Пређи на садржај

Бојан Дубљевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Бојан Дубљевић
Лични подаци
Пуно име Бојан Дубљевић
Датум рођења (1991-10-24)24. октобар 1991.(33 год.)
Место рођења Никшић, СФР Југославија
Држављанство Црна Гора
Висина 2,05 m
Информације о каријери
НБА драфт 2013. / 59. пик, 2, рунда
Одабрао: Минесота тимбервулвси
Проф. каријера 2008—данас
Позиција крилни центар / центар
Сениорска каријера
Године Клуб
2008—2009. Ибон Никшић
2009—2010. Ловћен
2010—2012. Будућност Подгорица
2012—2023. Валенсија
2023—2024. Зенит Санкт Петербург
2024— Сарагоса
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
2012— Црна Гора

Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com

Бојан Дубљевић (Никшић, 24. октобар 1991) црногорски је кошаркаш. Игра на позицијама крилног центра и центра.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Дубљевић је каријеру почео у Ибону из Никшића.[1] Одатле је прешао у подгоричку Будућност с тим што је прво годину дана играо на позајмици у Ловћену, а од сезоне 2010/11. је постао првотимац Будућности. За две сезоне у Будућности освојио је две дупле круне у Црној Гори. У сезони 2011/12. уврштен је у други идеални тим Еврокупа.[2]

У јуну 2012. потписао је уговор са шпанском Валенсијом.[3] Провео је у клубу наредних 11 година и током тог периода је два пута освојио Еврокуп (2014. и 2019).[4] У сезони 2016/17. са Валенсијом је освојио шпанску АЦБ лигу, прву у клупској историји. Тада је и проглашен најкориснијим играчем финала.[5] Исте године са клубом је освојио и шпански Суперкуп када је поново проглашен за МВП-ја финала.[6] Два пута узастопно освојио је награду за Еврокупову звезду у успону (2013. и 2014) док је четири пута уврштен у идеални тим Еврокупа (два пута у прву и два пута у другу петорку).[4] Дубљевић је напустио Валенсију као други играч са највише одиграних мечева (629), страни играч са највише утакмица и највише сезона (11) и најбољи стрелац и скакач у историји клуба.[7]

У сезони 2023/24. наступао је за Зенит из Санкт Петербурга.[8]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Са репрезентацијом Црне Горе је играо на три Европска првенства (2013, 2017. и 2022) и на два Светска првенства (2019. и 2023).[9]

Појединачни

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Životna priča Bojana Dubljevića - Od Ibona do Valensije”. portalanalitika.me. 18. 9. 2017. Приступљено 24. 10. 2023. 
  2. ^ „2011-12 All-Eurocup Second Team”. eurocupbasketball.com. Архивирано из оригинала 13. 01. 2014. г. Приступљено 13. 1. 2014.  (језик: енглески)
  3. ^ „Dubljević u Valensiji”. mondo.rs. Приступљено 13. 1. 2014. 
  4. ^ а б „Valencia parts ways with club legend Bojan Dubljevic” (на језику: енглески). euroleaguebasketball.net. 30. 6. 2023. Приступљено 24. 10. 2023. 
  5. ^ „Istorijska titula za Valensiju, Dubljević MVP finala!”. sportklub.n1info.rs. 16. 6. 2017. Приступљено 24. 10. 2023. 
  6. ^ „Valensija osvojila prvi trofej u novoj sezoni: Dubljević MVP Superkupa Španije!”. fosmedia.me. 23. 9. 2017. Приступљено 24. 10. 2023. 
  7. ^ „Kraj jedne ere – Dubljević otišao iz Valensije”. b92.net. 30. 6. 2023. Приступљено 24. 10. 2023. 
  8. ^ Oduševljeni smo“: Zenit potvrdio dolazak Dubljevića”. vijesti.me. 10. 7. 2023. Приступљено 24. 10. 2023. 
  9. ^ „Bojan Dubljevic” (на језику: енглески). FIBA. Приступљено 24. 10. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]