Национални парк Пирин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Национални парк Пирин
Popovo ezero ot Jano.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеНационални парк Пирин
МестоБлагоевградска област, Бугарска Уреди на Википодацима
Координате41°40′00″ СГШ; 23°30′00″ ИГД / 41.66667° СГШ; 23.5° ИГД / 41.66667; 23.5
КритеријумПриродно добро: vii, viii, ix
Упис1983. (7. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/225

Национални парк Пирин (бугарски: Национален парк Пирин) је национални парк у југозападној Бугарској, а састоји се од већег дела планине Пирин од 274 км² на 1.008-2.914 метара надморске висине. Уз његове границе налазе се још два парка природе, Баюви дупки - Джинджирица, један од најстаријих у земљи, и Юлен, који заједно чине 403.32 км² заштићеног подручја[1].

Парк Вирен је основан 8. августа 1962. године у жељи очувања шума на највишем делу планине. Тада се простирао на скромних 64 км². У Банском је основан одвојени део парка 1979. године, да би оба дела под истим именом као Национални парк Пирин били уписани на УНЕСКОсписак места Светске баштине у Европи 1983. године.

Горње Василашко језеро

Због велике разлике у рељефу у парку се може наћи велика разноликост биљног и животињског живота, због чега је једно од најзанимљивијих подручја за ботаничаре и зоологе. Разликују се три биљна појаса зависно о висини: шумска клима, подалпска и алпска клима. Ту се налази око 1.300 врста виших биљака и 300 врста маховине (30% целог биљног живота у Бугарској), од тога је 18 ендемских врста попут рунолиста, симбола Пирина.

Око 2090 врста и подврста кичмењака се може пронаћи у парку, од којих су око 300 ретких врста, 214 ендемских и 175 реликта, као и 15 који су на међународном списку угрожених врста. У парку се може наћи 6 врста риба, 8 врста мрмољка и 11 врста рептила, 160 врста птица (40% врста птица Бугарске), затим 45 врсте сисара (50% врста у Бугарској) укључујући 12 врста слепих мишева, и ендемске дивљу козу и мрког медведа.

Извори[уреди]

  • Wolf Heckenjos: Nationalpark Pirin. Ausverkauf im Naturschutz, Nationalpark Br. 138., 2007.. pp. 29—31.

Спољашне везе[уреди]