Гласање

[[File:|Бразилски референдумски листић 2005. године|124px]]

Гласање је метода којом скупина, попут састанка или бирачког тијела, доноси колективне одлуке или изражава мишљење, обично након расправа, дебата или предизборних кампања.

Демократије бирају носиоце високих функција гласањем. Становници мјеста које заступа изабрани званичници називају се „бирачима”, а они који су на гласачком листићу гласали за изабраног кандидата називају се „гласачима”. Постоје различити системи за прикупљање гласова, али иако се многи системи који се користе у доношењу одлука могу користити и као изборни системи, било који који задовољава пропорционалну заступљеност може се користи само на изборима.

У мањи организацијама гласање се може одвијати на различите начине. Формално путем гласања за бирање других, нпр. на радном мјесту, за бирање чланова политичких удружења или за бирање улога за друге. Неформално гласање може се догодити као речени договор или као усмени гест попут подигнуте руке или електронским путем.

Политика

У демократији, влада се бира гласањем на изборима: начин на који бирачко тело бира, односно бира између неколико кандидата за владавину. У представничкој демократији гласање је начин на који бирачко тело поставља своје представнике у владу, и којим изабрани представници доносе одлуке. У директној демократији, гласање је метод којим бирачко тело директно доноси одлуке, претвара предлоге закона у законе, итд.

Већина гласова је формални израз избора појединца за или против неког предлога (на пример, предложене резолуције); за или против неког гласачког питања; или за одређеног кандидата, избор кандидата или политичку странку. Преференцијални глас може гласачу и/или изабраном представнику дати једну, неколико или више преференција. На изборима многе земље користе тајно гласање, праксу која спречава застрашивање бирача и штити њихову политичку приватност.

Гласање се често одвија на бирачком месту; у неким земљама је добровољно, у другим је обавезно, попут Аустралије.

Изборни системи

У Швајцарској, без потребе за регистрацијом, сваки грађанин добија код куће гласачке листиће и брошуре са информацијама за свако гласање (и може их послати поштом). Швајцарска има директан систем демократије и гласови (и избори) се организују око четири пута годишње; приказани су гласачки листићи грађанина Берна из новембра 2008. године, за 5 националних, 2 кантонална, 4 општинска референдума, и 2 избора (влада и парламент града Берна) за шта се истовремено гласало.

Различити системи гласања користе различите врсте гласова. Плурално гласање не захтева да победник постигне већину гласова или више од педесет процената укупног броја гласова. У систему гласања који користи један глас по трци, када се кандидује више од два кандидата, победник обично може имати мање од педесет процената гласова.

Нуспојава појединачног гласања по избору је подела гласова, која тежи избору кандидата који не подржавају центризам, и тенденцији стварања двостраначког система. Један од многих других поступака у систему са једним гласом је гласање сагласношћу.

Референдуми

Најчешће, када су грађани неке државе позвани да гласају, то је за изборе. Међутим, људи такође могу гласати на референдумима и иницијативама. Од краја осамнаестог века у свету је организовано више од пет стотина националних референдума (укључујући иницијативе); међу њима је више од три стотине одржано у Швајцарској. Аустралија је заузела друго место са десетинама референдума.

Већина референдума је бинарна. Први референдум са више опција одржан је на Новом Зеланду 1894. године, и већина њих се проводи по систему од два круга. Нови Зеланд је имао референдум са пет опција 1992. године, док је Гвам имао плебисцит са шест опција 1982. године, који је такође понудио празну опцију, у случају да неки гласачи желе да гласају за седму опцију.

Негативно гласање

Негативно гласање омогућава гласање које изражава неодобравање кандидата. Зарад објашњења, може се размотрити хипотетички систем гласања који користи негативно гласање. У овом систему дозвољен је један глас, са избором било за кандидата, или против кандидата. Сваки позитиван глас додаје један кандидатовом свеукупном тоталу, док негативни глас одузима један, производећи нето наклоност. Победник је кандидат са највећом нето наклоношћу. Треба имати на уму да не само да је могућ негативан тотал, већ и да кандидат може бити изабран са 0 гласова, ако је довољно негативних гласова дато његовим опонентима.

Према овој имплементација, негативно гласање се не разликује од позитивног система гласања, када су на гласачком листићу само два кандидата. Међутим, у случају три или више кандидата, сваки негативни глас за кандидата позитивно се рачуна у односу на све остале кандидате.

Може се размотрити следећи пример:

За исто место се кандидују три кандидата. Дата су два хипотетичка резултата избора, контрастно позитивно и негативно гласање. Претпоставља се да су тачност гласања и излазност бирача на нивоу од 100 процената.

Тренутно стање на анкетама

Кандидат	Партија	Анкета
А	Партија 1	40%
Б	Партија 2	30%
Ц	Партија 3	30%

Резултати избора након позитивног гласања

Кандидати	А гласачи	Б гласачи	Ц гласачи	Нето тотал
А	+40	+15	0	+55
Б	0	0	0	0
Ц	0	+15	+30	+45

Резултати избора након негативног гласања

Кандидати	A гласачи	B гласачи	C гласачи	Нето тотал
A	+40	-15	-30	-5
B	0	0	0	0
C	0	-15	0	-15

Види још

• Избори

Литература

• Buchsbaum, T. (2004). „E-voting: International developments and lessons learnt”. Proceedings of Electronic Voting in Europe Technology, Law, Politics and Society. Lecture Notes in Informatics. Workshop of the ESF TED Programme Together with GI and OCG. 
• Zissis, D.; Lekkas (април 2011). „Securing e-Government and e-Voting with an open cloud computing architecture”. Government Information Quarterly. 28 (2): 239—251. doi:10.1016/j.giq.2010.05.010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „i-Voting”. e-Estonia. Архивирано из оригинала 2017-02-11. г. 
• „Res. 9597 Philippines concerning grid power requirements for various needs including i-voting”. nea.gov.ph. Архивирано из оригинала 2013-07-02. г. 
• „Switzerland's new legislation on internet voting”. electoralpractice.ch. Архивирано из оригинала 2015-04-02. г. Приступљено 2019-02-05. 
• Serdült, U. (април 2015). Fifteen Years of Internet Voting in Switzerland: History, Governance and Use. стр. 126—132. ISBN 978-3-9075-8910-6. S2CID 10195543. doi:10.1109/ICEDEG.2015.7114487. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gaudry, Pierrick, and Alexander Golovnev (2020-02-10). Breaking the Encryption Scheme of the Moscow Internet Voting System (PDF). Financial Cryptography 2020 — преко International Financial Cryptography Association. </ref><ref name="risks-moscow">Anderson, Ross (2020-02-21). „Electronic voting systems”. The RISKS Digest (на језику: енглески). 31 (59) — преко Newcastle University. 
• Germann, Micha; Serdült, Uwe (2017-06-01). „Internet voting and turnout: Evidence from Switzerland” (PDF). Electoral Studies. 47: 1—12. doi:10.1016/j.electstud.2017.03.001. 
• Bochsler, Daniel (26. 5. 2010). „Can Internet voting increase political participation?” (PDF). Centre for the Study of Imperfection in Democracies. Архивирано (PDF) из оригинала 18. 9. 2016. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Leetaru, Kalev. „How Estonia's E-Voting System Could Be The Future”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-25. 
• Fisch, Jill (2017). „Standing Voting Instructions: Empowering the Excluded Retail Investor”. Minnesota Law Review. Приступљено 2020-07-29. 
• „Terms of Use & Privacy Policy”. www.electionservicesco.com. Приступљено 2020-07-29. 
• „Terms of Use & Linking Policy”. www.broadridge.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-29. 
• „Online Service Terms & Conditions”. www.computershare.com. Приступљено 2020-07-29. 
• Brav, Alon, Matthew D. Cain,Jonathon Zytnick (новембар 2019). „Retail Shareholder Participation in the Proxy Process: Monitoring, Engagement, and Voting” (PDF). European Corporate Governance Institute. Приступљено 2020-07-29. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Proxy Services for Mutual Funds and ETF Providers”. www.broadridge.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-29. 
• Juels, Ari; Dario Catalano; Markus Jakobsson (новембар 2002). „Coercion-Resistant Electronic Elections”. Cryptology ePrint Archive (165). Архивирано из оригинала 7. 4. 2014. г. Приступљено 2. 5. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Chaum, David; Peter Y. A. Ryan; Steve Schneider (2005). „A Practical Voter-Verifiable Election Scheme”. ESORICS'05: 10th European Symposium on Research in Computer Security. LNCS. 3679: 118—139. CiteSeerX 10.1.1.456.7748 . 
• Kremer, Steve; Mark Ryan; Ben Smyth (2010). „Election verifiability in electronic voting protocols”. ESORICS'10: 15th European Symposium on Research in Computer Security. 6345: 389—404. 
• Jardí-Cedó, Roger; Pujol-Ahulló, Jordi; Castellà-Roca, Jordi; Viejo, Alexandre (2012). „Study on Poll-Site Voting and Verification Systems”. Computers & Security. 31 (8): 989—1010. doi:10.1016/j.cose.2012.08.001. 

Спољашње везе

• A history of voting in the United States from the Smithsonian Institution.
• A New Nation Votes: American Elections Returns 1787-1825 Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јул 2008)
• Can I Vote?—a nonpartisan US resource for registering to vote and finding your polling place from the National Association of Secretaries of State.
• The Canadian Museum of Civilization — A History of the Vote in Canada
• Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Vote”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 28 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 216—217.  This contains a brief history of voting in Ancient Greece and Rome; see also Electoral system s.v. History.
• „Voting”, Core.ac.uk, „Open access research papers” 
• „Twitter adds feature for users to report content that misleads voters”. thehindubusinessline. 2019-04-24.