Пређи на садржај

Витоша

Координате: 42° 34′ 00″ С; 23° 17′ 00″ И / 42.566667° С; 23.283333° И / 42.566667; 23.283333
С Википедије, слободне енциклопедије
Витоша
буг. Витоша
Поглед на Витошу из Софије
Географске карактеристике
Највиша тачкаЧерни врх
Ндм. висина2.290 m
Израженост1.275 m
Координате42° 34′ 00″ С; 23° 17′ 00″ И / 42.566667° С; 23.283333° И / 42.566667; 23.283333 42° 34′ 00″ С; 23° 17′ 00″ И / 42.566667° С; 23.283333° И / 42.566667; 23.283333
Географија
Витоша на карти Бугарске
Витоша
Витоша
Државе Бугарска
РегијеЈугозападна Бугарска
ОбластСофија-град, Софија-област, Перник
МасивКарпатско-балканске планине
ГрупаБалканске планине
Геологија
Старост стенакреда[3]
Врста планинепалеовулкан[2]
Пењање
Први успоннепознато
Најлакши путжичарама до планинарског дома Алеко (1810 m) и Малак Резена (2191 m), пешачком стазом до Черног Врха

Планина Витоша (лат. Scomius, Scombrus) је палеовулкан[2] у западном делу Бугарске, на чијим падинама је смештен главни град Софија.[4]

Први писани траг о планини нам је оставио Тукидид у 5. веку п. н. е. Древни називи Scopius, Scombros и Scomios, који се уклапају у опис планине, имају значење „стрма планина”. Претпоставља се да је данашње име Витоша трачанског порекла и значи „двоглава планина” односно „планина са два врха”.[5]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Велики део планине је покривен националним парком истоименог назива у ком се налазе и највише посећене туристичке атракције овог географског предела. Витоша је један од најстаријих националних паркова не само у Бугарској већ и на целом Балкану, али и један од најстаријих у Европи. На подручју националног парка налази се и место Књажево које је препуно минералних извора. Подручје о коме се води посебна брига и пажња је резерват „Торфено браниште”, који је био први извор воде за некадашњу Софију.[6]

Планина је вулканског порекла која је настала као резултат активности вулкана. Обликована је спорим савијањем гранитних слојева стена и постепеним издизањем тог подручја. У великој мери се састоји од сијенита, поготово од алкалног фелдспата.[7] Иако на први поглед делује као правилна купа, она се састоји од више брежуљака који се уздижу један изнад другог. Дугачка је 19 km а широка 17 km.

Историја

[уреди | уреди извор]

Планина је насељена још од времена Трачана, и кроз историју у последњих 4000 година насеобине на планини су веома повезане са околним суседним планинама. Назив Витоша потиче од облика који ова планина има, односно од два врха која се издижу изнад Софије.

Витоша, како сведоче и историјски документи, је била пре неколико векова прекривена остацима веома недоступне прашуме. Данас се остаци четинарских прашума налазе у резервату око Златних мостова (буг. Златните мостове).

На врху Витоше се налази метеоролошка станица[8] која је изграђена још 1935. године, али још увек функционише. Данас се користи и као одмаралиште за планинаре и излетнике, али такође и као тачка на којој се налази спасилачка станица.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Панорама

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]