Милко Бјелица

С Википедије, слободне енциклопедије
Милко Бјелица
Милко Бјелица у дресу Црвене звезде
Лични подаци
Пуно име Милко Бјелица
Датум рођења (1984-06-04)4. јун 1984.(39 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Држављанство Србија / Црна Гора
Висина 2,07 m
Информације о каријери
НБА драфт 2006. / није изабран
Про каријера 2001—
Позиција крилни центар / центар
Сениорска каријера
Године Клуб
2001—2006
2006—2007
2007—2008
2008—2011
2011—2013
2013—2015
2015—2016
20162018
2018
2018—2019
2019—2021
2021—2022
2022
2022—
Црвена звезда
Фантомс Брауншвајг
Келн најнтинајнерси
Лијетувос ритас
Саски Басконија
Анадолу Ефес
Дарушафака
Црвена звезда
Сарагоса 2002
Алварк Токио
Морнар Бар
Ал Шамал Доха
Ал Итихад Џеда
НСА Либан

Милко Бјелица (Београд, 4. јун 1984) је српско-црногорски кошаркаш.[1] Игра на позицијама крилног центра и центра.

Каријера[уреди | уреди извор]

Бјелица је поникао у екипи Црвене звезде. У најмлађој категорији први тренер био му је Бошко Вукчевић. Пролази све Звездине категорије, а после Вукчевића тренирали су га Ђорђе Томић и Дарко Рајаковић.[2] За први тим црвено-белих је наступао пет сезона, од 2001. до 2006. године. Дебитовао је у сезони 2001/02. код тренера Мирослава-Муте Николића када је као млад и талентован кошаркаш добио прилику на пет утакмица у свим такмичењима у којима је постигао 19 поена. Следеће сезоне је нешто више играо, а у лигашком делу првенства је на шест сусрета убацио 31 поен. Озбиљнију улогу у тиму добио је у сезони 2003/04. у освајању Купа на три меча, које је Звезда добила након продужетака, постигао је 17 поена, док је у УЛЕБ купу у десет утакмица постигао 47 поена. Најбоља сезона у Звезди била му је 2004/05. У Јадранској лиги је у лигашком делу такмичења на 30 мечева имао просек од 7,3 поена, док је укупно у тој сезони забележио 372 поена на чак 57 одиграних утакмица. У сезони 2005/06. наступао је само у Јадранској лиги и УЛЕБ купу, где је у десет сусрета постигао 47 поена.

Каријеру је наставио у немачком Брауншвајгу, за који је наступао у сезони 2006/07.[3] Истакао се у дресу Келна, за који је у УЛЕБ купу 2007/08. бележио 12,5 поена, док је у Немачкој лиги имао просек од 13,2 поена. Тек одласком из Звезде се у потпуности афирмисао и изградио име у европској кошарци. Од 2008. до 2011. године носио је дрес Лијетувос ритаса. Са овим клубом је освојио УЛЕБ куп 2009. године, две титуле и два Купа Литваније 2009. и 2010. године и Балтичку лигу 2010. У освајању УЛЕБ купа бележио је 9,9 поена у 14 мечева, а у шампионату Литваније бележио је 11,9 поена по мечу. Одличне игре пружио је и у Евролиги. У сезони 2009/10. бележио је 11,8 поена у елитном такмичењу, а сезону касније 12,3 поена у 16 сусрета.

Запаженим партијама стигао је и до дреса Кахе Лаборал, за коју је наступао од 2011. до 2013. године. У сезони 2011/12. имао је просек од 10,6 поена у Евролиги, а 2012/13. је био још бољи са 12,8 поена по мечу у најквалитетнијем клупском такмичењу на Старом континенту, да би крајем 2013. године после врло запажених игара на половини сезоне прешао у турски Анадолу Ефес,[4] где је бележио 9,4 поена у Евролиги. Са Ефесом је освојио Куп Турске 2015. и био је учесник турског Ол-стар меча. Из Ефеса у сезони 2015/16. прешао у Дарушафаку. У септембру 2016. потписао је двогодишњи уговор са Црвеном звездом. Био је део састава црвено-белих који је у сезони 2016/17. комплетирао триплу круну освајањем оба национална такмичења и регионалне Јадранске лиге. Дана 17. априла 2018. раскинуо је уговор са Звездом и прешао у Сарагосу 2002 до краја сезоне. Сезону 2018/19. је провео у Јапану где наступа за Алварк Токио код тренера Луке Павићевића. Са Алварком успева да освоји Јапанску лигу. Следеће две сезоне игра за Морнар из Бара, са којим се прве године такмичио у Лиги шампиона а друге у Еврокупу. У септембру 2021. је потписао уговор са катарским клубом Ал Шамал из Дохе.[5] Сезону 2022/23. наставља у Саудијској премијер лиги, у клубу Ал Итихад из Џеде.[6]

Бјелица је био члан репрезентације Црне Горе. Са репрезентацијом је играо на Европским првенствима 2011. у Литванији и 2013. у Словенији као и на Светском првенству 2019. у Кини.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Његова рођена сестра Милка је кошаркашица и репрезентативка Црне Горе, док је друга сестра Ана одбојкашица и репрезентативка Србије.

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Појединачни[уреди | уреди извор]

Статистика[уреди | уреди извор]

Легенда
  ОУ Одиграно утакмица   СУ  Стартовао утакмица  МПУ  Минута по утакмици
 ПШ%  Проценат шута из игре  3П%  Проценат шута за три  СБ%  Проценат шута слободних бацања
 СПУ  Скокова по утакмици  AПУ  Асистенција по утакмици  УПУ  Украдених лопти по утакмици
 БПУ  Блока по утакмици  ППУ  Поена по утакмици  ИПУ  Индексних поена по утакмици
 Подебљано  Најбоље у каријери

Напомена: Евролига није једино такмичење у којем је играч учествовао, играо је и у домаћим такмичењима

Евролига[уреди | уреди извор]

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ ИПУ
2009–10 Лијетувос ритас 10 2 21.5 .462 .154 .667 4.3 1.1 .4 .2 11.8 9.0
2010–11 16 10 26.1 .533 .279 .727 4.7 1.4 .7 .4 12.3 12.1
2011–12 Басконија 8 2 23.7 .492 .294 .842 3.9 .8 .8 .1 10.6 9.5
2012–13 27 19 17.3 .406 .378 .750 2.7 1.2 .5 .2 5.4 5.7
2013–14 8 3 21.3 .594 .353 .952 4.4 1.3 .3 .4 12.8 13.8
2013–14 Анадолу Ефес 14 3 22.8 .459 .270 .913 2.5 1.2 .6 .1 9.4 7.5
2014–15 28 7 16.2 .462 .415 .736 2.5 .8 .2 .3 7.8 6.8
2015–16 Дарушафака 24 6 19.1 .434 .354 .679 3.4 .8 .4 .1 7.5 7.5
2016–17 Црвена звезда 30 1 15.6 .385 .193 .795 3.0 1.1 .5 .3 7.4 7.5
Каријера 165 53 19.1 .456 .307 .759 3.2 1.1 .4 .2 8.5 8.0

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ j.t.d, ABA liga. „Milko Bjelica > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
  2. ^ „Даба: Експлозија Милка Бјелице”. kosmagazin.com. Приступљено 7. 11. 2017. 
  3. ^ „Бјелица у Брауншвајгу”. b92.net. Приступљено 27. 7. 2006. 
  4. ^ „Бјелица заменио Тадију у Ефесу”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 01. 01. 2014. г. Приступљено 30. 12. 2013. 
  5. ^ „Милко Бјелица у Катару: Потписао за Ал Шамал”. vijesti.me. Приступљено 9. 9. 2021. 
  6. ^ „Milko Bjelica potpisao za Al Itihad”. Reprezentacija.me. 2022-08-27. Приступљено 2022-08-28. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]