Пређи на садржај

Драгун (биљка)

С Википедије, слободне енциклопедије

Драгун
Старо стабло драгуна у белгијском граду Турне.
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
D. lotus
Биномно име
Diospyros lotus
Синоними[1]
  • Dactylus trapezuntinus Forssk.
  • Diospyros calycina Dippel
  • Diospyros mediterranea Oken
  • Diospyros microcarpa Siebold
  • Diospyros umlovok Griff.

Драгун (Diospyros lotus L.) зеленкасти абонос или лотос дрво припада роду Diospyros чији назив је сложеница две грчке речи: δῖος (бог) и πυρός (зрно) [2]. Назив на многим језицима доводи се у везу са урмом због укуса плода (енгл. date-plum, руски хурма кавказская, франц. prunier-dattier).

Опис врсте

[уреди | уреди извор]
Женски цветови.
Грана са листовима и плодовима, плодови и семе.
Кора.
Клијавац.

Листопадно брзорастуће дрво које порасте у вис 5-20 m. Развија јако разгранат површински коренов систем и даје велики број коренових изданака. Круна је округласта или купаста. Гранчице су сиве или светлобраон боје, могу имати и лентицеле, голе или мало длакаве.

Листови су издужени елиптични, 5-14 cm дуги и 2,5-6 cm широки, на петељци дужине око 1 cm; са лица светлозелени и ретко длакави дуж главног нерва; млади листови су длакави са обе стране. У јесен листови не мењају боју.

Цветови су седећи, четворочлани, правилни, црвенкасти или зеленкастобели. Diospyros lotus је дводома врста и цвета у јуну.

Плодови су округласте јестиве бобице, пречника 8-16 mm, у почетку зелени, затим светло наранџасти, а потпуно зрели имају сивкастоцрну боју са плавичастим пепељком. Сазревају од августа до новембра. Семе бочно пљоснато, дорзално конвексно, вентрално равно. Семењача танка тамносмеђа, сјајна. Ендосперм рожнат, ембрион крупан[3][4].

Од природе расте од источне Азије до западног Медитерана.

Биоеколошке карактеристике

[уреди | уреди извор]

Појављује се на осунчаним положајима ивица шума. При већој засени гране изумиру и биљка слабо плодоноси. Најбоље успева на влажном и глиновитом земљишту различите pH вредности. Одговарају му полусеновити или осунчани положаји. Лако се адаптира на земљиште ниске нутритивне вредности. Медоносна је врста[5].

Размножавање

[уреди | уреди извор]

Размножава се семеном, а плодоноси сваке године. Клијавост свежег семена 50-70%, семе задржава клијавост две године[6].

Поред употребе у пејзажној архитектури и хортикултури дрво се користи за прављење музичких инструмената, док се плодови користе за прехрамбене производе. Врста је ниског интензитета инвазивности.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ The Plant List: A Working List of All Plant Species, Приступљено 20. 10. 2015 
  2. ^ Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига CCCXVIII
  3. ^ Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
  4. ^ Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
  5. ^ Колесников, А. И. (1974): Декоративная дендрология, Издательство Лесная промышленность, Москва.
  6. ^ Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]