Виктор Шаубергер

С Википедије, слободне енциклопедије
Виктор Шаубергер
Виктор Шаубергер
Пуно имеВиктор Шаубергер
Датум рођења(1885-07-30)30. јул 1885.
Место рођењаХолцшлаг, Аустроугарска
Датум смрти25. септембар 1958.(1958-09-25) (73 год.)
Место смртиЛинц, Аустрија
Веб-сајтpks.or.at/en/

Виктор Шаубергер (нем. Viktor Schauberger; Холцшлаг, 30. јул 1885 — Линц, 25. септембра 1958) био је аустријски шумарски надзорник, натуралист, филозоф и проналазач. Бавио се питањима из хидродинамике и енергетике. Његове теорије нису прихваћене у науци, а повезује се и са теоријама завере.

Стваралачке активности[уреди | уреди извор]

Принципи[уреди | уреди извор]

Шаубергер се залаже за „вртложне технологије“ и све је како каже копирао из живе и неживе природе. Његово гесло је било „схвати и копирај“[1]. На основу својих посматрања је радио на теорији природних кретања. Као примере наводи текуће реке, пливајућу пастрмку или лет птице.

Технички уређаји[уреди | уреди извор]

На основу својих теорија је разрадио неколико прототипова машина и уређаја за које не постоје докази.

Такође је аутор неколико пољопривредних машина за бољу обраду земље које такође нико није видео а доказе о томе нико није видео.

Перпетуум мобиле[уреди | уреди извор]

Пример за концентрични вртлог

Бавио се и прототипом за перпетуум мобиле за који је инспирисан обичним виром у води и роговима од антилопе.

Проналазци[уреди | уреди извор]

Летећи диск

Као наредну машину за време рата је развијао за Немачку летећу ротациону машину коју је називао “репулсионом“ и која је требало да буде основа за нацистички НЛО[2] [3].

Следећа машина на којој је радио је „климатор“ која је требало да помоћу маханичког апарата загрева ваздух.

Бавио се и тихим мотором за подморнице.

Патенти[уреди | уреди извор]

Шаубергер је пријавио у аустријском заводу за патенте неколико патената.

Ови патенти нису били за употребу.

У целини се може рећи да је непризнати псеудонаучник, који није добио признање у научним круговима.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Siegbert Lattacher: Viktor Schauberger - auf den Spuren des legendären Naturforschers. Ennsthaler, Steyr 2003, pp. 223-228.
  2. ^ „NS-Zeit in Österreich: Wiege der Nazi-Ufos - ZEIT ONLINE”. ZEIT ONLINE. 29. 3. 2012. Приступљено 7. 12. 2015. 
  3. ^ „Die Forellenturbine als Prinzip der kostenlosen Energiegewinnung”. kheichhorn.de. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 7. 12. 2015. 

Извори[уреди | уреди извор]

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Olof Alexandersson: Lebendes Wasser. Viktor Schauberger rettet die Umwelt. Ennsthaler, Steyr 1993; 12. korr. und erw. A. ebd. 2008. ISBN 978-3-85068-377-7.
  • Alick Bartholomew: Das Verborgene in der Natur. Die wegweisenden Einsichten von Viktor Schauberger. AT, Baden. 2006. ISBN 978-3-03800-297-0.
  • Callum Coats: Naturenergien verstehen und nutzen. Viktor Schaubergers geniale Entdeckungen. Omega, Düsseldorf. 1999. ISBN 978-3-930243-14-3.
  • Norbert Harthun: Naturgemäße Technik. Wege für die Forschung nach Viktor Schauberger. Delta Pro Design und Verlag, Berlin 1996
  • Siegbert Lattacher: Viktor Schauberger. Auf den Spuren des legendären Naturforschers. Ennsthaler, Steyr. 1999. ISBN 978-3-85068-544-3.
  • Martina Rodier: Viktor Schauberger – Naturforscher und Erfinder. Zweitausendeins, Frankfurt am Main 1999; 3. A. (als „Martina Nell“). 2010. ISBN 978-3-941116-01-6.
  • Viktor Schauberger und Jörg Schauberger: Das Wesen des Wassers: Originaltexte.. AT Verlag Baden und München (3rd изд.). 2009. ISBN 978-3-03800-272-7.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Виктор_Шаубергер&oldid=27544143”