Пређи на садржај

Владимир Кличко

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Кличко
Владимир Кличко, 2023. године
Пуно имеВладимир Владимирович Кличко
НадимакДоктор Челични Чекић
Датум рођења(1976-03-25)25. март 1976. (48 год.)
Место рођењаСемипалатинск, Совјетски Савез
РодитељиВладимир Кличко
Спортска каријера
klitschko.com

Владимир Кличко (укр. Володимир Кличко; Семипалатинск, 25. март 1976) јесте бивши украјински професионални боксер.

Такмичио се од 1996. до 2017. године. Два пута је освојио светско првенство у тешкој категорији, укључујући обједињене титуле WBA (Super), IBF, WBO, IBO, као Ring магазина. Описиван је као тратешки прорачунат и интелигентан боксер. Кличко се сматра једним од највећих шампиона у тешкој категорији свих времена.[1][2][3][4] Био је познат по великој могућности да нокаутира противника, снажном ударцу, брзину руку, великој физичкој снази коју је користио када је хватао противнике, као и атлетском раду ногу и покретљивости, неуобичајеној за боксере његове величине.[5][6][7][8]

Као аматер, Кличко је представљао Украјину на Олимпијским играма 1996. године, где је освојио златну медаљу у супертешкој категорији. Након што је касније те године постао професионалац, победио је Криса Бирда 2000. и освојио ВБО титулу у тешкој категорији. Кличкова прва шампионска владавина завршила се узнемирујућим поразом нокаутом од Корија Сандерса 2003. године, након чега је уследио још један непријатан пораз нокаутом од Лејмона Брустера 2004. године. У то време Кличко је ангажовао Емануела Стјуарда за свог тренера, чиме је започело осмогодишње партнерство које је трајало све до Стјуардове смрти 2012. Стјуард је био заслужан за промену стила Кличка, од нападачки оријентисаног ударача у дефанзивно оријентисаног боксера, као што је то учинио са Леноксом Луисом од 1995. до 2003. године.

Од 2004. до 2015. Владимир и његов брат Виталиј Кличко (и сам вишеструки светски шампион) доминирали су боксом у тешкој категорији. Овај период бокса је познат и као „Кличко ера“.[9][10] У јесен 2015. године, Кличко је био рангиран као најбољи активни боксер на свету, од стране BoxRec-а.[11][12]

Док је био светски шампион у тешкој категорији, његове борбе су редовно генерисале високу телевизијску гледаност, од 300–500 милиона гледалаца. Кличко држи светски рекорде за највећи број дана проведених као штампион тешкој категорији, са 4.382 дана као светски шампион у тешкој категорији и рекод за највише бораца поражених током освајања светског првенства у тешкој категорији, 23 . Он такође држи рекорде за највише победа и одбрана титуле уједињеног шампионата[13] у историји професионалног бокса.[14] Током 2011, и Владимир и Витали су ушли у Гинисову књигу рекорда као браћа са највећим бројем победа у борби за титулу у тешкој категорији (30 у то време; 40 од 2020.).[15][16][17] Кличко је уврштен у Међународну боксерску кућу славних 2021. године, у првој години бирања.[18][19]

Друга интересовања

[уреди | уреди извор]

Кличко је такође страствени голфер и виђен је како игра на шампионату Алфред Дунхилл Линкс у Шкотској.

Кличко је именован за кустоса украјинског павиљона на Венецијанском бијеналу 2009.[20]

Од октобра 2015. Кличко је радио као ванредни професор на швајцарском Универзитету Са Гален, где је предавао студентима мастер студија.[21][22]

Наслеђе

[уреди | уреди извор]

Током периода док је био светског шампиона у тешкој категорији, његове борбе су редовно привлачиле између 300 и 500 милиона гледалаца широм света.[23]

Кличко је више пута проглашен међу 100 најплаћенијих спортиста на свету од стране Форбса: био је на 24. месту у 2012. (процењена зарада од 28 милиона долара између јуна 2011. и јуна 2012.), 41. у 2013. (24 долара милиона), 25. у 2014. (28 милиона долара), 63. у 2015. (22,5 милиона) и 98. у 2017. (21,5 милиона).[24][25][26][27][28] Кличко није рангиран од стране Форбса 2016. године, упркос чињеници да је наводно зарадио 22,5 долара милиона, само за борбу против Тајсона Фјурија у новембру 2015.[29][30] Процене укупне зараде Владимира Кличка током професионалне каријере варирају између 150 милиона евра (око 200 милиона долара) и 250 милиона долара.[31][32][33][34][35] Познат је по добротворном раду и филантропији, Владимир је један од само 15 садашњих или бивших живих спортиста који су проглашени УНЕСКО шампионима спорта.[36][37][38]

Браћа Кично се сматрају националним херојима у Украјини. оком 2008. године браћа Кличко су била рангирана на 15. месту листе ТВ канал Интер, 100 највећих Украјинаца, анкета је спроведена широм земље.[39][40][41][42] Боксерске борбе у којима су учествовала браћа Кличко редовно су привлачиле између 10 и 20 милиона гледалаца у Украјини; Владимирову борба против Александра Поветкина гледало је 23 милиона људи.[43][44][45][46] Владимир је више пута проглашен једним од 100 најутицајнијих људи у Украјини од стране магазина Кореспондент: био је рангиран на 95. месту 2006. године, 88. месту 2010. године, 43. месту 2011. године, 51. месту 2012. и 45. месту 2013.[47][48][49] Форбс је Кличка прогласио најпопуларнијом познатом личношћу у Украјини 2015. године, стављајући га испред певача Свјатослава Вакарчука и Студија Квартал 95, и такође га је поставио га на друго и треће место по популарности 2012. и 2013. године (рангирање није спроведено 2014.).[50][51][52][53] Владимир је 2017. године одликован Орденом слободе, највишим украјинским признањем које се може доделити особи било које националности, за спортска достигнућа и допринос привредном, научном и културном развоју Украјине.[54]

Кличкови су такође важили за велике звезде у Немачкој.[55][56][57] Према Deutsche Welle, друго истраживање спроведено најкасније 2011. показало је да је скоро 99 одсто људи у Немачкој чуло за браћу Кличко.[58] У једном истраживању из 2012. године довео је до тога да су Кличкови заузели друго место на листи најпознатијих личности у Немачкој,[59][60][61] док су у јануару 2014. године, на основу анкете од 1151 испитаника, браћа Кличко су рангирана на 6. у категорији „Личност године 2013.“.[62] Дванаест његових борби привукло је преко 10 милиона гледалаца у просеку, а његова одбрана титуле у тешкој категорији против Едија Чејмберса у марту 2010. привукла је већи број гледалаца на RTL-у него што је повратак легенде Формуле 1 Михаела Шумахера, који је проглашен за највећег немачког спортисту 20. века[63][64][65][66][67]

Кличко је имао осам борби на спортским стадионима у Немачкој, Швајцарској и Уједињеном Краљевству, а све борбе осим једне су имале од 43.000 до 90.000 посетилаца.[68][69][70][71][72][73][74][75][76][77]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Кличко је од 2009. био у вези са америчком глумицом Хејден Панетијер Панетијер се појављивала поред ринга у неким Кличковим борбама.[78] Пар је имао кратак раскид 2011. године, али су поново били заједно 2013.[79] У октобру 2013. Панетијер је потврдила да су она и Кличко верени.[80] Имају једно дете, ћерку, рођену децембра 2014.[81] Августу 2018, према речима Панетијерове мајке Лесли Вогел, пар се развео по други пут.[82] Речено је да су у 'добрим односима' због своје ћерке.[83]

Дана 6. децембра 2013. године, Кличко и његова тадашња вереница Хејден Панетијер посетили су евромајданске протесте у Кијеву.[84] Његов брат Витали је био једна од водећих личности ових протеста.[85][86] Он и Панетијерева су се обратили протестантима.[87]

Владимир и његов брат Витали се никада нису борили један против другог у професионалној каријери јер их је мајка натерала да обећају да се никада неће борити међусобно.[88]

Он говори четири језика: енглески, немачки, руски и украјински.[89] Био је пријатељ са покојном немачком легендом тешке категорије Максом Шмелингом.[90]

Током добротворне аукције у Кијеву одржане марта 2012, Кличко је продао своју златну медаљу на Олимпијади из 1996. купцу који је понудио 1 милион долара. Кличко је рекао да ће искористити новац да помогне снове стотина хиљада украјинске деце. Након продаје, купац је одмах вратио медаљу из поштовања према Кличку и зато што је желео да остане породици Кличко.[91][92]

У фебруару 2022, Кличко се придружио Кијевској бригади територијалне одбране (војна резерва Оружаних снага Украјине).[93] И он и његов брат Виталиј Кличко, који је градоначелник Кијева од 2014. године, обећали су да ће се борити за заштиту главног града Украјине, Кијева, путем оружаних снага, као одговор на руску инвазију на Украјину која је почела 24. фебруара 2022.[94][95] Према Тајмсу, Владимир и Витали су били на личној листи за одстрел Владимира Путина.[96][97]

Марта 2022, браћа су објавила преко Телеграма да су прикупили 100 милиона евра финансијске подршке Украјини кампањом прикупљања средстава у Немачкој.[98]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hauser, Thomas (19 April 2017). „"From the Ring: The Greatest Heavyweight of All Time"”. Приступљено 10. 8. 2017. . The Ring..
  2. ^ Iole, Kevin (3 August 2017). „"Why Wladimir Klitschko is one of the greatest heavyweights of all time"”. Приступљено 10. 8. 2017. . Yahoo! Sports. Yahoo!..
  3. ^ Rafael, Dan (4 August 2017). „"Anthony Joshua ordered to make mandatory defenses of IBF, WBA titles"”. Приступљено 10. 8. 2017. . ESPN..
  4. ^ „"Ranking the 15 greatest heavyweight boxers of all time"”. Приступљено 10. 8. 2017. . The Daily Telegraph. Telegraph Media Group. 3 August 2017..
  5. ^ „Wladimir Klitschko – An Analysis of the Surgeon at Work”. Приступљено 28. 11. 2015. . Myboxingcoach.com (21 March 2012)..
  6. ^ „Klitschko-Haye broken down by expert trainer James Gogue”. Архивирано из оригинала 23. 4. 2019. г. Приступљено 15. 12. 2017. 
  7. ^ Joshua vs Klitschko: David Haye and Adam Booth reveal the difficulty of facing Wladimir Klitschko
  8. ^ Fighting Klitschko: What It’s Actually Like To Box Wladimir
  9. ^ Sherdog.com. „Boxing: Wladimir Klitschko's Loss Signals End of Era”. Sherdog. 
  10. ^ „Can Mariusz Wach End The Klitschko Era of Dominance?”. 6. 11. 2012. 
  11. ^ „Boxer Lb for Lb Ratings”. BoxRec. 15. 10. 2015. Архивирано из оригинала 15. 10. 2015. г. Приступљено 20. 1. 2024. 
  12. ^ „Boxer Lb for Lb Ratings”. BoxRec. 17. 11. 2015. Архивирано из оригинала 17. 11. 2015. г. Приступљено 20. 1. 2024. 
  13. ^ WBA, WBC, IBF and WBO era
  14. ^ „Владимир Кличко” (на језику: руски). 6. 8. 2019. Приступљено 12. 12. 2020. 
  15. ^ „Most boxing heavyweight world title fights won by brothers”. Guinness World Records. 2. 7. 2011. Приступљено 15. 3. 2024. 
  16. ^ „Boxing legends Oscar De La Hoya Mike Tyson and Floyd Mayweather snag Guinness World Records at WBC convention”. Guinness World Records. 12. 12. 2011. 
  17. ^ „Klitschko brothers included in Guinness World Records”. 2. 10. 2018. 
  18. ^ „Володимир Кличко включений до Міжнародного залу боксерської слави”. sport.ua (на језику: украјински). Приступљено 16. 12. 2020. 
  19. ^ „Mayweather, Klitschko, Ward Elected To International Boxing Hall of Fame”. boxingscene.com. 15. 12. 2020. Приступљено 16. 12. 2020. 
  20. ^ „Venice Biennale: The 'Olympic Games of the art world'”. Приступљено 19. 6. 2011. . Edition.cnn.com (9 June 2009)..
  21. ^ Dwyre, Bill (14. 10. 2015). „Boxer Wladimir Klitschko is a heavyweight deep thinker”. Los Angeles Times. Los Angeles. Приступљено 3. 8. 2017. 
  22. ^ „CAS Change & Innovation Management | Executive School HSG”. www.es.unisg.ch. Приступљено 7. 11. 2021. 
  23. ^ „Brüder Gnadenlos”. Focus (на језику: немачки). бр. 36. 5. 9. 2011. стр. 130. Приступљено 10. 6. 2022. 
  24. ^ „Forbes 100 Highest Paid Athletes: #24 Wladimir Klitschko”. Приступљено 2. 12. 2020. 
  25. ^ „Forbes 100 Highest Paid Athletes: #41 Wladimir Klitschko”. Приступљено 2. 12. 2020. 
  26. ^ „Forbes 100 Highest Paid Athletes: #25 Wladimir Klitschko”. Приступљено 2. 12. 2020. 
  27. ^ „Forbes 100 Highest Paid Athletes: #63 Wladimir Klitschko”. Архивирано из оригинала 13. 6. 2015. г. Приступљено 2. 12. 2020. 
  28. ^ „Forbes 100 Highest Paid Athletes: #98 Wladimir Klitschko”. Приступљено 2. 12. 2020. 
  29. ^ „Главные богачи спорта: больше всех зарабатывают Кличко и Ярмоленко, Свитолина – номер один у девушек” (на језику: руски). Приступљено 2. 12. 2020. 
  30. ^ „The World's 100 Highest-Paid Athletes 2016: By The Numbers”. Приступљено 2. 12. 2020. 
  31. ^ „Умом и кулаками: Владимир Кличко заработал 150 миллионов евро за карьеру”. sportarena.com (на језику: руски). 11. 7. 2019. Приступљено 28. 7. 2020. 
  32. ^ „Владимир Кличко заработал 150 миллионов евро за карьеру”. sport.24tv.ua (на језику: руски). 11. 7. 2019. Приступљено 28. 7. 2020. 
  33. ^ „СМИ: Владимир Кличко заработал 150 миллионов евро за карьеру”. klitschko-brothers.com (на језику: руски). 11. 7. 2019. Архивирано из оригинала 28. 07. 2020. г. Приступљено 28. 7. 2020. 
  34. ^ „Владимир Кличко. Доктор стальной молот. Большая биография знаменитого боксёра”. boxanalitika.ru (на језику: руски). Приступљено 1. 12. 2020. 
  35. ^ „Vladimir Kličko: ukrajinský král, který stejně tak rozděloval i spojoval. Je legendou?”. profiboxing.cz (на језику: Czech). Приступљено 23. 3. 2021. 
  36. ^ „Champions for Sport”. UNESCO. Приступљено 3. 12. 2020. 
  37. ^ „Ukrainian Boxers Vitality and Wladimir Klitschko named UNESCO Champion for Sport”. UNESCO. 26. 2. 2013. Приступљено 3. 12. 2020. 
  38. ^ „Vitaly and Wladimir Klitschko designated UNESCO Champions for Sport”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2009. г. Приступљено 31. 8. 2019. 
  39. ^ „Великі Українці - сто великих українців від 19 до 1” (на језику: украјински). Архивирано из оригинала 10. 12. 2020. г. Приступљено 23. 11. 2020 — преко YouTube. 
  40. ^ Свобода, Радіо (29. 5. 2008). „У проекті "Великі Українці" на телеканалі "Інтер" переміг князь Ярослав Мудрий”. Радіо Свобода (на језику: украјински). Приступљено 23. 11. 2020. 
  41. ^ „Ярослав Мудрий, Микола Амосов, Степан Бандера - ВЕЛИКІ УКРАЇНЦІ”. zaxid.net (на језику: украјински). 17. 5. 2008. Приступљено 23. 11. 2020. 
  42. ^ „"Великі Українці": Ярослав Мудрий обійшов Бандеру”. unian.ua (на језику: украјински). Приступљено 23. 11. 2020. 
  43. ^ Linder, Leo G. (2013). Die Klitschkos. Germany: Neues Leben, Verlag (објављено 1. 12. 2013). ISBN 978-33-550-1817-3. 
  44. ^ „Witali Klitschko in Kiew geehrt” (на језику: немачки). Приступљено 31. 10. 2020. 
  45. ^ „Бой Кличко – Вах в России посмотрели 400 тысяч человек” (на језику: руски). 11. 7. 2022. Приступљено 13. 1. 2023. 
  46. ^ „Капітуляція російського "вітязя": 8 років тому в Москві Кличко побив Повєткіна – відео” (на језику: украјински). Channel 24. 5. 10. 2021. Приступљено 9. 10. 2021. 
  47. ^ „ТОП-100 журнала Корреспондент. Полный список самых влиятельных украинцев” (на језику: руски). Приступљено 9. 11. 2020. 
  48. ^ „ТОП-100 журнала Корреспондент. Полный список самых влиятельных людей Украины” (на језику: руски). Приступљено 12. 11. 2020. 
  49. ^ „ТОП-100 журнала Корреспондент. Полный список самых влиятельных людей Украины” (на језику: руски). Приступљено 9. 11. 2020. 
  50. ^ „Forbes назвал Владимира Кличко самым дорогим и популярным украинцем”. capital.ua (на језику: руски). 24. 12. 2015. Приступљено 3. 11. 2020. 
  51. ^ „ТОП-10 самых дорогих и самых популярных звезд Украины”. segodnya.ua (на језику: руски). Приступљено 3. 11. 2020. 
  52. ^ „Forbes назвал самых успешных звезд украинского шоу-бизнеса”. korrespondent.net (на језику: руски). Приступљено 3. 11. 2020. 
  53. ^ „Рейтинг звезд 2013 - Forbes.ua”. korrespondent.net (на језику: руски). Приступљено 3. 11. 2020. 
  54. ^ „Указ Президента України Про відзначення державними нагородами України з нагоди Дня незалежності України” (на језику: украјински). Verkhovna Rada. Приступљено 1. 12. 2020. 
  55. ^ „Boxing: How the Klitschkos came to rule German fight game”. Приступљено 6. 11. 2020. 
  56. ^ Kulish, Nicholas (23. 2. 2008). „In Germany, Boxing Finds Appreciation and a Hub”. The New York Times. Приступљено 6. 11. 2020. 
  57. ^ „"В Германии братьев Кличко знала каждая бабушка". Истории о раскрутке украинцев для немецкой публики” (на језику: руски). Архивирано из оригинала 18. 8. 2020. г. Приступљено 6. 11. 2020. 
  58. ^ „Кличко в кино: славные парни с железными кулаками” (на језику: руски). Приступљено 2. 11. 2020. 
  59. ^ „Ranking: "Werbemuffel" Günther Jauch ist beliebtestes Testimonial” (на језику: немачки). Приступљено 17. 11. 2020. 
  60. ^ „Klopp: Der Aufsteiger der Testimonials” (на језику: немачки). Приступљено 22. 11. 2020. 
  61. ^ „Markenwert steigern mit prominenten Testimonials” (на језику: немачки). Приступљено 22. 11. 2020. 
  62. ^ „Angela Merkel outshines all VIPs” (на језику: немачки). Приступљено 22. 11. 2020. 
  63. ^ „Schumacher voted German's sportsman of the century”. Pitpass. 20. 11. 2004. Приступљено 27. 2. 2021. 
  64. ^ „6.11 million viewers watched the Athlete of the Century show by ZDF” (на језику: немачки). 22. 11. 2004. Приступљено 23. 4. 2021. 
  65. ^ „Über 12 Mio. Zuschauer: Klitschko schlägt alle” (на језику: немачки). Приступљено 6. 11. 2020. 
  66. ^ „Wladimir Klitschko besser als Michael Schumacher” (на језику: немачки). Приступљено 6. 11. 2020. 
  67. ^ „Marktanteile im März: Boxen und Formel 1 beflügeln RTL” (на језику: немачки). Приступљено 6. 11. 2020. 
  68. ^ „Klitschkos K.O.-Sieg: Wo sind die Gegner?” (на језику: немачки). Приступљено 23. 9. 2023. 
  69. ^ „Wladimir Klitschko vollzieht die Prugelstrafe” (на језику: немачки). Приступљено 23. 9. 2023. 
  70. ^ „Der "Stahlhammer" hat wieder zugeschlagen” (на језику: немачки). Приступљено 23. 9. 2023. 
  71. ^ „No longer a doubt: Boxing has its legitimate heavyweight champion”. Приступљено 23. 9. 2023. 
  72. ^ „No longer a doubt: Boxing has its legitimate heavyweight champion” (на језику: немачки). Приступљено 23. 9. 2023. 
  73. ^ „From Rumble in the Jungle to Cardiff, the biggest attendances in boxing history”. ESPN. Приступљено 16. 6. 2020. 
  74. ^ „Klitschko verteidigt Titel gegen "Fast Eddie"” (на језику: немачки). Приступљено 23. 9. 2023. 
  75. ^ „Engtanzparty mit klar verteilten Rollen” (на језику: немачки). Приступљено 23. 9. 2023. 
  76. ^ „Anthony Joshua stops Wladimir Klitschko in the 11th round at Wembley”. Приступљено 23. 9. 2023. 
  77. ^ Depaolo, Joe (22. 4. 2015). „Wladimir Klitschko Seeks Recognition of Himself and Ukraine”. The New York Times. Приступљено 23. 9. 2023. 
  78. ^ Eisinger, Amy (5. 1. 2010). „Hayden Panettiere Gets Cozy with Boxing Champ Wladimir Klitschko in Miami”. New York: nydailynews.comcom. Архивирано из оригинала 20. 07. 2012. г. Приступљено 04. 05. 2024. 
  79. ^ „Hayden Panettiere opens up about beau Wladimir Klitschko”. Los Angeles Times. 2. 4. 2013. Приступљено 2. 4. 2013. 
  80. ^ Messer, Lesley (9. 10. 2013). „Hayden Panettiere Is Engaged!”. ABC News. Приступљено 9. 10. 2013. 
  81. ^ „Hayden Panettiere and Wladimir Klitschko Welcome Baby Girl”. Yahoo!. 13. 12. 2014. 
  82. ^ „Hayden Panettiere & Wladimir Klitschko Split After 9 Years!”. Архивирано из оригинала 17. 08. 2018. г. Приступљено 4. 8. 2018. 
  83. ^ Shenton, Zoe (4. 8. 2018). „Hayden Panettiere and Wladimir Klitschko 'split' as she's seen with mystery man”. mirror. Приступљено 4. 8. 2018. 
  84. ^ Panettiere on Euromaidan: I have a lot of respect for people who come out for what they believe in, Interfax-Ukraine (6 December 2013)
  85. ^ Why do Ukraine protests matter?, BBC News (3 December 2013)
  86. ^ Activists pitching army tents at Independence Square in Kyiv, Interfax-Ukraine (3 December 2013)
  87. ^ Шаблон:In lang Владимир Кличко и Хайден Панеттьери на Евромайдане: видео Wladimir Klitschko and Hayden Panettiere on Euromaidan: video, LIGA.net, 7 December 2013.
  88. ^ Gary Morley and Matt Vigil (8. 4. 2015). „Wladimir Klitschko: Iron Curtain no barrier for 'Dr. Steelhammer'”. CNN. Приступљено 4. 1. 2017. 
  89. ^ „"Five facts about boxer Wladimir Klitschko"”. Приступљено 10. 8. 2017. . BBC Sport. 3 August 2017..
  90. ^ „"Klitschko v Fury: Has Wladimir really killed heavyweight boxing?"”. Приступљено 10. 8. 2017. . BBC Sport. BBC. 23 November 2015..
  91. ^ Ruslan Chikov (29 March 2012). „W. Klitschko's Gold Medal Grabs $1 Million at Charity Event”. Приступљено 8. 7. 2012. , Boxingscene.com..
  92. ^ „Boxer Klitschko auctions gold medal for $1 million”. Архивирано из оригинала 27. 02. 2014. г. Приступљено 28. 12. 2014. ..
  93. ^ Шаблон:In lang The younger Klitschko joined Kyiv's defense, Ukrayinska Pravda (2 February 2022)
  94. ^ „Klitschko brothers to take up arms and fight for Ukraine”. Reuters. 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  95. ^ „HOF boxers Klitschko brothers to fight for Ukraine” (на језику: енглески). ESPN. 24. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  96. ^ „«Росія руйнує життя мільйонів людей»: інтерв'ю із Віталієм і Володимиром Кличками” (на језику: украјински). Radio Svoboda. 22. 2. 2023. Приступљено 12. 4. 2023. 
  97. ^ „Vitali Klitschko: the heavyweight on Putin's hitlist”. The Times. 22. 2. 2023. Приступљено 12. 4. 2023. 
  98. ^ „Klitschko-Brüder sammeln in Deutschland 100 Millionen Euro für Spenden an die Ukraine”. RedaktionsNetzwerk Deutschland. 10. 3. 2022. Приступљено 26. 8. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владимир_Кличко&oldid=28562738”