Виктор Шаубергер
Виктор Шаубергер | |
---|---|
Пуно име | Виктор Шаубергер |
Датум рођења | 30. јул 1885. |
Место рођења | Холцшлаг, Аустроугарска |
Датум смрти | 25. септембар 1958.73 год.) ( |
Место смрти | Линц, Аустрија |
Веб-сајт | pks |
Виктор Шаубергер (нем. Viktor Schauberger; Холцшлаг, 30. јул 1885 — Линц, 25. септембра 1958) био је аустријски шумарски надзорник, натуралист, филозоф и проналазач. Бавио се питањима из хидродинамике и енергетике. Његове теорије нису прихваћене у науци, а повезује се и са теоријама завере.
Стваралачке активности
[уреди | уреди извор]Принципи
[уреди | уреди извор]Шаубергер се залаже за „вртложне технологије“ и све је како каже копирао из живе и неживе природе. Његово гесло је било „схвати и копирај“[1]. На основу својих посматрања је радио на теорији природних кретања. Као примере наводи текуће реке, пливајућу пастрмку или лет птице.
Технички уређаји
[уреди | уреди извор]На основу својих теорија је разрадио неколико прототипова машина и уређаја за које не постоје докази.
Такође је аутор неколико пољопривредних машина за бољу обраду земље које такође нико није видео а доказе о томе нико није видео.
Перпетуум мобиле
[уреди | уреди извор]Бавио се и прототипом за перпетуум мобиле за који је инспирисан обичним виром у води и роговима од антилопе.
Проналазци
[уреди | уреди извор]Као наредну машину за време рата је развијао за Немачку летећу ротациону машину коју је називао “репулсионом“ и која је требало да буде основа за нацистички НЛО[2] [3].
Следећа машина на којој је радио је „климатор“ која је требало да помоћу маханичког апарата загрева ваздух.
Бавио се и тихим мотором за подморнице.
Патенти
[уреди | уреди извор]Шаубергер је пријавио у аустријском заводу за патенте неколико патената.
Ови патенти нису били за употребу.
У целини се може рећи да је непризнати псеудонаучник, који није добио признање у научним круговима.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Siegbert Lattacher: Viktor Schauberger - auf den Spuren des legendären Naturforschers. Ennsthaler, Steyr 2003, pp. 223-228.
- ^ „NS-Zeit in Österreich: Wiege der Nazi-Ufos - ZEIT ONLINE”. ZEIT ONLINE. 29. 3. 2012. Приступљено 7. 12. 2015.
- ^ „Die Forellenturbine als Prinzip der kostenlosen Energiegewinnung”. kheichhorn.de. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 7. 12. 2015.
Извори
[уреди | уреди извор]- www.schauberger.co.uk (енглески)
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Olof Alexandersson: Lebendes Wasser. Viktor Schauberger rettet die Umwelt. Ennsthaler, Steyr 1993; 12. korr. und erw. A. ebd. 2008. ISBN 978-3-85068-377-7.
- Alick Bartholomew: Das Verborgene in der Natur. Die wegweisenden Einsichten von Viktor Schauberger. AT, Baden. 2006. ISBN 978-3-03800-297-0.
- Callum Coats: Naturenergien verstehen und nutzen. Viktor Schaubergers geniale Entdeckungen. Omega, Düsseldorf. 1999. ISBN 978-3-930243-14-3.
- Norbert Harthun: Naturgemäße Technik. Wege für die Forschung nach Viktor Schauberger. Delta Pro Design und Verlag, Berlin 1996
- Siegbert Lattacher: Viktor Schauberger. Auf den Spuren des legendären Naturforschers. Ennsthaler, Steyr. 1999. ISBN 978-3-85068-544-3.
- Martina Rodier: Viktor Schauberger – Naturforscher und Erfinder. Zweitausendeins, Frankfurt am Main 1999; 3. A. (als „Martina Nell“). 2010. ISBN 978-3-941116-01-6.
- Viktor Schauberger und Jörg Schauberger: Das Wesen des Wassers: Originaltexte.. AT Verlag Baden und München (3rd изд.). 2009. ISBN 978-3-03800-272-7. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ)