Пређи на садржај

Димитрије Анђео Дука

С Википедије, слободне енциклопедије
Димитрије Анђео Дука
Лични подаци
Пуно имеДимитрије Анђео Комнин Дука
Датум рођењаоко 1220.
Место рођењаЕпирска деспотовина
Датум смртипосле 1246.
Место смртитврђава Лентијана у Битинији, Никејско царство
Породица
РодитељиТеодор Комнин Дука
Марија Петралифена
ДинастијаКомнини, Дуке, Династија Анђела
деспот Солуна
Период1244-1246
ПретходникЈован Комнин Дука
Наследникнема

Димитрије Анђео Дука (грчки: Δημήτριος Ἀγγελοδούκας; умро после 1246) је био солунски деспот од 1244. до 1246. године, као вазал никејског цара.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је око 1220. године. Био је син епирског деспота и солунског цара Теодора Комнина Дуке и Марије Петралифене.[1][2] Такође је био праунук византијског цара Алексија I Комнина (1081-1118) и царице Ирине Дукине, као и рођак цара Исака II Анђела (1185-1195, 1203-1204) и Алексија III Анђела (1195-1203), водећи порекло од Константина Анђела, родоначелника византијске царске династије.[3] Презиме "Анђео" понео је како би се повезао са византијском царском породицом која је била племенитијег порекла од Дука и Комнина.[4][5] Димитрије је користио презиме "Анђео Дука", каквим га у изворима срећемо 25. септембра 1244. године.[6]

Димитријев отац Теодор владао је Епирском деспотовином од 1215. године. Теодор је 1224. године освојио Краљевство Солун и основао Солунско царство, које је било један од носилаца наследних права срушеног Византијског царства, насупрот Никејском царству формираном у Малој Азији.[7][8] Теодор је у наредним годинама покушао ослободити Цариград од латинске власти. Његове акције окончане су битком код Клокотнице у којој је заробљен и ослепљен од стране бугарског цара Јована Асена II.[9][10] Теодорово царство се урушило, а већи делови Тракије, Македоније и Албаније дошли су под управу Бугара.[11][12] Теодоров брат Манојло успео је да се спаси погибије код Клокотнице и преузме власт у Солуну, где је владао као вазал Јована Асена II.[13][14]

Битка код Клокотнице 1230. године

Када се Теодорова ћерка Ирина удала за Јована Асена 1237. године, он је пуштен из заробљеништва. Теодор је дошао у Солун и свргао свог брата Манојла.[15][16] Међутим, будући да је био слеп, поставио је на престо свога старијег сина Јована.[17][18] Никејски цар Јован III Ватац, користећи се слабошћу Бугарског царства након смрти Јована Асена, покренуо је 1244. године поход против Солуна, приморавши Јована да прихвати његово сизеренство и царску титулу. Солунски владар добио је титулу деспота.[17][18][19]

Теодор се повукао у Водену. Јован је умро 1244. године, а наследио га је брат Димитрије (пре 25. септембра 1244. године).[20][21] Јован Ватац је доделио титулу деспота новом солунском владару. Димитрије није уживао подршку солунске властеле која је покушавала да се побуни и свргне га са престола.[22] Властели није одговарала Димитријева провизантијска политика. Димитријев положај се погоршао 1246. године, када је Ватац покренуо још један поход ка Европи. Три месеца он је нападао Тракију и подвргао већи део Македоније под своју власт. Солунски побуњеници обратили су му се за помоћ, нудећи му Солун без борбе, уколико свргне Димитрија.[23] Ватацова војска дошла је пред град и приморала Димитрија да се склони у цитаделу. Ирина се заложила да јој брат не буде погубљен, али је Солун прешао под власт никејског цара. На чело града постављен је Андроник Палеолог.[22] Димитрије се склонио у тврђаву Лентијану у Битинију, где је највероватније и умро. Година његове смрти није позната.[24]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Varzos 1984, стр. 637
  2. ^ "Demetrios Angelos Doukas" (M. J. Angold), p. 605.
  3. ^ Loenertz 1973, стр. 362
  4. ^ Polemis 1968, стр. 89 (note 2).
  5. ^ Varzos 1984, стр. 548–551 (notes 2, 3, 4).
  6. ^ Polemis 1968, стр. 93
  7. ^ ODB, "Theodore Komnenos Doukas" (M. J. Angold), p. 2042.
  8. ^ Fine 1994, стр. 119–124
  9. ^ Fine 1994, стр. 124–125
  10. ^ Varzos 1984, стр. 611–613
  11. ^ Fine 1994, стр. 124
  12. ^ Varzos 1984, стр. 614, 616.
  13. ^ Fine 1994, стр. 126
  14. ^ Varzos 1984, стр. 616–617, 639–642.
  15. ^ Fine 1994, стр. 133
  16. ^ Varzos 1984, стр. 618
  17. ^ а б Fine 1994, стр. 134
  18. ^ а б Varzos 1984, стр. 622–625
  19. ^ Ферјанчић 1960, стр. 62–63, 87.
  20. ^ Varzos 1984, стр. 625–626
  21. ^ Ферјанчић 1960, стр. 63
  22. ^ а б Fine 1994, стр. 157
  23. ^ Varzos 1984, стр. 628
  24. ^ Varzos 1984, стр. 630

Литература

[уреди | уреди извор]
Владарске титуле
Деспот Солуна
1244–1246
освојен од стране Никејског царства