. Приступљено 24. 03. 2023.
- Labzovskii, Lev D.; Jeong, Su-Jong; Parazoo, Nicholas C. (новембар 2019). „Working towards confident spaceborne monitoring of carbon emissions from cities using Orbiting Carbon Observatory-2”. Remote Sensing of Environment. 233: 111359. Bibcode:2019RSEnv.233k1359L. S2CID 202176909. doi:10.1016/j.rse.2019.111359.
- Ma 马向明, Xiangming (април 2012). „The integration of the city-region of the Pearl River Delta 珠江三角洲城市区域的一体化: Integration of city-region of the PRD”. Asia Pacific Viewpoint. 53 (1): 97—104. doi:10.1111/j.1467-8373.2012.01478.x.
- Ha, Louis; Waters, Dan (2001). „Hong Kong's Lighthouses and the Men Who Manned Them” (PDF). Royal Asiatic Society Hong Kong Branch. 41: 281—320. ISSN 1991-7295.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Berman, Lex, ур. (2011). „China River Basins”. WorldMap (на језику: енглески). Harvard University. Interactive map with China's river basins, showing river names in Chinese.
- Table of rivers in China with Chinese names and useful data (dead link 01:15, 4 March 2013 (UTC))
- Economic profile for the Pearl River Delta at HKTDC
- Images from Scientific Visualisation Studio at NASA
